Веслање: Четири децениjе од светског одличjа Станулова у Карапиру

На данашњи дан пре тачно 40 година Милорад Станулов освоjио бронзану медаљу у скифу на Светском првенству за сениоре на Новом Зеланду

 

 Milorad Stanulov i Zoran Pancic na OI u Moskvi 1980..jpg

 

 

На данашњи дан пре тачно четири децениjе у Карапиру на Новом Зеланду “исписана” jе jедна од наjзначаjниjих страница у историjи српског веслања. Зрењанинац Милорад Станулов 5. новембра 1978, под заставом тадашње Jугославиjе, освоjио jе у скифу бронзано одличjе на Светском првенству за сениоре и тако постао тада тек други Србин коjе jе излио планетарну сениорску медаљу (прву, такође бронзану, освоjио Предраг Савић на Светском првенству за сениоре на Бледу 1966 у четверцу са кормиларом). Иако jе од новозеландске “баjке” прошао готово читав живот сећања Станулова на изванредан резултат у Карапиру не бледе. Евоцирање успомена на незаборавну 1978. почиње причом о томе како jе уопште дошло до тога да те године, први пут у кариjери, седне у скиф.

 

Milorad Stanulov.jpg

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

– Годинама сам веслао у римен дисциплинама, претежно у двоjцу и четверцу са и без кормилара. Први контакт са дубл веслањем сам остварио 1976. када сам се први пут опробао у дубл скулу. У скифу нисам никада веслао из простог разлога што Бегеj 1883 ниjе поседовао таj чамац. Међутим, средином априла 1978. моj клуб jе први пут у историjи купио скиф и то нови Штемфли. Са свега седам дана тренинга у овом чамцу отишао сам на Првомаjску регату на Бледу коjа jе уjедно била и Изборна регата за састав националног тима. Нисам превише очекивао тим пре што нисам имао готово никаквог искуства веслања у скифу. Међутим, и на моjе и на изненађење свих осталих, заблистао сам на Бледу освоjивши убедљиво прво место са резултатом 7:18.67, што jе било за више од 15 секунди брже од другопласираног Драгана Обрадовића, већ искусног скифисте коjи jе у овом чамцу освоjио бронзу на Светском првенству за jуниоре три године пре тога. Трећи на Бледу jе био Момчило Поповић. За Стручни штаб репрезентациjа ниjе било дилеме и већ тада jе донета одлука да те године представљам Jугославиjу у скифу на планетарном шампионату. Само две недеље касниjе на великоj међународноj регати у Манхаjму потврдио сам висок ниво и у интернационалноj конкуренциjи. Првог дана чувене регате освоjио сам треће место, иза тадашњих чувених скифиста и осваjача наjзначаjниjих светских одличjа, Колбеа из Западне Немачке и Кокса из Енглеске, док сам другог дана успео да триjумфуjем. Све то ми jе улило огромно самопоуздање за наставак сезоне чиjи jе врхунац било Светско првенство на Новом Зеланду краjем октобра и почетком новембракаже на почетку Станулов.

Milorad Stanulov na SP na Novom Zelandu 1978..jpg

 

Завршне припреме за шампионат у Карапиру Станулов jе са своjим тренером Веселин Вучићевић, уjедно и првим тренером Бегеjа 1883, одрадио у Зрењанину у краjње специфичним условима.

– Завршне припреме за Светско првенство почео сам пошто су се завршили Првенство Jугославиjе, Балканско првенство и тромеч између наше земље, Аустриjе и Немачке. Будући да смо на Нови Зеланд отпутовали у другоj половини октобра период пре тога сам тренирао на Бегеjу у родном граду и то у добу године када jе код нас увелико била завршена сезона. Често сам имао тренинге по магли и киши и могао сам да користим само део реке, ту негде око клуба. Jедноставно, услови за дуже деонице у том добу године нису постоjалиприсећа се Станулов.

Jугословенска репрезентациjа, коjу су чинила четири чамца, скифиста Милорад Станулов, двоjац без кормилара Златко Целент, Душко Мрдуљаш, дубл скул Драган Обрадовић, Зоран Панчић и четверац са кормиларом Стево Мацура, Jанез Грбеља, Здравко Хуљев, Иво Деспот, кормилар Анте Бан, предвођена селектором Jожем Ропертом, у Капаиро jе стигла 20. октобра. Већ у квалификациjама Станулов jе показао да би могао да се умеша у борбу за постоље. Био jе други у своjоj групи, одмах иза славног Колбе, а испред Финца Карпинена, потоњег осваjача три олимпиjска злата у овоj дисциплини, чиме се из првог покушаjа пласирао у полуфинале.

– У скифу jе било приjављено 15 чамаца. Квалификациjе сам извеслао на високом нивоу и тако стигао међу 12 наjбољих на свету. Полуфинале jе за мене било равно окршаjу за одличjа jер сам сматрао да jе и сам пласман у финале огроман успех, тим пре што сам на овом такмичењу дебитовао на светским првенствима и то у своjоj тек другоj години репрезентативне кариjере. Наступио сам одмах после Целента и Мрдуљаша, коjе сам сматрао нашим наjjачим чамцем, и коjи нису успели да се пласираjу у финале. Извеслао сам бриљантно и са триjумфом и наjбољим временом од свих полуфиналиста стигао сам до борбе за одличjа. Поред мене из ове групе полуфинала у финале су отишли и Аргентинац Ибара и Совjет Догван. Био сам пресрећан, а моjу радост jе делио цео jугословенски тим jер jе jедан наш чамац стигао до прилике да освоjи медаљукаже Станулов.

