Бачка Паланка
Туризам

На основу података Музеjа у Бачкоj Паланци, на териториjи општине jе откривено, али у мањоj мери и проучено 33 археолошка локалитета. Међу њима се броjношћу, очуваношћу, значаjем истичу налазишта из бронзаног доба и средњег века. Наjстариjи предмети материjалне културе потичу из мезолита и везани су за локалитет “ Багремара “, локалитет на потесу Полоj, локалитет “ Голокут” и локалитет “ Кулуштра – Црквине”.

arheološka_postavka.jpg

На граници бачкопаланачког и челаревског атара, на површини од неколико стотина хектара, на локалитету

 “ Чибска шума”, распростиру се рано – средњовековно насеље и некропола, коjи припадаjу времену сеобе народа, негде од VIII до X века. Броjни налази женских, мушких и дечjих украсних предмета коришћених за одећу, накит, посуде од керамике, коштани предмети, пршљенци за вретено, метални делови опреме коња, броjни налази посудица за ливење метала, таjанствени фрагменти римских цигли са урезаним симболима jевреjског култа (менора), и мноштво других налаза, сврстава оваj локалитет међу налазишта светског значаjа. Остеолошки материjал ових гробова показуjе карактеристике људи монголоидног типа, а наjновиjа истраживања указуjу на упоредно присуство jедне популациjе индоевропског типа. Броjни налази на локалитету “ Циглана” отвараjу могућности за дугогодишња будућа мултидисциплинарна истраживања.

 

Северно од града, иза шуме Багремара (или Попина шума), налази се локалитет “ Турски брег” на коме се, такође спорадично, проналази бронзанодобни материjал. На овом локалитету вршена су 1986. године ориjентациона ископавања коjима jе откривен материjал касног средњег века. Откривена jе некропола са масовним гробницама коjе вероватно потичу из периода честих епидемиjа.

 

Локалитет “Турски шанац“ jе  земљано утврђење из латинског доба на потесу “Оберва”. Под заштитом државе од 1968. г. као археолошко налазиште од великог значаjа. Рекогносцирањем терена у пробноj сонди jе откривена субструкциjа бедема елипсоидног утврђења од земље. Ерозиjом и пољопривредним радовима знатно су оштећени ови бедеми, испред коjих су се налазили ровови, а у њиховом горњем делу палисад. Унутар утврђења констатовани су обjекти у виду полуземуница у коjима су пронађени остаци керамичких судова латинског типа, гвоздене алатке и жрвљеви. Испред насипа на коме се налазио палисад, откривена су два рова коjи су служили за спровођење воде из Дунава око утврђења. Ово утврђење коjе се развиjало на сусрету дваjу ера, имало jе важну улогу како у привредно – трговачком тако и воjно – политичком погледу.