Мапа догађаја

Мапа догађаја

Мапа догађаја

 Доктор са Чубуре  

Скоро пуних тридесет година радим исти посао – цртам мапе.  Неко мора и то да ради. Задужен сам за препознавање наизглед случајних и просторно – временски раштрканих елемената који када се осветли суштина њихове најчешће намерно скривене корелације, крену сами да осликавају једну врло читљиву четвородимензионалну мапу модела неког прошлог, садашњег или будућег догађања. У суштини није претерано тежак посао, само треба свет посматрати широм отворених очију да би се уочили прави елементи и затим отвореног ума идентификовати моделе њиховог повезивања. Нешто као параноја, само што ниси луд. Или бар не у мери која онеспособљава. Кад нацртам мапу даље преузимају други. Сви заједно смо део ланца чију ефикасност тешко можете проценити анализом догађаја који су се догодили. Наша заслуга је пре свега у сфери онога што се није догодило, а могло је. У ствари, не само да је могло да се деси већ је тако било и зацртано. Ми смо нешто као хакери временске линије – на погодној тачки блиске будућности стварамо временску петљу и ток будућег времена преусмеравамо на нови колосек повољнијих потенцијала.

Оно што мало компликује овај посао је број и врста потенцијалних модела. Има их много, али оно што је добро у свему томе је да њихов број дефинитивно није бесконачан. Све постане много једноставније када се они разврстају по свом извору организације и деловања у засебне класе. Извори појединих догађаја нису обавезно у истом времену или димензији. Онај или оно што ме је кроз процес учења водило се баш потрудило за поступност у мом упознавању са моделима и њиховим изворима. Мудро је кренуло од једноставнијег ка сложенијем, а за разумевање најважнијих образаца у свакој класи ме је пустило да их откривам сам. То су били моји стварни животни испити и дипломски радови за прелазак на следећи ниво. Прво сам научио како физичке, хемијске и биолошке силе могу да покваре човеково тело и једно време се бавио њиховим спречавањем да у томе потпуно успеју. Затим сам учио како се поправљају и кваре компаније, онда шта и како квари јавно мнење и државе, и на крају ко су непријатељи породице, народа и људског духа и како кваре појединачну и колективну свест.

Ово није претерано јаван рад из најмање два разлога. Прво, јер би јавно обављање оваквог посла указало тамнима на део плана који смо им ”прочитали” и тако угрозило сваку нашу операцију. Друго, јер нам је потребна тишина. Зато смо од старта били обавезани на чување појединих класа тајни – лекарских, пословних, службених…

Добијам дивна писма и поруке ношене вашим мислима високе фреквенције и дубоким разумевањем ситуације. Видим да је буђење у току и поносан сам на вас, веснике новог свитања. Мислим да не морам било шта да вам кажем, чак ни то да наставите тако. Све већ знате и сами. Ви сте та зрнца кристализације која ће да промене свет. Управо са вама, витезовима истинске светлости и слободе желим да поделим своје виђење актуелног модела догађаја.

 

За почетак, вратићу вас на кратко у прошлост. Прецизно време догађаја није забележено, а историчари га лоцирају око 3.200 година у назад, са тачношћу од плус – минус један до два века. У ствари, већ смо рекли да време код модела није претерано важно, битна је њихова суштина. Овај модел је до детаља описан у тексту који се зове Књига Изласка или Егзодус. Реч је о другој књизи јеврејског Танаха или како је још зову, Другој књизи Мојсијевој, у целини увршћеној у хришћански Стари Завет.

Скратићу причу на неопходан минимум. Мојсије моли фараона да пусти Јевреје да напусте Египат, а овај им не дозвољава. Зато  Мојсије магијски изазива десет пошасти које селективно нападају само Египћане. Због онога касније, важно је да их набројим:

  1. претварање текуће воде у крв
  2. помор жабама
  3. помор вашима
  4. помор бубама
  5. помор стоке
  6. епидемија кожних болести
  7. град који уништава већину усева
  8. скакавци који једу преостале биљке
  9. тама над Египтом
  10. помор прворођене деце.

Јевреји на крају излазе. Лутају пустињом, а Јехова (ентитет са којим су склопили савез) их води преко Мојсија и његове екипе тако да на крају сваког дана на месту доласка затичу остављену храну, а после јела слушају приче својих вођа. То траје четрдесет година и за то време сви они који су на почетку егзодуса знали истину су помрли. Као нови, потпуно другачији и хомогенизован народ стижу у обећану земљу Ханан. Прешли су растојање за које треба, ако се иде праволинијски, свега неколико недеља.

