БЕСЕДА ЗА ДАН |
ПОЗОРИШТА |
28. МАРТА 2023. ГОДИНЕ |
фото: Марија Ердељи
Даме и господо, уважени гости, драги позоришници,
Безброј пута је указивано на производни карактер позоришта, нарочито у временима кризе, као и на чињеницу да је недовољно вреднован и подржаван уметнички рад. Разматрајући позоришну културу Војводине и Србије, током претходних сезона, а посебно оних које су биле обележене пандемијом короне, као водећа тенденција наводила се запитаност над тим шта театар јесте, шта би он требало и могао да буде. „Оваква ауторефлексија се најчешће и доводи у везу са периодима кризе, када се критички промишљају традиција, норме и пракса“ (Влатко Илић).
Судећи по новинским чланцима, извештајима селектора позоришних фестивала и позоришним делатницима, није само криза позоришта у Војводини, него и у Србији, у региону, и у целој Европи. Корона, рат у Украјини, већ су постали тема позоришних комада који се постављају на европским сценама.
И овогодишња порука за Светски дан позоришта, коју је написала Самиха Ајуб, из Египта, говори о патњи „због огромног притиска и помешаних осећања поводом стања у којем се свет данас налази“, о конфликтима, ратовима и природним катастрофама „које су имале разарајуће ефекте, не само на наш материјални свет, већ и на наш духовни свет и наш унутрашњи мир“.
покреће својеврсни позоришни механизам, у којем су подједнако битни сви чиниоци – најпре они уметнички: писци, глумци, редитељи, сценографи, костимографи, аутори музике, светла итд, а потом и сви други: техника, администрација, маркетинг, управа...
Једно од првих питања које су ми постављали новинари односило се управо на то што се дешавало у нашем позоришту у претходном периоду.
Нисам дуго био „одсутан“, мало дуже од годину дана, али сам, као и већина, од запослених и стално ангажованих, слушао различите гласине, понекад и непријатан бруј незадовољства руководством наше најстарије позоришне куће. Понајвише је тога било у Опери, која је и најмногољуднија. То не значи да се није радило, напротив, радило се пуном паром, али је било непотребних трошкова, преамбициозних пројеката и ангажовања сарадника са стране који су коштали много, а, често, нису били ни најбоље ни неопходно решење. Притом, ваља имати у виду, да се и ове године, до краја сезоне, прославља 75 година од оснивања Опере у СНП-у. Истина, још 1920/21. године позориште је имало Оперету, а нешто касније и Оперу, али је званично ова уметничка јединица основана тек 1947. године. Зато су прве видљиве промене биле управо у Опери. На чело ове уметничке јединице именовао сам Жељка Р. Андрића, првака Опере, одличног уметника, али и енергичног човека, који ће, верујем, држати кормило на њеној пољуљаној палуби.
За свог заменика, именовао сам Соњу Дамјановић, првакињу Драме, која ће, уверен сам, својим префињеним уметничким сензибилитетом, на једној страни, и сталоженошћу и одмереношћу, на другој, допринети стабилизацији узнемирених духова, али и подржати креативне заносе, како уметника, тако и свих запослених у нашем позоришту.
Уз директоре уметничких јединица, технике, и свих других служби, настојаћемо да се све одвија према раније зацртаном плану, што се премијера тиче, као и реконструкције обе сцене - поправка ротације на сцени „Јован Ђорђевић“ и светлосно-звучног парка на сцени „Пера Добриновић“. У току су и други радови, везани за климу, односно терасу и надстрешницу. То је оно што је
видљиво, тј. виће видљиво. Оно друго, невидљиво, али не и непостојеће, проблеме који су се нагомилали, решаваћемо свакодневно, настојећи да нас не успоре у реализацији наших планова и обавеза.
