Охридска легенда балет у четири слике

Стеван ХРИСТИЋ

Охридска легенда балет у четири слике

Либрето, по народним мотивима: Стеван ХРИСТИЋ

Unknown-7.jpeg

Фото: Срђан Дорошки

Кореограф и редитељ: Владимир ЛОГУНОВ, к.г. (Београд) Диригент: Александар КОЈИЋ
Сценограф: Саша СЕНКОВИЋ
Костимограф: Мирјана СТОЈАНОВИЋ МАУРИЧ

Дизајнер светла: Марко РАДАНОВИЋ Улоге:

Биљана, Бисерка: Марко: Везир:

Ана Ђурић / Катарина Кљајић, Лана Стојановић, Олга Аврамовић Андреј Колчериу / Самјуел Бишоп, Милан Иван, Тома Крижнар

Самјуел Бишоп / Милан Иван, Андреј Колчериу, Александар Бечварди, Тома Крижнар

Биљанина мајка: Биљанин отац: Иванова мајка: Иванов отац: Деверуша: Румунска игра:

Марија Трифуновић / Олга Врбашки, Јелена Дангузов, Луиз Дикре, Катарина Зец, Ајака Саито, Хана Салак, Христина Станковић,

Лана Стојановић, Ивана Трпчевић Мирјана Дробац / Јелена Вукадиновић

Иван Ђерковић / Бојан Раднов

Биљана Бабијановић / Ивана Прибић

Ранко Лазић

Јелена Вукадиновић / Ирена Месарош, Надежда Салак

Катарина Кљајић / Мина Радовић, Милена Кркотић, Луиз Дикре, Рајна Ремовић

Бугарска игра:

Лана Стојановић / Мина Радовић, Јана Черепанова, Рајна Ремовић

Иван Ђерковић / Бојан Раднов
Милан Иван / Зоран Трифуновић
Сања Павић / Луиз Дикре, Катарина Зец, Мелиса Брођин

Султан:
Иван, младожења:
Звезда Даница:
Пратиље Звезде Данице: Милица Јелић, Верица Козарев Кларић, Бојана Митић,

Грчка игра: Олга Аврамовић, Давид Груосо / Соња Батић, Катарина Зец, Мелиса Брођин, Александар Бечварди

Маркови пријатељи: Донато Давид Груосо, Тома Крижнар Соло oдалискадалиска: Дуња Лепуша / Мина Радовић, Милена Кркотић

Девојке у харему (одалиске): Мелиса Брођин, Олга Врбашки, Јелена Дангузов, Луиз Дикре, Катарина Зец, Милица Јелић, Миња Јокановић, Верица Козарев Кларић, Бојана Матић, Бојана Митић, Рајна Ремовић, Ајака Саито, Милана Самарџић, Христина Станковић, Марија Трифуновић, Ивана Трпчевић, Теодора Шпер / Весна Бишоп, Соња Гаврилов, Марија Јанковић, Хана Салак, Јана Черепанова

Језерске виле (русалке): Соња Батић, Мелиса Брођин, Олга Врбашки, Јелена Дангузов, Луиз Дикре, Катарина Зец, Миња Јокановић, Милена Кркотић, Бојана Матић, Мина Радовић, Рајна Ремовић, Ајака Саито, Хана Салак Милана Самарџић, Лана Стојановић, Јана Черепанова / Соња Гаврилов, Марија Јанковић, Дуња Лепуша, Ивана Трпчевић, Теодора Шпер

Јаничари: Наојуки Ацуми, Александар Бечварди, Александар Ђурђевић, Марко Иван, Тома Крижнар, Ђулио Милите, Бојан Раднов, Иван Салонски, Никола Стаменовић, Зоран Трифуновић

Народ: Весна Бишоп, Мелиса Брођин, Олга Врбашки, Јелена Дангузов, Луиз Дикре, Катарина Зец, Милица Јелић, Миња Јокановић, Бојана Митић, Мина Радовић, Рајна Ремовић, Ајака Саито, Хана Салак, Милана Самарџић, Марија Трифуновић, Ивана Трпчевић, Јана Черепанова, Теодора Шпер, Наојуки Ацуми, Александар Бечварди, Донато Давид Груосо, Александар Ђурђевић, Марко Иван, Милан Иван, Тома Крижнар, Ђулио Милите, Бојан Раднов, Иван Салонски, Никола Стаменовић, Зоран Трифуновић / Соња Гаврилов, Марија Јанковић, Христина Станковић