Ова прича може да се исприча још краће. Ако би уочили само кључне фазе у њој, она би гласила:

  1. Селекција (лаж о посебности),
  2. Дистракција (терористички напади, често биолошки),
  3. Застрашивање (биће тога још ако…),
  4. Изолација 
  5. Индоктринација
  6. Ново дизајниран народ.

 

Верујем да ће већина вас лако уочити да су по овом моделу стварани многи нови народи, како у нашем непосредном окружењу, тако и у остатку света. Само због симулирања овог модела и ни због чега другог су покретани ратови јер они обавезно праве глад, страх од смрти, раздвајање деце од родитеља и недостатак информација. При томе, мање је битно шта се за време рата догоди, рат служи само да се људи доведу у стање анестезираности да не реагују на оно што ће се дешавати после. Међутим, нисам вам ово испричао због тога. 

Управо су у току догађаји који се одвијају по идентичном моделу стварања новог народа. Сврха тога може бити само једно – управо оно чему тај модел једино може да послужи, а то је стварање новог народа.

1. Селекција. Прво је направљен пожељан психолошки профил припадника ”Новог народа” – да слепо верује ауторитетима, да га је лако застрашити, да не размишља изван задатих оквира. Затим је започета каскада планираних догађаја који ће све овакве издвојити у јасно ограничену целину.

2. Дистракција. Ако се вратите на десет пошасти које су задесиле Египат, а које претходе акцији овог типа, видећете да су се на скоро идентичан начин оне одиграле у садашњем времену: воде су нам загађене или склоњене у цеви, пољопривреда је уништена што ниским откупним ценама што метеоролошким непогодама, родитељима је низом нових закона одсечен приступ деци и завладао је потпуни медијски и сваки други мрак у коме се више не разазнаје истина од лажи. Да би се ово несметано спровело, пажња људи је усмерена на глобално загревање, карбонски отисак, права мањина, мигрантско питање, појаву лажних вести, теорију равне Земље…

3. Застрашивање. Један добар део народа је веома уплашен вестима којима их засипају сваког момента. Већина светских и локалних медија прати исту, прецизно задату комуникациону константу. Заједно са медијима и владе већине држава поступају на исти начин. Ако било која влада или државник искочи из овог сценарија, ни један медиј то неће пренети. То показује да се овај пројекат примарно води преко медија, а не преко државника и лидера који су само марионетски следбеници догађаја.

4. Изолација. Уплашени људи се затварају у своје куће и станове. Сви послови који се могу радити од куће ће бити пребачени да се раде од куће. Деца не посећују своје деке и баке да их не би ”заразили”. Велики број старијих ће због својих хроничних болести умрети јер већина болница ради у ковид режиму и прима само оболеле од ковида, не и остале којима је потребан преглед, терапија или лекарска интервенција. Добар број људи више неће излазити, осим до локалне радње где неће имати контакт ни са ким осим евентуално са касирком приликом плаћања рачуна.

 

4. Индоктринација. Једине информације ће стизати преко званичних медија и евентуално преко ”стерилисаног” интернета, уколико уопште и такав буде постојао. После неколико година настаће једна релативно млада, хомогена група људи идентичних мисли, емоција, жеља и способности. Неће се више сећати ко су били и неће бити старијих да им то кажу.

Тако ће бити створен нови, пожељан народ састављен од људи без духа и последично томе, без иницијативе и идеја. Људи без духа већ живе на планети Земљи, али ово је процес замишљен да се направи ”прочишћење” после кога ће само такви бити присутни. О томе ћемо неки други пут јер захтева посебну причу.

Уочићете да у састав ”Новог Народа” не улазе они који на пумпање адреналином не реагују бекством него нападом. То су две ратоборне групе – они који би да туку оне који не носе маску и они који би да туку ове прве. Постојање тих група је предвиђено овим моделом, али не и њихов опстанак. Једноставно, у Новом Народу нема места за ратоборне и према плану, они ће се истребити међусобно. Кад буде право време, као што је Јевреје чекала свако вече храна у пустињи, њих ће једно вече сачекати по један камион са оружјем и ствар је решена.

Гледајте да не будете ни у једној од ових група, ни у оној већинској ни у ове две последње. Ми пратимо даље. Радимо тихо, у складу са знањима која поседујемо и заклетвом коју смо положили. Од савезника, рачунамо само на вас и на Бога. Исто препоручујем и вама.

Доктор са Чубуре

Komentari (0)

Остало у категорији