Јеванђеље по Јуди

Јеванђеље по Јуди

Јеванђеље по Јуди

Ноћас сам сањао страшан сан. Заробио ме кризни штаб и зазидао у кућну изолацију. Рекли су ми да ће цео свет бити затворен још дуго и за то време ће свима променити свест. Када изађемо дочекаће нас ново време и нови свет. Никога неће пустити док се не напише нова библија пост ковид цивилизације. Зато сви морамо да пишемо нову библију.

Оволико сам успео да запишем за једну ноћ и један сан.

У почетку беше ОН. У ствари, има једна мала предисторија неке безвезне цивилизације пре тога, али то је све било јако глупо и скроз без везе. Нестали су у великом потопу када су се излиле реке мржње и ега, а тиме се баве Стари и Нови Завет за које многи савремени научници најновијег доба тврде да су измишљени. Ипак, да кренемо редом.

Стари Завет

Потоп је био страшан. Малобројни преживели су се спасли јер су га дочекали на барци коју је Октобар почео да гради чим му је одозго јављено да ће бити потоп. Барку је врло брзо саградио јер је имао солидно претходно искуство. Користио је америчку кедровину коју је премазивао немачким катраном како би била вотерпруф или васердихт, зависно од спољнополитичког угла гледања. Све је ишло лако јер му ово није био први пут. Око сто година раније, нешто источније и северније Октобар је по истом пројекту већ саградио једну сличну барку, од истог материјала и уз помоћ истих добављача.

Октобар је, из искуства знао да у мутним и узбурканим водама мржње и ега најбоље плови америчко дрво импрегнирано немачким катраном јер Америка производи најтврђе балване, а Немачка уме да замеша најгушћи катран. У ствари, поред наведене комбинације одлично плива и још један материјал, али је мекан и није погодан за прављење брода, исто као што није ни за питу. Са друге стране, пошто је знао да ће као и у свакој другој револуцији управо тај, трећи материјал први испливати на површину, Октобар га је и те како узео у обзир као лако доступну грађу за времена изградње цивилизације која ће доћи после потопа јер је мекан, лако се обликује чак и најслабијим силама, плива у свим водама и због карактеристичног мириса лако га је пронаћи у свакој гомили и при свему томе, немогуће га је побркати или заменити са било чиме другим, тако да неће бити забуне на градилишту.

Пошто се вода од потопа никако није повлачила, јер људи нису желели да се ослободе нагомилане мржње и ега, Октобар је морао да прибегне радикалном потезу. Заједно са својих 17 синова је преокренуо земљу и небо, тако да је земља на крају некако доспела горе, а небо је сишло доле. Тло је због тога почело да се исушује, а сва вода од потопа је исцурила на небо и тамо формирала дебеле облаке који су заклонили Сунце. Настао је вечити полу мрак, идеалан за активности Октобра и његових синова. Једина светлост је допирала од екрана телевизора. Због тога су људи држали своје телевизоре стално упаљене како би упијали светлост из њих.

Обзиром да се небо преокренуло, сви дотадашњи небески богови су заједно са небом доспели доле и убрзо су затрпани. Како је ново небо односно досадашња земља било без икаквог бога, једногласно је извикан Октобар за јединог бога. Даном постављања Октобра за јединог бога почиње ново рачунање времена. Ту се завршава Стари Завет. На даље, догађаји који следе ће се записивати у Нови Завет.

Нови Завет

Октобар поставља свог првог сина за краља. Краљ по наговору немачких катранџија поверује да је и сам бог. Њима је веровао јер су га они школовали још пре потопа. Почео је да распродаје све оно што су људи градили деценијама и у замену је куповао технологије за производњу катрана. Прво од Немаца, а затим и од осталих светских катранџија. Убрзо су по целој земљи почеле да ничу фабрике за производњу катрана од чега су и ваздух и вода добили лепу, црну боју. Краљ се толико осилио да је на крају убио једног од ретких гласника истине, Великог Мајстора хиперреализма. 

