СА ИВИЦЕ БАЗЕНА Две децениjе од Будимпеште (3)
Полуфинале са Хрватима jе било у сенци дуела Италиjана и Мађара.
- Аха, видимо се у финалу. Само репризе неће бити –причали су ми мађарске колеге.
Ми смо своjе урадили, победили Хрватску уз блиставу партиjу Савића и Вуjасиновића и онда гледали Мађаре. И ништа, изгубили су их параболом италиjанског Румуна Рата, истог оног коjи jе на таj начин матирао Куљачу у групи.
- Шта кажеш добро сам га истренирао – смеjао се Куљача.
Далеко већи проблем од Италиjана била jе jагма за улазницама. Одавно их ниjе било у продаjи а река људи из наше земље jе хрлила у Будимпешту. Стаjали су испред базена, обезбеђење jе било нервозно. Много познатих лица, Жаре Петровић, Jуга Васовић, броjни играчи, тренери и навиjачи.
Више се и не сећам како су их Мађари пустили. Или jе део њjихових навиjача напустио трибине и ослободио места или су се сви скупили. Поjма немам, али jе било као да се игра у Београду или неком другом нашем месту.
О том финалу се све зна- Италиjа jе повела 2:0, изгубила ваљда 8:5. У три четвртине фестивал, ставили смо наслов у Журналу Jугословенски бал на води.
Велико славље. Злато чекано 10 година. Ах, да и Нена се чак у jедном тренутку насмеjао. Мука га jе хватала што мора да буде у центру пажње
Повратак кући jе почео песмом:
- Само за Нену –већ одавно шетам свог мркова – командовао jе Ћира.
Ах, да Нена се по други пут насмеjао.
На грабици гужва, дочек спонтан па спонтана вечера на Палићу. Не знам кад смо стилги а дан пред екипом jе био дуг.
Председник Коштуница jе био обавештен да jе Jугославиjа победила и испунио jе обећање. Одмах приjем, честитке, захвалност. Видело се да ниjе баш вичан спортским темама али jе признао:
- Видео сам у амбасади да не можете да изгубите.
Неколико десетина метара даље скупљао се народ. Момци ушли у градску скупштину. Почело jе, редом сви излазе. Ах, да Нена се и трећи пут насмеjао када jе поздравио десетине хиљада људи.
У одушевљењу се Аца Шапић попео на ивицу балкона, ниjе било наивно. Тада jе Бранко Пековић направио потез, скинуо jе маjицу и бацио у масу. Маjко моjа, сви су то морали да ураде. На балкону 13 мишићавих, лепо грађених мушкараца а доле публика са концерта Битлса.
- Шта ћеш, морали смо да покажена наша змиjска тела – причао jе уз заразан смех Данило Икодиновић.
И ту jе био краj.
- Идемо, Будимпешта jе готова, почиње Фукуока – рекао jе већ уобичаjене камене фаце Ненад Маноjловић.
Успели су, постали су љубимци нациjе, лица са насловних, страна,асови…
Деjан Стевовић
Објави коментар