Статисти: Ненад Вуковић, Стефан Микан, Мирослав Стојиљковић, Владислав Шегуљев

Учествују: Балет, Хор и Оркестар Опере СНП-а

Хор припремила: Весна Кесић Крсмановић Концертмајстори: Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов

Репетитори: Оксана Сторожук, Маја Грња, Весна Бркић, Бранка Глигорић Консултант за народну игру: Душан Милосављев, к.г. (Београд)
Балетски педагог: Владимир Шувалов, к.г. (Украјина)
Корепетитори: Золтан Гајдош, Дејан Бркић

Тонски сарадник: Предраг Петрушевски Инспицијенти: Тања Цвијић, Иван Свирчевић

Сараднице сценографа: Невена Ковачевић, Александра Жепинић, Емилија Нађ и Ана Бокан, студенткиње Академије уметности Нови Сад - Дизајн ентеријера
Асистенткиње костимографкиње: Радмила Несторовић, Ивана Ћеран
Асистент сценографа: Надица Даниловац

Видео бим: Ђорђе Верначки, Срђан Миловановић Мајстор светла: Ђорђе Бедов

Декор, костими и остала сценска опрема израђени у радионицама Српског народног позоришта.

Прво извођење: 28. новембра 1947, НП Београд (1933. само један чин) Прво извођење у СНП-у: 20. априла 1951.
Премијера: субота, 30. октобра 2021, сцена „Јован Ђорђевић“, 19.00 Реприза: 2. новембра 2021.

Представа траје око два сата са једном паузом (после II слике).

Пројекат суфинансиран средствима Градске управе за културу Новог Сада

Реч кореоаграфа

Unknown-10.jpeg

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

„Охридска легенда“ - посвета љубави, слободи и пријатељству. Овај балет сам схватио као што је и композитор Стеван Христић назначио – као балет у четири слике. Пратио сам његове записе о свакој сцени и трудио сам се да их остварим тако да буду јасне данашњем гледаоцу. Кореографија се ослања на класичан балет, што данас недостаје публици. Сматрам да су све сцене у балету битне и с подједнаком пажњом сам им прилазио. То су сцене крај Охридског језера у првој и четвртој слици, пећина у другој, на султановом двору као трећа слика где се играју игре поробљених балканских народа. Трудио сам се да народна игра у кореографији буде заступљена у оној мери колико је то прихватљиво да играчи, који су школовани на класичној основи балета, ипак осете начин и дух извођења народне игре, као и да однос међу ликовима буде јасан и разумљив. Кореограф увек утиче својим радом на промену. Он може да и негује класични израз и да има иновативни приступ у кореографији, али да не заостаје за укусом времена, да обрађује вечне теме као што су љубав и слобода као универзалне вредности. Сигурно је да ће савремени гледалац уживати у лепоти и бајковитости овог балета.
Имао сам срећу да у подели буду изузетни балетски уметници Српског народног позоришта Ана Ђурић, Андреј Колчерију, Самјуел Бишоп, али и подмлађени балетски ансамбл. Ауторски тим предводи диригент Александар Којић, који је изузетан стручњак и познавалац дела Стевана Христића, а ту су костимографкиња Мирјана Стојановић Маурич, сценограф Саша Сенковић и репетитор Оксана Сторожук која је, као првакиња Балета, својим богатим знањем и искуством допринела да играчи следе моју идеју. Допринели су и остали чланови репетиторског тима Маја Грња, Бранка Глигорић и Весна Бркић.
Желео бих да захвалим дирекцији Балета и свим сарадницима који су ми помагали на стварању нове представе, а посебно првацима, солистима и ансамблу, као и директору Балета Тонију Ранђеловићу.
Нарочиту захвалност дугујем маестру Александру Којићу који ми је помогао да боље разумем Христићеву музику и лакше приступим кореографским решењима.

