АПОТЕКАРСКА УСТАНОВА КРАГУJЕВАЦ - УПРАВА
Краља Александра I Карађорђевића 36
34000 Крагуjевац
тел: +381 (0) 34 335 090, 335 955
fax: +381 (0) 34 330 168
e-mail: info@apotekakg.rs
web: www.apotekakg.rs
web: www.apotekakg.srb
Прва државна апотека почела jе са радом у Крагуjевцу октобра 1836. као "Књажеско-придворна апотека", али се убрзо усталило име "Правитељствена апотека". Први "књажевски апотекар", Павле Илић, рођен jе у Великом Бечкереку (данас) Зрењанин око 1807. године, а фармациjу jе завршио у Бечу 1835. године.
Као апотекар, Илић jе имао задатак да израђуjе лекове и врши експертизе лекова, да врши хемиjске анализе и анализира минералне воде, што jе раниjе рађено у Бечу. Примењивао jе аустриjску фармакопеjу из 1822. и 1836. године. Потребне сировине за справљање лекова налазио jе у крагуjевачким и београдским радњама, коjе су своjу робу добављале из Аустриjе и околних балканских простора. Из апотеке су се, уз кнеза и дворане, снабдевали воjници, гардисти, грађани и окружни лекари (физикуси).
Дан уочи "отречениjа" кнеза Милоша, 31.маjа/12.jуна 1839, Државни савет jе одлучио да пресели државну управу у Београд, па jе то условило велику сеобу државних надлештава и особља, као и свих оних коjи су желели да напредуjу у своjоj кариjери. Тим путем jе пошла и "Правитељствена апотека", по одлуци Државног савета 4./16.октобра 1839. године. Оцењено jе да за три године рада у Крагуjевцу пословала на "нули", па jе 9./12.новембра 1839. одлучено да jош годину дана буде државна.
Од 22.новембра/4.децембра jе наставила да ради у Београду, у кући извесног Миjаила Стефановића. По одлуци кнеза Михаила Обреновића од 25.маjа/6. jуна 1840. престоница jе враћена у Крагуjевац, па jе 6./18.jуна 1840. наређен и повратак апотеке. У Крагуjевцу ће она радити од 1./13.август 1840. до 15./27.новембра 1841. године, када ће бити забрављена и пренета у кућу трговца Миjаила Гарашанина (брат државника Илиjе Гарашанина), у Главноj улици, из коjе се Илић огласио у "Новинама србским", 13./25. децембра 1841. године, огласом коjи jе датиран 4./16.децембра. Илић jе 6./18.септембра 1841. сматрао да jе потребно преселити апотеку у Београд, jер jе тамо смештено наjвише воjске, коjа jе била главни потрошач лекова. У противном случаjу, док стигну његови лекови из Крагуjевца, биће принуђени да узимаjу лекове из приватне апотеке.
Апотекарска установа Крагуjевац снажно jе закорачила у промене коjе обезбеђуjу исти фармацеутски ниво коjи уживаjу пациjенти у Европи и у свету. Спроводимо читав низ проjеката коjи омогућаваjу добру апотекарску праксу у нашоj установи, а наш менаџмент тим предано ради на хармонизациjи наших и европских прописа и уклапању у глобалне фармацеутске токове.
Одлуком Скупштине града Крагуjевца 21.12.2006. Град Крагуjевац jе преузео оснивачка права над Апотекарском установом Крагуjевац и након регистрациjе у Трговинском суду у Крагуjевцу, Апотекарска установа Крагуjевац послуjе као Апотека Крагуjевац (за Град Крагуjевац и општине Баточина, Лапово, Рача, Топола и Кнић) све до 18.12.2020. када jоj jе враћен стари назив.
Апотекарска установа обавља фармацеутску здравствену делатност на примарном нивоу за Град Крагуjевац и општине са подручjа Шумадиjског управног округа: Баточина, Лапово, Рача, Топола и Кнић у складу са Уредбом о плану мреже здравствених установа.
Водећа фармацеутска установа
Након два века постоjања фармацеутске делатности у овом граду, Апотекарска установа Крагуjевац израсла jе у водећу фармацеутску установу у региону и спада меду четири наjвеће државне апотекарске установе у Србиjи. На подручjу Шумадиjског округа Установа има 28 апотека у коjима ради око 140 запослених. У свом саставу има економску, правну и ИТ службу.
Модеран приступ у раду
Апотекарску установу Крагуjевац данас одликуjе модеран приступ у раду, а пре свега неговање принципа Добре апотекарске праксе и увођење савремених модела рада. Она усмерава своjе активности на сарадњу са апотекама у Европи и у свету и негуjе принципе стручне и пословне комуникациjе са свим светским фармацеутским и сродним институциjама.
Врата наше установе отворена су за заjедничке проjекте за побољшање услуга коjе у апотекарству можемо пружити пациjентима и коjе доприносе усавршавању наших стручњака и сарадника у фармацеутскоj делатности.