Петак, 1. jул у 19:00
Галериjа 73, Пожешка 83а, Баново Брдо
Гошћа: Лаура Барна, књижевница
Модераторка: Смиљана Попов, новинарка
Словила jе за наjобразованиjу жену свог времена, те постала прва Српкиња академик у историjи. Када jе Исидору Секулић неприкосновени Богдан Поповић предложио за Српску краљевску академиjу наука и уметности, у том пантеону умних глава, том елитном резервату (до ње искључиво резервисаном за мушкарце) завладала jе неверица и мук, па и jед и отпор поjединих академика коjи су веровали да ниjе женино да мисли, већ да рађа и о кући брине. Бити жена у Србиjи у време када jе живела и против филозофиjе паланке и малограђанског морала борила се Исидора Секулић, ниjе било нимало лако.
Зашто jе удаjу за пољског лекара Емила Стремницког, ког нико ниjе видео и коjи jе по њеноj причи умро четири месеца после њиховог венчања Исисодра Секулић заправо измислила? Зашто jе љубоморно чувала своjу интиму од jавности? Зашто jе спаљивала сва писма? Да ли jе заиста докторирала у Берлину, jер не постоjе докази за то? Да ли jе икада написала другу књиг о Његошу коjу jе наводно спалила? Зашто jе била на на удару трачева београдске чаршиjе?
Много jе детаља у вези живота Исидоре Секулић остало неразjашњено.
Апостолка самоће, како су jе звали, монахиња српске књижевности коjа jе живела испосничким животом у коjи jе прогнана критиком, неразумевањем, злурадим коментарима, сплеткама.
Неприкосновени Бог Отац српске књижевности, Jован Скерлић jе у негативноj критици “Сапутника” написао да jе то „jедна нова поjава експлозиjе женске искрености у књижевности“. Критика данас каже да jе она српска Вирџиниjа Вулф, и да jе пре енглеске књижевнице користила форму тока свести.
Колико су критике болеле књижевницу и траjно jе обележиле, можда наjбоље говоре њене последње речи коjе jе на самрти изговорила свом приjатељу, песнику, академику Миодрагу Павловићу, коjи jу jе последњи посетио у болници “Драгиша Мишовић”:
„Читаво моjе дело jе шака шодера бачена у велике рупе наше некултуре“.
Критикована jе и оспоравана и због свог космополитизма. Путовала jе по Европи због усавршавања, па чак и у доба Балканских ратова.
Посветила jе живот писању, саму себе издржавала, много путовала и остала “уседелица” и “баба девоjка” како jу jе злурадо чаршиjа крстила. Био jе то тежак баласт, па и казна коjу jе Секулићева читавог живота испаштала и искиjавала, на удару трачева. Више од свега читавог jе живота желела да припада, да буде вољена и има породицу. А ниjе jоj се дало.
О таjном и jавном животу наjумниjе Српкиње свог времена, нова трибина “Београд за почетнике”
Петак, 1. jул у 19:00
Галериjа 73, Пожешка 83а, Баново Брдо
Гошћа: Лаура Барна, књижевница
Модераторка: Смиљана Попов, новинарка
Објави коментар