Нову Охридску легенду посвећујем и свим својим пријатељима који су били на мом почетку и подржали ме да истрајем. Њима дугујем захвалност за све што сам као кореограф урадио у својој досадашњој каријери.
Владимир Логунов, кореограф и редитељ

Владимир Логунов, уметник лирских играчких снова

„Логунов због богатства и разноврсности свога опуса има посебне заслуге за развој уметничке игре у Србији и нашем региону. Он је студиозно постављао дела традиционалног балетског репертоара, а и ауторске играчке представе савременијег, неокласичног опредељења. Његове ауторске кореографије се одликују музикалношћу и лиризмом у различитим играчким стиловима, што поставке његових целовечерњих представа и камерних дела чини занимљивим публици и стручњацима. Оне имају педагошку вредност и за извођаче, посебно за млађе, који почињу да граде своју уметничку каријеру.

Преко четрдесет целовечерњих и камерних кореографских дела за позоришну и телевизијску балетску сцену (...), уз плесне делове из познатих опера, сведочи о упорном и плодном раду Логунова, што је овенчано најзначајнијим наградама.
Владимир Логунов после пет деценија професионалног уметничког деловања – од 1964. до 2014. године – гледа са искреном радозналошћу у будућност.“

Милица Зајцев

Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, Нови Сад, 2014.

Владимир Логунов, кореограф, редитељ и балетски педагог, рођен у Београду, 28. VII 1942. Истакнути солиста београдског Балета, кореограф који је постављао балетске представе у Београду, Новом Саду, Љубљани, Сплиту, Загребу, Сарајеву, Скопљу, на Кипру, у Сиракузи, у Мексику, професор и кореограф у београдској Балетској школи „Лујо Давичо“. Балетско школовање је отпочео у Сплиту у Студију Миле Катић, што му је дало сазнање да је балет његово животно усмерење. Лепота балетске игре повукла га је на пут уметности која тражи много одрицања и напора, али обећава потпуно остварење личности и задовољство да се покретом, игром, телом, изразе емоције и хтења. Дипломирао 1964. у Балетској школи „Лујо Давичо“ у класи велике и незаборавне Нине Кирсанове. Одмах је ангажован у балетском ансамблу НП Београд, где је остварио низ запажених солистичких и значајних карактерних улога: Корелијус (улога за коју је добио награду за најбоље уметничко остварење 1979), Миракл, Дапертуто, Ротбарт, Карењин... Своју прву кореографију Форма вива А. Вивалдија, урадио је за НП Београд 1974. године, а након студија на московском ГИТИС-у, где је специјализирао кореографију и педагогију, следе балети: Лицитарско срце 1980, Дон Кихот 1988, Кармен 1990. и Успавана лепотица 1995; урадио је кореографије и за оперске представе у Београду, Љубљани, Загребу, Сплиту, Новом Саду.

На Југословенском балетском такмичењу у Новом Саду освојио је више награда за кореографије: Грана без лишћа Малера (бронзана медаља), Валцер Хачатуријана (сребрна), Цвет с напуклог зида Сибелијус–Баха (бронзана). Био је члан жирија Интернационалног балетског такмичења у Варни 2008. и 2010. Добитник је најзначајнијих награда и признања: Заједнице музичких и балетских педагога Србије; „Димитрије Парлић“ УБУС-а за представу Др Џекил и мистер Хајд; Награда УБУС-а за животно дело; Национално признање за допринос култури Србије; Златни Беочуг, за допринос у развоју културе Србије (2015); Печат НП Београд (2016); Плакета НП Београд, највеће признање које овај национални театар додељује признатим уметницима (2018); Златна медаља Републике Србије за допринос култури (2021).

Био је шеф и уметнички руководилац Балета НП Београд (од 1979/80. до 1985/86). Од 2012/13. до 2015/16. био је директор Балета СНП-а.

Кореографије Владимира Логунова у СНП-у

Unknown-9.jpegФото: Срђан Дорошки
Кармина бурана Орфа, Болеро Равела и Кармен свита Бизе–Шчедрина 1992; Серенада Чајковског 1993; Поема о љубави Вангелиса и Предсмртна љубавна песма Дивјаковића 1996; Коштана Коњовића 2001; Лабудово језеро 2008, Успавана лепотица 2013. и Крцко Орашчић Чајковског (извођено само у Мексику) 2014.