Финална трка у скифу веслана jе 5. новембра, а сам почетак ниjе наговештавао да наш веслач може до постоља, будући да jе после првих 500 метара био последњи.

– У финалу ме jе стигао умор и због неискуства. Наиме, полуфинале сам извеслао максимално jер ми jе пласман у финале био главни циљ. Сигурно jе да бих стигао до наjбољих шест и са мало тактичниjим веслањем. Било како било то се осетило у финалу. Слабо сам стартовао и након прве четвртине трке био сам шести. Ипак, тада сам ухватио прави ритам. На уласку у другу половину трке избио сам на пето, а на уласку у последњих 500 м на четврто место. У задњоj четвртини финала успео сам да претекнем Совjета Догвана и да стигнем до одличjапрепричава финале као да jе jуче било Станулов коjи jе до бронзе стигао са резултатом 7:09.82..

Злато jе освоjио Петер Михаел Колбе из Западне Немачке (7:06.01), сребро Редигер Реиш из Источне Немачке (7:08.35), Николаj Догван из СССР jе био четврти (7:11.55), Рикардо Ибара из Аргентине пети (7:12.80), а Перти Карпинен из Финске шести (7:18.43).

– Тренутак када сам изашао на постоље да примим медаљу памтићу до краjа живота. Славио jе и читав jугословенски тим, поготово што смо успели да стигнемо до светског сениорског одличjа после 12 година паузе и бронзе четверца са кормиларом Фране Казиjа, Иво Jугиновић, Предраг Савић, Бора Ерцеговић, кормилар Љубо Цуровић на Светском првенству за сениоре на Бледу 1966. Славље jе било и на трибинама будући да нас jе током шампионата пратио велики броj наших људи коjи су се на Нови Зеланд, претежно из Далмациjе, доселили након Првог светског рата. Поред подршке коjу су нам пружали на самом такмичењу, често су нас посећивали у хотелу где смо били смештени, а и организовали нам неколико сjаjних излета и посета jугословенским центрима на Новом Зеландуистиче Станулов и додаjе jош jедан занимљив детаљ са такмичења – На шампионату на Новом Зеланду сви из jугословенске репрезентациjе смо наступили у позаjмљеним чамцима, будући да ниjе било средстава да се наши чамци пошаљу на Нови Зеланд бродом три месеца раниjе. Jа сам имао срећу будући да сам наступио у истом чамцу у коjем са тренирао. Наиме, Бугари су у Карапиру већ послали одличан скиф марке Штемфли, али су на краjу одустали да пошаљу и свог скифисту Николова, кога сам управо jа “тукао” те године. С обзиром да jе наш Савез имао одличну сарадњу са Веслачким савезом Бугарске добио сам од комшиjа чамац тако да нисам практично осетио никакав проблем што нисам у свом чамцу. За разлику од мене, рецимо Обрадовић и Панчић су веслали у дубл скулу локалне новозеландске марке коjи jе био знатно тежи од тада наjбољих светских чамаца. Самим тим посао им jе био отежан.

 

Milorad Stanulov u svom Klubu Begeju 1883.jpg

Jугословенски тим, коjи jе шампионат у Новом Зеланду завршио са jедном, Стануловом, медаљом те седмим местима двоjца без кормилатра Златко Целент, Душко Мрдуљаш и четверца са кормиларом Стево Мацура, Jанез Грбеља, Здравко Хуљев, Иво Деспот, кормилар Анте Бан и осмим местом дубл скула Драган Обрадовић, Зоран Панчић кренуо jе пут Jугославиjе.

– У авиону на путу за домовину моj велики приjатељ и вршњак Зоран Панчић неколико пута ми jе рекао “Миле, огромну ствар су урадио на Новом Зеланду”. Можда тога нисам ни био свестан све док нисмо слетели у Београд. На изласку из авиона поред родбине, приjатеља и људи из Бегеjа 1883 сачекао нас jе и велики броj новинара и фоторепортера. Дан касниjе све велике и значаjне новине тадашње Jугославиjе на насловним странама су обjавиле причу о успеху на Новом Зеланду, посебно из разлога што веслање дуго ниjе имало светско одличjе и што jе до њега дошао неки, до тог тренутка, за ширу спортску jавност анонимни веслач из Зрењанина. У мом родну граду приређен ми jе приjем код градоначелника коjи ми jе поклонио фотоапарат. Био сам пресрећан jер ми jе фотографиjа била, а до дан-данас остала, хоби и велика љубавнапомиње Станулов.

И након 1978. Миле Станулов наставио jе да „пише“ историjу српског веслања, додуше у jедном другом чамцу.

И целу 1979. сам извеслао у скифу. На Светском првенству за сениоре на Бледу те године за 79 стотинки сам остао без финала, док сам у Б финалу заузео треће место. Годину дана касниjе почеле су припреме за Олимпиjске игре у Москви. Пробане су различите комбинациjе, а jедна од последњих у дубл скулу била jе са Панчићем и самном, и то непуна два месеца пред наjважниjе такмичење у тоj години. Да ниjе направљена грешка у процени наjбоље се видело на Играма у Москви где смо Панчић и jа освоjили сребро. Четири године касниjе у Лос Анђелесу у истом чамцу стигли смо до бронзекаже на краjу Станулов.

 

Београд, 5. новембар 2018.                                Прес служба Веслачког савеза Србиjе

Tagovi

Komentari (0)