Деспотовац се први пут помиње 1381. године као село Воинци (Војник) у повељи даровници кнеза Лазара, којом оснива манастир и властелинство Светог Успења Господњег у Раваници. У време турске владавине Деспотовац је мало село под именом Војник. По предању, име је добило по великом броју војника који су из тог места отишли у бој на Косово. Неки историчари везују име Војник за пребивалиште војске деспота Стефана. У аустријским списима из 1783. године Војник (Деспотовац) има 30, а 1819. године 45 хришћанских кућа. По ослобођењу од Турака, Ресава је у саставу Ћупријске нахије, која је имала два среза, Параћински и Свилајначки.
Краљ Милан Обреновић I, 16. јуна 1882. године, доноси одлуку да се село Војник убудуће зове Деспотовац, у знак сећања на деспота Стефана Лазаревића, који је у близини подигао Манасију. Истовремено, овим указом, Деспотовац је проглашен за варошицу и седиште новог, Деспотовачког среза. Тако је Ћупријски округ добио три среза и три среска центра у Свилајнцу, Деспотовцу и Параћину. После овог проглашења, Деспотовац се интензивније развија захваљујући шумском и рудном богатству.
Општина Деспотовац
Општина Деспотовац, смештена у централном делу Србије, удаљена је око 130 километара од Београда и припада Поморавском округу. Са површином од 623 км², општина се граничи са осам других: на истоку са Бором и Бољевцем, на северу са Петровцем на Млави и Жагубицом, на западу са Свилајнцем и Јагодином, а на југу са Параћином и Ћупријом. У општини Деспотовац налази се 33 насеља (2 градска и 31 сеоска), са популацијом од око 24.000 становника.
Положај општине је изузетно повољан, јер представља природну спону између Источне Србије и Шумадије. Град Деспотовац је привредни, културни и политички центар региона. Име града потиче од деспота Стефана Лазаревића и званично је усвојено 1882. године, на основу Указа Милана Обреновића.
Општина Деспотовац је позната по својој изузетној природи и богатом културно-историјском наслеђу.