БАБЕ И ЖАБЕ

БАБЕ И ЖАБЕ

Бабе и жабе

Има један стари руски виц: Јел знаш да је Волођа добио кола на лутрији? Ма знам, само није кола него бицикл и није га добио него су му га украли.

Ако сте се икада запитали шта у ствари раде спин-доктори, овај виц вам је одговор: скривају истину од вас тако што вам створе једну другу, виртуелну реалност креирану да буде много прихватљивија вашем уму. У њу ускачете бежећи од свега што вам се не свиђа у вашој садашњој, стварној реалности из које вас они вешто потерају.

То што Волођа иде пешке постаје крунски доказ за будале - не да је Волођи украден бицикл већ да је добио кола, само их чува у некој скривеној гаражи. Уз добро одабране ”случајне” сведоке који су видели гаражу са колима, фикција почиње да добија своје прве становнике - углавном из класе оних наивнијих и глупљих. За њима долазе следећи и када се сакупи критична маса, та виртуелна реалност постаје наша стварност у којој живимо. Баш много асоцира на причу Царево ново одело. Ако је никада нисте прочитали - у шта сумњам, сада имате прилику да будете један од њених протагониста, у шта не сумњам.

Сећам се мотоа на једној старој, немачкој књизи из психијатрије која ми је пре тридесетак година случајно дошла у руке када сам спремао тај испит. На почетку је писало: Неуротичари зидају дивне куле у ваздуху. Психотичари настањују те куле. А шта раде психијатри? Е, они наплаћују кирију. Данас када је политичка и свака друга коректност императив свих морања, овај мото ми је некако још дражи. Зато што долази из часних времена у коме је бити поштен значило бити коректан. Сада бити коректан подразумева бити непоштен. Тешко иде, али само док се не заврши то преумљивање, после ће нам бити лакше. Што рече Бора Ђорђевић, ала је лепо бити глуп.

Док смо још у домену психијатрије, онима којима је то ужа струка остављам да процене ко има тежу клиничку слику - да ли онај који зида куле у ваздуху или онај који рецимо прави макете кула на води.

Мени лично је много занимљивије да видим ко су психијатри или бар они који наоружани таквим знањима долазе овамо да нам наплате кирију. Јер обзиром да је кула велика, кирија неће бити мала.

Ако сте помислили да овај текст има било какве везе са политиком или политичком ситуацијом, преварили сте се. Политика ме никада није занимала јер представља нижи ниво људског деловања, онај доњи спектар енергетских фреквенција. На жалост док год буде довољно оних који на тим фреквенцијама вибрирају биће и довољно оних који те фреквенције производе или их појачавају. Прост закон тржишта или што би рекли, за добру свињу нема лоших помија.

Оно што бих стварно волео је да размотримо нешто много важније, а то су ове бабе и жабе из наслова.

Када се каже ”бабе и жабе” то асоцира да једно са другим нема ама баш никакве везе осим што се римује, мада ни то није обавезно. Бабе и жабе су вам као добро промешана Рубикова коцка на којој доминира тотално шаренило. Да не кажем - све дугине боје, па ко схвати, схватио је. Ко не схвата, џаба му машу управо таквом заставом испред носа. Паметни су ретко поносни, баш као што се глупи ретко када постиде. Питате их на шта су то у ствари поносни. Можда баш оне са шареном заставом.

Међутим, сигурно сте некад видели како та збуњена и побркана Рубикова коцка у рукама правог мајстора после пар окрета постане уређен систем у коме су све боје правилно сложене, свака на својој страници. Обзиром да се коцка у радњама продаје искључиво у сређеном стању, неопходна је једна свесна и организована активност да се боје на коцки побркају и разбацају. А онда се таква, шарена коцка даје људима, да се види ко од њих уме да направи ред из хаоса.

Ако сте помислили да ће даље бити речи о религији, зидању поново једне куле, али овог пута Вавилонске која је исто као и све друге, у овом тексту раније спомињане куле својим већим делом била на небу као небулоза и Богу који је њеним градитељима побркао језике да се не разумеју - опет сте се преварили. Европа као пројекат ме не занима. Кога интересује зашто се та кула обрушава, нека чита - све му пише у Библији. Задатак за психијатре је да проуче психолошки профил мог народа који, док се кула у пламену руши и сви нормални беже напоље - једини трчи унутра. Кирија за ову кулу се таквом народу наплаћује кроз његову будућност, децу и колективну свест. Прва рата је у ћирилици. А пријава на конкурс је када се на тањиру газдама куле испоручи глава вође. У Хаг или у Истамбул, свеједно. Милошевићева или Карађорђева. Принцип је принцип, макар био и Гаврило, све остало су само нијансе. Пожурите, када се кула сруши - конкурс се затвара, барем до зидања неке нове куле. Не сумњам, будале ће опет имати предност.

Лепота је у томе што цела ова виртуелна реалност баба и жаба може да нестане у једном трену. Тада ћемо уместо лажних сенки угледати праве облике. Ако само за један окрет вратите Рубикову коцку уназад, на страни где су некад биле бабе добијате оно што им је претходило, а то су девојке. Ако то исто урадите и на страни жаба, добићете бар по Дарвиновој теорији - рибе. А девојке и рибе имају много више везе него бабе и жабе. Зар није лепше да уместо о политици и религији, причамо о девојкама и рибама?

Преостаје нам само још да нађемо неку оном Волођи без бицикла. У ствари, кад девојке и рибе чују да је добио кола, доћи ће оне саме. Праве вредности су увек на цени. Бар док мајстор не окрене коцку и покаже свима да је гаража празна. Зато мрзим те масоне. Увек покваре игру баш кад је најлепше.

 
 Доктор са Чубуре

Komentari (0)

Остало у категорији