Популарна опера Ђакома Пучинија Мадам Батерфлај, биће изведена у петак, 12. маја, на сцени „Јован Ђорђевић“ у 19.00 часова.
ФОТО:СНП
Мадам Батерфлај је једна од најизвођенијих опера у свету. Веома изражајно дочарава тужну љубавну причу младе Јапанке Ћо-Ћо-сан, приказујући уједно и културолошки контраст истока и запада.
Диригент је Микица Јевтић, а у главним солистичким улогама су: Данијела Јовановић (Ћо-Ћо-сан), Јелена Кончар (Сузуки), Александар Саша Петровић (Пинкертон), Верица Пејић (Кејт Пинкертон), Васа Стајкић(Шарплес), Игор Ксионжик (Горо), Горан Крнета (Јамадори), Страхиња Ђокић (Бонзо) и други. Учествују солисти, Хор и Оркестар Опере СНП-а.
ФОТО:СНП
У понедељак 15. и у среду, 17. маја, биће изведена опера Чаробна фрула Волфганга Амадеуса Моцарта. Оба дана ће бити по два извођења – у 14.00 и у 16.00 часова, на сцени „Јован Ђорђевић“.
Диригент је Микица Јевтић, а учествују солисти: Бранислав Станков (Папагено), Лаура Павловић (Папагена), Марија Цвијић (Краљица ноћи), Наташа Тасић Кнежевић (Памина), Бранислав Цвијић (Тамино), Горан Крнета(Сарастро), Игор Ксионжик (Моностатос) и глумица Сања Микитишин у улози наратора. Учествују и део Хора и Оркестра СНП-а.
Поглед кроз двоглед
Чаробна фрула за децу је скраћена верзија чувене опере В. А. Моцарта, којој смо додали поднаслов „Поглед кроз двоглед“, са намером да свет опере и позоришта, на интерактиван, бајковито-забаван и едукативан начин, приближимо деци.
Чаробна фрула, као бајка која се пева, публици открива сукоб двају моћних царстава. Мушког, са строгим нормативима, којим влада моћни Сарастро, и женског, магичног, либералнијег, које је у власти Краљице ноћи. Како у сваком сукобу увек постоје најмање две стране приче, и наша представа има две верзије. Једну, „Поглед кроз женски двоглед“, где децу кроз причу води глумица и другу, „Поглед кроз мушки двоглед“, у којој их са ликовима и ситуацијама упознаје глумац. Желећи да деци откријемо позориште као место где се различита виђења и ставови сусрећу, сударају и бивају видљивији, остајемо верни бајци у којој упорност, храброст и љубав, на крају, побеђују.(...)
Бранислава Илић, драматург
ФОТО:СНП
Концертно извођење сценске кантате Кармина бурана Карла Орфа, биће у суботу,20. маја на сцени „Јован Ђорђевић“ с почетком у 20.00 часова.
Стиховима „О, Фортуна, променљива више него што је месец млад, каткад растеш, каткад падаш, носиш срећу или јад“, почињу профане песме за солисте и хор, уз пратњу оркестра. Примарну улогу имају стихови из 13. века о пролећу и љубави што дају животну радост, а Карл Орф је према тим стиховима 1937. године компоновао ову величанствену сценску кантату.
Диригет је Александар Којић, учествују солити Опере: Марија Цвијић, Игор Ксионжик и Васа Стајкић, Хор и Оркестар Опере СНП-а и Дечји хор.
Поред оперских дела, на сцени „Јован Ђорђевић“ биће изведен концерт патриотских песама „Песме хероја“, у понедељак, 22. маја, с почетком у 20.00 часова.
На концерту учествују Мушки хор Опере СНП-а, Мушки хор Епархије сремске „Свети Николај“ и солисти: Верица Пејић, Васа Стајкић, Бранислав Станков, Бојан Здравић и Драган Мирковић (хармоника), а диригент је Јован Пејић.
ФОТО:СНП
Песме хероја
Концерт под називом „Песме хероја" посвећен je патриотским песмама које су обележиле период од средине 19. до средине 20. века. Ово турбулентно време српске али и светске историје неминовно је утицало на развој патриотске песме као моћног средства за буђење националне свести, дизања морала војницима на фронту и нада поробљенима да је слобода на дохват руке. Без обзира што су у том периоду опера и симфонијска музика доживеле процват, пролазећи дуг пут од раног романтизма до атоналне музике, то не умањује историјски и културолошки значај патриотских песама које су по фактури остале једноставне. Управо захваљујући тој чињеници, ове песме су лако нашле пут до своје публике, биле често и радо извођене и наставиле да живе као сведоци времена у ком су настале.
Из богате ризнице српских и руских патриотских песама, Мушки хор Опере СНП и хор Епархије сремске „Свети Николај", представиће се, најпре, будницама (Востани Сербије, Хајд' јунаци, Ој, Србијо, мила мати...), затим песмама насталим у доба Првог светског рата (Креће се лађа француска, Тамо далеко), потом руским козачким песмама, свечаним ратним маршевима и песмама које су обележиле Други светски рат. У сусрет значајним датумима, обележавамо ослобођење у Првом и Другом светском рату.
Јован Пејић
Објави коментар