Реч диригента

Беспрекорно музичко ткање

Постоји веома много разлога због којих балет Стевана Христића Охридска легенда носи епитет највећег и најзначајнијег балетског остварења наше музичке баштине. Постоји исто тако безброј разлога због којих су страни музички критичари, при сваком од многобројних гостовања, хвалоспевима обасипали музику нашег композитора. Разлози безбројни, због којих је у првих двадесет година од премијере, „Легенда“, само у Народном позоришту у Београду, изведена више од 300 пута. Број импозантан, данас незамислив и недостижан... И увек пред пуним гледалиштем.

Много разлога има због којих се нове генерације музиколога, композитора, диригената, васпитавају, уче и кале на Христићевом беспрекорном музичком ткању. Безброј разлога због којих са поносом можемо рећи да имамо дело достојно других ремек-дела светске музичке литературе... И ни један једини разлог због којег је Нови Сад чекао 40 година на поновно извођење. Пандемија није оправдање за претходних тридесет девет.

Добродошли на премијеру нашег најзначајнијег балетског остварења!

 

Александар Којић, диригент

О диригенту

Unknown-8.jpeg

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Рођен у Новом Саду. После завршених основних и специјалистичких студија дириговања на Факултету музичке уметности у Београду, усавршавао се на неколико различитих мајсторских курсева: у Београду, Бечу, Мајнцу, Утрехту, на курсевима хорског дириговања и на радионицама за стару музику. Од 2010. године је диригент у Опери СНП-а, а од 2012. до 2014. био је директор Опере. Поред стандардног оперског репертоара, доказао се и на пољу модерне опере. У протеклих неколико година гостовао је у ХНК у Загребу и ХНК Ивана пл. Зајца у Ријеци, Сегединској опери, Театру опере и балета у Краснојарску. У септембру 2017. усавршавао се у Равени (Италијa), на мајсторском курсу за италијанску оперу који је), на мајсторском курсу за италијанску оперу који је водио Рикардо Мути. Диригује представама са актуелног репертоара Опере и Балета СНП-а. Награђиван је Годишњом наградом СНП-а за дириговање опере Пикова дама Чајковског 2012, за праизведбу опере Милева А. Вребалов 2012, за Гала концерт поводом 150. годишњице рођења Р. Штрауса 2015, за редакцију партитуре и дириговања концертним извођењем опере Кнез Иво од Семберије И. Бајића, поводом обележавања 100 година од смрти композитора, 2016.

Unknown-7.jpeg

Фото: Срђан Дорошки

Садржај
Прва слика - Село у околини Охрида. Воћњак богатог домаћина, оца Биљаниног. Сељани, момци и девојке весело раде. Док Биљана ради, Марко, леп, млад али сиромашан сељак у служби код Биљаниног оца, из даљине је усхићено посматра.
Чује се свирала па понеки гледају у правцу одакле допире звук. Момци и девојке се весело хватају у коло. Биљанин отац прекида игру и строго прекорева младе што су напустили посао. Улази у дом, а млади невесело продужују са послом. Биљана се загледала у даљину, сетна је и замишљена, а Марко је с љубављу посматра, па позива момке на игру. Придружују се и нове групе и игра се све раздраганије развија; у центру су Биљана и Марко.

Unknown-9.jpeg

Фото: Срђан Дорошки

Момци и девојке полако скупљају напуњене корпе и одлазе. Заљубљени Марко и Биљана остају сами, срећни су заједно али и тужни, јер да им Биљанин отац неће лако дати благослов да се венчају... Отац саопштава Биљани своју намеру – удаће је за богатог младића Ивана, који ће убрзо доћи да је проси. Биљана, поражена и очајна, моли га да је не даје Ивану, али он остаје непоколебљив. Забринута мајка долази из куће, а љутит отац одлази. Биљана тихо плаче, а мајка је нежно теши.

 Unknown-5.jpeg

Фото: Срђан Дорошки

Музика из даљине наговештава долазак просаца. Окупља се народ, отац и мати са Биљаном дочекују просиоце. Стижу Иван и његови родитељи. Иван игра и сватовском колу се сви придружују. Биљанин отац даје руку своје кћери Ивану. Сви улазе у кућу на гозбу и весеље, а Марко остаје сам.

Биљана убрзо излази из дома и опрашта се са Марком. Сунце већ залази, житно поље је обасјано последњим сунчевим зрацима. Марко је скрхан болом. У дому се осветљава, чују се ударци у бубањ. Облаци замагљују месечину, као да наговештавају неку опасност...
У даљини се чује марш јаничара. Они упадају у село и настаје борба. Одводе људе у ропство, спаљују село.

