Од Кана до Оскара - Такмичарски програм 17. Слободне зоне

Од регионалних остварења награђених на фестивалу у Кану, преко узбудљивих, личних и политичких прича до балканских глумачких звезда номинованих за Оскара, овогодишњи такмичарски програм Филмског фестивала Слободна зона од 4. до 9. новембра доноси на десетине ангажованих документарних и играних артхоусе филмова коjе ће прилику да погледа имати публика у Београду, Новом Саду и Нишу. Део филмског програма биће доступан на саjту KinoKauch од 10. до 20. новембра.

 2021 SZ Festival DM 1080x1080 ONLINE-01.png

У такмичарском програму фестивала ове године биће веома жестока конкуренциjа, jер су одабрани филмови коjи своjим потенциjалом и филмским изразом остваруjу запажене резултате и на регионалним и на иностраним фестивалима.

ПРОМО ВИДЕО: https://youtu.be/lFPM5lmFz5Q

У Међународноj селекциjи селекторке Бранке Павловић, поред Наjлепшег дечака на свету и Наjгоре особе на свету, своjе представљање имаће и остварање Алеф редитељке Иве Радивоjевић, коjе трагом Борхесове књижевне магиjе креира прави филм-есеj. Треба свакако поменути и изванредан немачки документарац Професор Бахман и његови часови, коjи више изгледа као социолошка студиjа о савременом образовању него документарни филм.

Филм Балада о белоj крави делом jесте на трагу савремене иранске кинематографиjе коjа се осврће на поjединца у репресивном систему и на занемарене личне потребе услед религиjских норми, док jе са друге стране универзалан пример личне драме и борбе.

Balada o beloj kravi.png

Редитељски двоjац Марjам Могадам и Бехташ Сенаиха увлаче гледаоце у jедну драму пуну кривице, туговања и борбе, jер се живот главне jунакиње преокреће када сазна да њен муж ниjе крив за злочин због коjег jе погубљен. Тада она започиње тиху битку против безобзирног система зарад себе и своjе кћери.         

Балада о белоj крави: https://youtu.be/2837G3yA48c

Документарним филмом Шпер иде у Холивуд представиће се израелска редитељка Ванеса  Лапа. Надимак Хитлеровом архитекти Алберту Шперу било jе „добри нациста“.

A.Speer in car, 1938 (Šper ide u Holivud).jpg

Како jе човек коjи jе био jедан од петорице наjвиших званичника нацистичке власти и „господар“ коjи jе одлучивао о животима 12 милиона робова успео да добиjе таj надимак? То jе тема овог документарца: Покушаj Алберта Шпера да 1971. године опере сопствену прошлост холивудском адаптациjом своjих наjпродаваниjих мемоара из рата Унутар Треćег раjха.

Шпер иде у Холивуд: https://youtu.be/3oqfyH2Onbw

Иван Бакрач, селектор програма Хоризонти Балкана претставиће нам наjинтересантниjе агнажоване филмове из региона.

Поред филма Мурина, коjи jе на Канском фестивалу освоjо Златну камеру, представиће се и бугарски филм Жене заиста плачу у коjем главну улогу игра Мариjа Бакалова, сада врло популарна глумица коjа jе ове године била номинована за Оскара за споредну женску улогу.

Žene zaista plaču.jpeg

Бугарски ауторски дуо филма Жене заиста плачу, Весела Казакова и Мина Милева, покушале су jош jедном да укажу на то до да живимо у друштву у ком се реч „род“ ниjе одомаћила. Оваj филм jе женска потрага за емпатиjом и исконским разумевањем, али се чини да група жена приказана у филму то може очекивати само у свом наjужем кругу.

Жене заиста плачу: https://youtu.be/aH3z6IuwaHs

Слободним стилом за Монтенегро аунтентична jе прича албанског пливача Тонина Ђиниjа коjи jе, бежећи из убилачког режима Енвера Хоџе, пливао Jадраном све до Jугославиjе.

Slobodnim stilom za Montenegro.jpg

Он се данас до детаља присећа бекства из идеолошки крвавог система.

Слободним стилом за Монтенегро: https://youtu.be/S3LOALo85kE

Београдска посластица у оквиру ове линиjе биће филм Ми нисмо покренули ватру коjи потписуjе Сенка Домановић.

Mi nismo pokrenuli vatru.jpg

Филм говори о старим познаницима коjи након случаjног сусрета проводе викенд заjедно.

Ми нисмо покренули ватру https://youtu.be/ZTbLx9ds0_8

Они коjе ће веома захтеван и одговоран посао имати ове године jесу чланови жириjа за регионалну селекциjу Хоризонти Балкана: Хана Селимовић (позоришна, филмска и телевизиjска глумица из Београда), Душан Касалица (црногорски режисер, члан Европске филмске академиjе) и Алириза Аренлиу (бивши директор Докуфеста из Призрена, професор на Универзитету у Приштини).

О наjбољем филму у Међународноj селекциjи одлучиваће Небоjша Слиjепчевић (хрватски режисер, осваjач Срца Сараjевана Сараjевском филмском фестивалу, два пута награђивани на ЗагребДоx-у, био у ужем избор за Европску филмску награду са филмом Србенка), Мирољуб Стоjановић (уредник издавачке делатности у Филмском центру Србиjе), као и Jурица Павичић (хрватски романописац, сценариста, писац кратких прича и новинар).

Осим богатог филмског програма, публику Слободне зоне очекуjу и броjна пратећа дешавања, где ће имати прилику да се ближе упознаjу и разговараjу и са броjним другим личностима из света филма и медиjа.

Тако ће у  понедељак, 8. новембра у 18.00 у књижари Делфи СКЦ бити одржана и промоциjа књиге Jурице Павичића Жена с другог ката коjу Слободна зона организуjе заjедно са Издавачком кућом Лагуна, и у коjоj ће поред аутора учествовати Драган Великић (књижевник), Бранко Росић (новинар и писац) и Тања Вучковић (модераторка).

Такође, у оквиру пратећег програма Слободне зоне, чувеног Компаса, гост ће бити Небоjша Слиjепчевић, режисер сериjала Колажи о лажи. Панел дискусиjа са гостима након проjекциjе одржаће се 8. новембра у 11. часова у ДКЦ-у. Као и сваке године, Компас ће угостити занимљиве саговорнике из домаће и регионалне jавне сфере, међу коjима ће ове године бити Маjа Север (новинарка, Загреб), Ана Мартиноли (Београд, Факултет драмских уметности), Марко Милетић (уредник портала Машина, Београд) поменути Jурица Павичић и многи други.

Компас Слободне зоне, дебатни програм коjи уређуjе Иван Миленковић први пут ове године имаће и своjе новосадско издање у Културном центру Новог Сада, уз подршку Градске управе за културу Града Новог Сада.

Овогодишњи фестивал подржали су: Министарство културе и информисања Републике Србиjе, Реконструкциjа Женски фонд, Секретариjат за културу Града Београда, Градска управа за културу Града Новог Сада, Филмски центар Србиjе и Француски институт.

Tagovi

Komentari (0)