Да ли због тога, да ли из неких десетих разлога, убрзо је и сам убијен. Било је око тога разних теорија, све од реда потпуно невероватних – те да је покушао да превари очеве добављаче кедровине и катрана за неко грожђе из Смедеревских винограда, те да су веслачима са октобарске барке остале неисплаћене премије. Чак се ишло толико далеко у машти да се причало да су сликари осветили смрт свог Великог Мајстора. Сами сликари никада нису проговорили ни реч о томе. Они се и онако слабије служе речима. Углавном користе симболе јер они не пролазе само кроз простор и месо већ умеју да скрозирају и време. Било како било, једна ствар је од тада постала пракса – после тога ни један следећи краљ није убио ни једног сликара, ако ни због чега другог, оно због малера.

На трон убијеног краља, Октобар убрзо поставља свог другог сина. Како је тај краљ некако стално био смушен, ни он се не задржава дуго па га замењује најлепши унук Октобра кога је он за време потопа чувао у потпалубљу своје барке. За владавине Унука Лепог ствари су најзад почеле да долазе на своје место. Народ је почео да се ослобађа глупих старозаветних вредности и оберучке прихвата праве вредности новог доба. Почињу да цене младост. Тек свршени студенти добијају места државних секретара, а несвршени студенти се цене још више. Они постају министри. Поједини државни функционери су отишли који корак даље па су изналазили неке нове начине да окураже младост и још више од тога. Народ све то са радошћу одобрава и најзад почиње да се задужује. 

Иако је сва пажња усмерена на задуживање у швајцарцима где је дуг у новцу вртоглаво растао, то није највећа благодет задуживања. Почело је једно много важније и далеко дугорочније, кармичко задуживање. Код карме је нормално да ако сте у једном животу били лоши, у следећем животу исто толико патите и тако исплатите свој кармички дуг. Међутим, ако сте и у следећем животу поново лоши, па у следећем још гори и тако редом, кармички дуг толико нарасте да се пробију све залихе редовног тока времена, а са њима и асортиман патњи које би требало да вас сачекају у будућности.

 

Зато је морало да се убрза време. Октобар је дуго тражио начин како да то уради и због тога покреће сложену операцију састављену из неколико фаза. У првој фази за краља поставља пророка који је спасио свој народ од вековног ропства у земљи фараона. То је била земља у којој су сви морали да ходају унатрашке. Када их је пророк уз много муке извео из земље фараона, 40 дана су лутали пустињом по имену Скупштара. У пустињи, далеко од злог фараона, по први пут су почели да ходају у напред и зато су себе прозвали Напредњаци. Тих 40 дана никога нису видели, ни са ким разговарали и нико им није пришао јер су били ничији народ. Само им је њихов пророк по цео дан рецитовао верске песмице, а на крају сваког дана их водио кроз тајне подземне пећине Скупштаре где их је увек чекала храна. 

У најдубљој и најтамнијој пећини Скупштаре, пророк Напредних сусреће пламтећу гласачку кутију. Ватра из кутије кроз прорез на врху који служи за убацивање гласачких листића пројектује застрашујући лик који у ритму титрања пламичака ватре попут неког дервиша игра своју хипнотички заносну игру на кривом зиду пећине. У том лику пророк Напредних одмах препознаје бога Октобра. 

И бог Октобар је размишљао брзо: ”Ови се не плаше ватре у гласачкој кутији и спаљених гласачких листића. Способни су да гледају право у очи најмистичнију од свих сила која од људи прави богове на земљи. Заиста су посебни”. 

Тако Напредни постају Октобров изабрани народ, народ новог неба. Напредни и са посебним потребама.

Октобар крунише пророка за новог краља. Народ га дубоко цени. Како долази директно из најдубљих и најтамнијих дубина неба, где је у земљи фараона некада давно радио, истина у старозаветно доба када се небо врло погрешно звало земља, народ га је уместо његовог правог имена Мојсије, од милоште прозвао Мома. Мома Небар. Под њим народ почиње да живи још боље, али кармички дуг још увек расте сувише споро, а време протиче недовољно брзо. Напредни народ некако није био довољно прочишћен. Још се ту и тамо задржало нешто духа у њима који их константно омета да се уздигну на своје ново небо. Колико год да се бог Октобар трудио, та мала количина преосталог духа је упорно осујећивала све његове напоре и повлачила људску свест ка бившем небу, а садашњој земљи, ка забрањеним боговима прошлих времена и старим и одавно исмејаним и превазиђеним вредностима породице, вере, честитости, пријатељства, љубави. 