Unknown-4.jpeg

Фото: Срђан Дорошки

На прагу дома своје невесте Биљане гине младожења Иван, док је бранио улаз у кућу. Јаничари одводе Биљану која се очајнички брани, док рањени и немоћни отац и мати гледају како им кћер одводе. Пролази поворка заробљеног народа и одред јаничара, а Марко стиже прекасно.

Друга слика - На обали Охридског језера налази се велика стена са невидљивим улазом у пећину. Чаробна месечина обавија предео прозрачном, једва осетном магловитом копреном, а језеро блиста. Иза шибља и трске, појављују се русалке и започињу игру на месечини. Појављује се Бисерка. Оне са чуђењем гледају у даљину. Полако им се приближава Звезда Даница са осталим звездама – за њима иде Марко. Звезда Даница га показује Бисерки и прича јој његову судбину. Бисерка жели да се са њим опроба у њеној игри па ако се он снађе, она ће му помоћи. Марко, мислећи на Биљану и њихову будућу срећу, прихвата.

Бисерка и Марко играју, док им се повремено придружују русалке и звезде. Бисерка признаје Марку да изврсно игра и вољна је да му помогне.

Unknown-3.jpegФото: Срђан Дорошки

Дарује му чаробне предмете - ружу и мач помоћу којег ће савладати све непријатеље на своме путу.
Марко занесено игра с мачем који при месечини блиста у његовој руци.
(пауза)

Трећа слика - Палата султана у Цариграду. Сунце обасјава врт са великим двориштем, у позадини се види Босфор. Чује се марш. Дворјани се окупљају да присуствују дефилеу јаничара и свечаности бирања нових робиња за султанов харем.

Unknown-2.jpeg

Фото: Срђан Дорошки

Стиже султан са свитом, долазе харемске жене и изводе оријенталну игру. Свечаност почиње - отварају је јаничари својом игром. Везир наређује да уђу робови. Пролази поробљени народ, међу њима Румунка, Бугарка, Гркиња и Биљана. Поједине робиње се показују.

Unknown-1.jpegФото: Срђан Дорошки

Румунска робиња изводи своју живу игру која има трагичан карактер. Румунка, изнемогла и скрхана душевним болом и, чинећи узалудне напоре да продужи игру, повлачи се.
Игра Бугарке. И она се очајнички труди да не посустане, али се ипак, као и Румунка, повлачи. Почиње игра Гркиње која евоцира слике из класичне Грчке. Повлачи се, а на њено место долази Биљана.

Биљана игра своју трагичну игру засновану на емоцијама и драматичном изразу судбине. Султан је усхићен и бира Биљану за свој харем. По његовом наређењу је одводе. Биљана је ужаснута, противи се, а у том часу из даљине се чују звуци борбе. Појављује се група стражара која одступа под борбом. Њих потискује Марко. Борба се појачава, Марко је у великој опасности због надмоћности јаничара, али тада се дешава нешто неочекивано. Кулминација борбе престаје када Марко даје Биљани чаробну ружу.

Unknown.jpeg

Фото: Срђан Дорошки

Она нестаје, а на њеном месту подиже се бела голубица и на опште запрепашћење Турака, одлеће у небо.

Четврта слика - Село крај Охрида се обнавља. Рано је јутро, а Марко седи замишљен и тужан. Гледа око себе, надајући се Биљанином повратку, али брзо клоне. Шум лета птице га је пренуо. Приметио је белу голубицу да слеће на дрво. Голубица нестаје, а под дрветом се појављује Биљана која трчи Марку у загрљај. Поново су заједно, заљубљени и озарени.

Отац и мати долазе из дома и радосно љубе своју кћи. И суседи журе у село да објаве радосну вест. Народ пристиже, поздрављају се и веселе се. Биљанине другарице се окупљају око ње, ките је цвећем и опремају је. Маркови другови се хватају у момачко коло, ките га цвећем и опремају га, а Марко их позива на игру. По завршетку, Марко прилази својој невести Биљани и родитељи их благосиљају.

Unknown.jpeg

 Фото: Срђан Дорошки

 

Tagovi

Komentari (0)