СНП: ИВКОВА СЛАВА У ПРИЗРЕНУ

Петак, 13. март у 19.30, сцена „Пера Добриновић“

"ИВКОВА СЛАВА У ПРИЗРЕНУ"
по мотивима приповетке Стевана Сремца

Режија и драматизација: Бојан Стојчетовић

НП Приштина (Грачаница) и НП Ниш

 predstava.slika.45-min.jpg

"Ивкова слава у Призрену"

По мотивима Стевана Сремца

Драматизација и режија – Бојан Стојчетовић
Сценограф – Горан Стојчетовић
Костимограф – Татјана Радишић
Композитор – Бојан Стојчетовић
Кореограф – Небојша Громилић

Улоге:
Ивко Мијалковић - Милан Васић
Кевка – Сања Крстовић
Неко – Александар Михаиловић
Кадрија – Игор Боројевић
Курјак – Небојша Ђорђевић
Смук – Немања Јаничић
Сика – Аника Грујић
Мариола – Катарина Јеличић
Пуковник – Дејан Цицмиловић
Музичар 1 – Владимир Јоцовић
Музичар 2/ војник – Страхиња Бичанин
Мирка – Марија Масал
Стефка/ курва 1 – Јелена Орловић
Бисенија/ курва 2 – Тамара Томановић/Оливера Бацић
Перка/ курва 3 – Ивана Ковачевић
Цајка – Јасмина Стоиљковић/Милица Мајсторовић
Јова – Бранко Бабовић/Братислав Славковић Кеша

РЕЧ РЕДИТЕЉА
Ивкова слава - синоним за вишедневно пијанство и бахаћење. А све то у обланди веселог српског карактера и невиности. А шта ако то није тако?
Када сам први пут, још давне 2005-е, пожелео да поставим Ивкову славу, ни слутио нисам да ће ми бити потребно 14 година за њену реализацију. Испоставило се као добро. Наиме, у самом старту сам желео да то буде драма, и да ни на кој начин не исмевамо нечију муку, када ти неку узурпира кућу и живот. Међутим, претакање ликова и карактера из комичног, у драмско, је представљало изазов. Заправо, сам Сремац је написао комад као лаку комедију, без утемељивања на чврстим карактерима ликова, а углавном базираним на спољном изразу и стереотипском поимања боемства. У таквом једном комаду, наћи простор за драмски реализам, је нешто што код многих, у старту изазива сумњу. Поменуте године чекања су довеле до тога, да се решење само наметнуло. Узео сам здраво Сремчево семе ‘’Ивкова слава’’, и посадио га на Космету. Никла је дуго тражена драма! Све је добило другачију конотацију. И убијање стоке и живине, и уништавање ресурса и хране. И малтретирање жена које долазе на патерице, и пуцање на самог Ивка! Више ничег није било комичног у комаду.
Сместили смо Ивка у Призрен. Српске госте на слави, ‘’пресвукли’’ у преостале Србе који и данас живе у Призрену. Додали прве комшије Албанце, и добили смо један, сасвим нови комад.
Међутим, постојала је опасност, да се представа не претвори у политички комад, где банализујемо ствари, и упиремо прстом само на једну страну. Била jе потребна драматуршка интервенција, која ће те замке избећи.
Загребали смо површину, и ушли дубоко у саме ликове. Ишчупали њихове сакривене личности, и открили, да заправо свако од њих има своје проблеме, страхове и тајне. Е тада смо могли да констатујемо да смо добили праву драму, која, у овом случају, има своје упориште у решавању личних проблема. Драмски сукоб је коначно замирисао. Могли смо да бранимо
комад!
А тај комад говори о људима, њиховим односима, помешаним осећањима, свакодневним страховима, промашеним животима, једном речју, говори о тешким судбинама. Зашто је комад ‘’Ивкова слава – Призрен 2019’’, потребан културној сцени Србије? Зато што говори о истини, а уметници су дужни да истину избацују на површину! Она мора да пронађе пут до људи, који желе да је чују.

Tagovi

Komentari (0)