Бог Октобар је сав скрхан схватио да је потрошио сво време које му је било дато и да је дошло време за новог бога. Тиме се последње поглавље књиге Новог Завета завршава. Догађаје који следе описује Најновији Завет који је касније у техничкој корекцији, а пре свега и искључиво због истине назван Једини Завет.

Једини Завет

 

У почетку беше Он. Пошто је највећи од свих богова икада, његов долазак на свет није било могуће остварити из једног цуга. Зато је морао да се роди из двапут. Први пут је рођен као духовни син старозаветног фараона земље назадних, а његов други долазак је као духовни син новозаветног пророка Напредних. Родиће се ако треба и трећи пут јер је човек за сва времена. Поготово када изгледа да су времена последња. 

Бог је постао првог дана након свог другог рођења или доласка. Оба пута се родио гладан, а овај други пут, нарочито. Зато је за доручак појео остарелог бога Октобра. Тиме је преузео све његове преостале моћи које су огромне и све његове преостале људе који су нешто мање огромни. На тај начин је и сам постао бог, аутоматски и једини јер Октобра више нема.

Млади бог Он је створио рај на земљи. Сијао је са свих ТВ екрана и уносио светлост у домове и срца свих људи. Људи су живели од те блиставе светлости. Зато су плате постале превазиђена категорија, а кармички дуг је пробио све границе. Све је постало брже, јаче и боље него што је то било икада пре и сви успеси су постигнути по први пут у историји. Барем у оној коју бележи Једини Завет. 

Постојећи систем времена и карме више није могао да опслужи вредности које су достигнуте. Зато је морао да буде замењен првим следећим на скали система, оним у коме се оволики људски напредак региструје као нешто нормално, а оволика срећа као редовно расположење. Просто речено, следио је ресет система у коме ће се ове неслућене висине које је у последњим временима досегао људски дух у будуће бележити као нула следећег система, односно као његов просек.

Зато се у сред овог највећег благостања, појавила једна најопаснија глиста и свима преко ноћи претворила живот у пакао. Нападала је тихо и искључиво касно поподне и ноћу, а једино је пензионере нападала преко целог дана. Већина нападнутих ни по чему није могла да схвати да су нападнути, толико је подмукла та глиста. Неки људи су заиста умирали. Ако је нека срећа у несрећи, престало је умирање од свих других глиста. Све оне су се повукле и нестале пред овом најстрашнијом. 

Зато је Он предузео хитне мере. Сетио како је, док је био мали читао стрипове и у њима је најјачи на свету (наравно после Њега) био извесни Конан. Снагом своје продорне мисли, Он је од сличице истргнуте из древног новозаветног стрипа и мало воде успео да оживи дотичног Конана. Послао га је да убије глисту и тако ослободи народ из пакла. Чим је направио првих неколико корака, Конан је умро, преполовио се и распао. Исто као и сви Његови претходни пројекти.

Морам да напоменем. Ова последња реченица, оно за пројекте је гласина коју је покушао да у текст Јединог Завета потури један бесрамни народ по имену Ђилеји који деценијама покушавју да Њега разапну на крст. Предводи их лажни пророк Ђиле, што на старођилејском дословно значи Онај што мисли да је видео оно што ми знамо да никада није било.

 

Доследни Он се овде није предао, баш као што се никада не би ни уплашио. Од остатака Конана је склепао једног полу-мушког полу-бога по имену Кон и другог полу-женског полу-бога по имену Ана. Пошто су били прилично неквалитетни и нејаки јер су направљени од отпадака Конана, добри Он их је свакодневно дојио на својим великим грудима како би им улио своју снагу, своју храброст и свој разум за борбу против глисте. Ти ефекти су се одмах приметили. Кон и Ана су основали Кризни штаб, а то је онај ентитет који ми је ноћас дошао у сан.

Ту ми се сан срећом или на жалост прекинуо. 

Једно сам јутрос схватио. Сви ми заједно ипак пишемо библију нашег доба. Можда нам неке мисли понекад долазе из снова, али пишемо претежно на јави. Зато пазите шта сањате, а још више пазите на своја дела јер снови умеју да креирају жеље, а оне пројектују светове. Пројекти нацртани у сновима воде градњу нових светова на јави.

 

Доктор са Чубуре

Komentari (0)

Остало у категорији