И ову, 162. годину ћемо прославити, пре свега, радно. 17. марта је била премијера „Јеванђеља по Ф. М. Достојевском“, у режији Јернеја Лоренција. Достојевског је мало сматрати пророчким, он је, свакако, један од највећих руских и светских прозних писаца. Иако није написао ниједну драму (ако изузмемо једночинку „Официр и нихилисткиња“, коју сам превео и објавио у часопису „Сцена“, 2021. године, обележавајући 200 година од рођења Ф. М. Достојевског), Достојевски је један од најизвођенијих аутора на позоришним сценама у свету. Није случајно што је то тако, јер дело Достојевског садржи највећу и вечиту људску драму - питање вере у Бога, или наклоњеност Ђаволу, питања Добра и Зла, Љубави и Мржње итд.
Вечерас ће, премијерно, бити изведена опера „Евгеније Оњегин“, коју је, по делу најзначајнијег руског песника, Александра Пушкина, компоновао велики Чајковски.
фото: Марија Ердељи
Прослава Дана позоришта има и свој обавезни свечани део - доделу годишњих награда и похвала, као и две златне медаље „Јован Ђорђевић“ - истакнутим уметницама ове куће - првакињи Драме Лидији Стевановић и првакињи Балета Ани Ђорђевић. Претходно је отворена изложба посвећена 75. годишњици Опере. До краја године ће бити објављена и монографија, коју припрема Ивана Илић Киш.
Допустите ми да поменем и један велики, а недавно реализован подухват нашег позоришта. Реч је Енциклопедији Српског народног позоришта, која је објављена у три тома. За њу смо 7. марта ове године добили награду за издавачки подухват, на Сајму књига. Иначе, Новосадски сајам ове године обележава 100 година од постојања, тим је већи значај нашег учешћа у том великом јубилеју. Што се преосталог неговања баштине и праћења рада наших уметничких јединица тиче, наставља да излази лист „Позориште“, као и књиге из библиотеке „Из историје нашег позоришта“. Сва наша издања су доступна и у електронској форми, промовишемо их на позоришним фестивалима у Србији и региону. Постоји, значи, интересовање за њих, не само театролога и људи из позоришта, већ и других који желе да се упознају са историјом српског позоришта, али и актуелним репертоаром, кроз интервјуе са уметницима, глумцима, оперских певачима, балетским играчима, редитељима, диригентима, кореографима и свим другим који доприносе реализацији позоришних замисли. Све то чини позоришни живот и даље привлачним, чак интригантним.
На крају, морам да подвучем да Српско народно позориште има изузетну подршку свог оснивача - Покрајинске владе, као и Министарства културе Републике Србије, а за поједине пројекте и Управе за културу Града Новог Сада, зато оно не може да има само визију, јер она подразумева, пре свега, нешто нереално, па и немогуће, већ мора да има и јасну слику шта је његов задатак и циљ. Задатака има више, али се они, у суштини, нису променили од оснивања, од 1861. године: „Овде се не ради о приватној забави једне вароши, о личним интересима неколико људи. Овде је говор о вишим духовним интересима једног народа, о народној свести, народном поносу и карактеру, о народном језику и литератури, једном речи о ономе, што је народу најмилије, најсветлије. Народно позориште све ово чува, брани, негује, облагорођава“ (Јован Ђорђевић, оснивач и први управник СНП-а). Крајњи циљ позоришта је, наравно, представа (драмска, оперска, балетска), у којој ће се показати сви креативни потенцијали појединих уметничких јединица.
Зато молим све награђене и похваљене, као и све друге запослене у нашем Позоришту, да нам помогну у испуњавању давно постављених задатака и нових циљева, јер подршку оснивача и друштва имамо, као и бројне публике. Надам се да снага постоји, у појединцима, као и у колективу, да све то оправдамо.
Срећан Дан позоришта!
др Зоран Ђерић в.д. управника СНП-а
МЕДАЉЕ, ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ И ПОХВАЛЕ ПОВОДОМ ДАНА СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА 28. март 2023.
ЗЛАТНА МЕДАЉА „ЈОВАН ЂОРЂЕВИЋ“
ЛИДИЈА СТЕВАНОВИЋ, првакиња Драме СНП-а
Лидија Стевановић је највећи део каријере провела у aнсамблу Драме СНП-а. Добитница je готово свих релевантних глумачких признања, укључујући Стеријину награду за глуму, на- граду „Зоран Радмиловић“ и многобројне друге награде. Одиграла је велики број значајних улога и постала једна од најистакнутијих глумица не само у нашем Ансамблу већ и у целој земљи.
