Заштита животне средине и енергетска стабилност у Србији у контексту градње малих хидроелектрана деривационог типа

У оквиру циклуса „Енергија као један од највећих изазова човечанства у XXI веку”, проф. др Ратко Ристић одржаће предавање под називом „Заштита животне средине и енергетска стабилност у Србији у контексту градње малих хидроелектрана деривационог типа” у среду, 20. новембра, у 11 сати,  у Свечаној сали САНУ.

 

Драгана Младеновић

Односи с јавношћу САНУ

 

 

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЕНЕРГЕТСКА СТАБИЛНОСТ У СРБИЈИ У КОНТЕКСТУ ГРАДЊЕ МАЛИХ ХИДРОЕЛЕКТРАНА ДЕРИВАЦИОНОГ ТИПА

РАТКО РИСТИЋ[1], ПРЕДРАГ СИМОНОВИЋ2, ИВАН МАЛУШЕВИЋ1, СИНИША ПОЛОВИНА1, ВУКАШИН МИЛЧАНОВИЋ1, ЗОРАН НИКИЋ1, БОРИС РАДИЋ1

 

1Универзитет у Београду Шумарски факултет

2Универзитет у Београду Биолошки факултет

 

ratko.ristic@sfb.bg.ac.rs

 

Апстракт

 

Процес изградње малих хидроелектрана (МХЕ), доминантно деривационог типа, у брдско-планинским пределима Србије, довео је до бројних негативних утицаја на животну средину, уз минорне енергетске ефекте. Поремећај хидролошког режима површинских и подземних вода, деградација биодиверзитета, обешумљавање и ерозија земљишта, незадовољство локалног становништва, само су неки од уочених пратећих ефеката. Велики број објеката је саграђен у заштићеним подручјима, што значајно компромитује прокламовану политику заштите природе. При томе, Србија је најсиромашнија земља региона, када су у питању аутохтоне површинске воде, и једна од најугроженијих земаља Европе у односу на текуће и прогнозиране климатске промене.   

 

Кључне речи: заштита животне средине, мале хидроелектране, енергетска стабилност, деривациони цевовод, губитак биоразноврсности.

 

 

Tagovi

Komentari (0)