фото: Марија Ердељи
Изградила је успешну каријеру и на филму.
Данас је публика препознаје као Нушићеву Живку министарку у представи која већ десетак година испуњава наше сале.
АНА ЂУРИЋ, првакиња Балета СНП-а
фото: Марија Ердељи
Ана Ђурић, првакиња Балета Српског народног позоришта. Избор. представе у представу расте као уметница. Носилац је свих главних улога класичног балетског репертоара, уверљиво уводећи позоришну публику у свет и живот ликова које тумачи. Она је Китри, Вила Шећера, Аурора, Одета-Одилија, Јулија, Марина, Катарина, Маргерита Готје, Мадам Батерфлај, Биљана-Бисерка и већ сад је ушла у историју СНП-а и као прва „балетска“ Ана Карењина.
Изузетне балетске фигуре, сценског шарма и лепоте, грациозношћу, техничком сигурношћу и спремношћу, снажним глумачко-драмским остварењима, смела у подршкама, била је инспирација кореографима и редитељима који су јој већ дали ласкаву оцену највеће балерине свих времена ових наших простора.
Студиозна првакиња Балета, велике енергије и играчког потенцијала, постала је инспирација многима који већ сада праве прве балетске кораке.
ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ
- Соња Кеслер, глумица, за улогу Магдалене у представи „Код вечите славине“ у режији Соње Петровић.
фото: Марија Ердељи
Глумица изузетног талента, од самог доласка у ансамбл СНП-а показује да је способна за велика остварења, чињеница да је после 20 година прва добитница Стеријине награде за глуму из редова нашег Ансамбла, потврђује очекивања са којима је дошла у наш театар. Соња је данас ослонац репертоара, глумица о којој се говори са огромним поштовањем, а сцена је простор којим влада.
- Аљоша Ђидић, глумац, за улогу Хенрика Хефгена у представи „Мефисто“.
Најмлађи члан нашег ансамбла веома брзо се наметнуо даром и марљивошћу, изузетан про- фесионалац, диван колега и талентован глумац. Аљоша је у „Мефисту“ изнео веома захтевну, сложену и обимну улогу Хенрика Хефгена. Критика и публика су то препознале и једногла- сно издвојиле ово вансеријско достигнуће младог глумца. У годинама које следе, од Аљоше се очекују још већи домети, потпуно оправдано, пошто је свима доказао да може много. - Вања Пећинар, пословни секретар УЈ Драма.
У претходној години вредним и пожртвованим радом обављала је веома захтевне и сложене послове, обим задатака које је имала захтевао је огроман напор и концентрацију, а Вања је све стизала и постизала. - Катарина Кљајић, за улоге Биљане и Бисерке у балету „Охридска легенда“
Катарина Кљајић је, у улогама Биљане и Бисерке, играчки прецизно и наглашено емотивно остварила две различите креације. Свет језерских вила је дочарала етерично и нежно, док је у драмским секвенцама пленила смелом изражајношћу и емотивним набојем. - Самјуел Бишоп, првак Балетa, за улогу Карењина у балету „Ана Карењина“
Самјуел Бишоп је дочарао лик Карењина технички сигурно, а емотивно снажно, у свим психолошко-драмским елементима које захтева улога. - Андреј Колчериу, првак Балета, за улогу Вронског у балету „Ана Карењина“
Андреј Колчериу је технички и драмски упечатљиво, дочарао лик младог официра који пролази кроз сложене и психолошки раслојене емотивне односе. - Горан Николајев, инструктор кондиционих вежби
Горан Николајев дуги низ година пружа немерљиву подршку балетским играчима, тако што их професиноално и вешто припрема да физички одговоре на захтевне обавезе приликом припрема балетских представа. - Ладо Леш, извршни директор УЈ Опере
за изузетан труд и организацију посла у УЈ Опера. Ладо Леш је у тешким условима успео да организује неометани рад УЈ Опера. - Александар Којић, диригент УЈ Опере
за беспрекорно дириговање у опери „Кармен“. Александар Којић је показао изузетну спремност и умеће у припремама опере „Кармен“. Представа је изведена са великим успехом! - Сенка Раносављевић , костимограф
награда се додељује за велику пожртвованост, труд, истрајност и врхунски одрађене елементе костимографије представе „Кармен” - Христина Влашки, главни маскер/власуљар
награда се додељује за пожртвованост и стручност у раду у настајању премијерних представа као и текућег репертоара - Младен Букарица, шеф радионице електричара
награда се додељује за истрајност, усредсређеност и стручност на раду у делу расвете - Милош Мађаревић, техничар инвестиционо-техничког одржавања – електричар пожртвованост, стручност, прецизност и квалитетно обављање послова на санацији свих кварова инвестиционо техничког одржавања згаде
- Славенко Томашевић, главни контролор обезбеђења гледалишта и сцене
Славенка препоручује љубав и пажња према Позоришту као установи културе, дугогодишњи професионалан и одговоран приступ свим радним обавезама на пословима обезбеђења. - Тања Милаковић, службеник обезбеђења гледалишта и сцене - Марљивост, савест и толеранција према колегама и уметницима са акцентом на осмех и поштовање позоришне публике са којом је свакоднвно у контакту, препуручују Тању за ово признање.
- Драгана Букарица, разводник
Драгана је вредна, савесна и пажљива, све радне обавезе извршава са осмехом и поштовањем према колегама, уметницима и позоришној публици... - Станка Драгојевић, самостални финансијско - рачуноводствени сарадник
Станка је у Позориште дошла 1982. године.Својим знањем и педантним приступом стекла је искуство, и врло брзо задобила поверење претпостављених.Одговоран је и вредан радник, ведрог духа, колегијална и увек спремна да помогне. - Сандра Вујиновић, благајник – билетар
Посвећена позоришту већ 17 година, вредна, комуникативна, љубазна, што је неопходан услов за рад на билетарници и са бројном публиком. - 19. Данијела Алексић – курир
Данијела Алексић, на радном месту обавља одговорне послове карактерише је тимски рад, труд и залагање. - Жика Сувачаревић, шеф транспорта награда се додељује за пријатељски ангажман, и брзу и прецизну сарадњу на свим пословима око поставке изложби што у организацији Српског народног позоришта као и изложби организованих од стране трећих лица, а у циљу лепшег и бољег функционисања свих дешавања у Кући.
ГОДИШЊЕ ПОХВАЛЕ
- Балетска представа „Ана Карењина“ на музику Петра Иљича Чајковског, у кореографији Крунислава Симића.
- Милица Јелић, чланица ансамбла Балета
За професионалан и пожртвован однос према раду, посебно што је током трајања представе Крцко Орашчић заменила повређену балерину у нумери Валцер цвећа, и на тај начин омогућила да представа неометано буде изведена до краја. - Давид Груосо, за улогу Судбине у балету „Ана Карењина“
- Ансамбл представе „Што на поду спаваш?“ по тексту Дарка Цвијетића, а у режији Кокана Младеновића.
- Хор Опере СНП-а „Кармен“
- Оркестар Опере СНП-а на представи „Кармен“
- Тања Цвијић, инспицијент, беспрекоран рад на месту инспицијента
- Сања Миланов, инспицијент, - беспрекоран рад на месту инспицијента
- Нада Николић, шеф женске гардеробе
Похвала се додељује за труд и пожртвованост на раду и “вођењу” женске гардеробе - Борис Миљуш, шеф мушке гардеробе
Похвала се додељује у тренутку смањеног броја извршилаца а изузетно повећаног броја проба и представа као и премијерног извођења представа уметничких целина) - Радионице женски и мушки кројачи, модистерај, обућарска радионица, као и целокупни састав дела КОМБИНАТА – столари, бравари, сликари, вајари, тапетари на челу са руководиоцем за изузетан допринос на извођењу премијерне представе ПОЕТЕСА
- Декоратери Велике и Мале сцене” за беспрекорно извођење представа на гостовању у земљи и иностранству.
в.д. директор установе културе
Управник др Зоран Ђерић |
Објави коментар