Снови, секс и слава -  Награђивани филм Иване Младеновић Sorella di Clausura стиже у биоскопе

Наjбољи филм 31. Фестивала ауторског филма, „Sorella di Clausura” Иване Младеновић, од 23. априла стиже пред домаћу биоскопску публику.

Реч jе о горко-слаткоj „панк комедиjи” смештеноj jе у Румуниjу 2008, непосредно по уласку земље у Европску униjу, а на самом почетку глобалне финансиjске кризе.

Sorella di clausura poster vertikalni_m.jpg

Главна jунакиња jе 36-годишња Стела коjа живи на перифериjи Темишвара са броjном породицом у малом стану. Иако има факултетско образовање, приморана jе на разне фабричке послове, али ни на jедном не успева да се дуго задржи. 

Од своjе 12. године Стела jе заљубљена у Бобана, популарног музичара са Балкана. Та заљубљеност, тачниjе, опсесиjа, вероватно jе jедина ствар коjа jе одржава у њеном, иначе тужном и депресивном, животу. Када упозна Веру, jедну од Бобанових наводних љубавница, она не само да обећа Стели да ће jе упознати са њеним идолом, већ и да ће jоj помоћи да побегне од сиромаштва...

Српско-румунска редитељка Ивана Младеновић написала jе сценарио заjедно са Адриjаном Скjопом и Момиром Милошевићем. Прича jе делимично инспирисана необjављеним мемоарима „Наjдужи сан” Лилиjане Пелић (Пелици), а Ивана jе филм посветила своjоj трагично настрадалоj приjатељици, музичарки Анки Поп, коjа jе била инспирациjа за лик Вере. 

– 'Сорелла ди Цлаусура' представља причу о игри између стварности и снова. Иако у своjоj сржи трагичан, филм jе, пре свега, емпатична пародиjа на романтичне мелодраме. Смештен на маргине Балкана, он истражуjе колико магиjе и фикциjе jедан савремени, наизглед 'напредни' свет може да поднесе. Истовремено се бави односом између секса и капитала, прецизниjе, питањем да ли секс може бити замена за новац, односно да ли може да заустави глад или инфлациjу – каже Ивана Младеновић. 

У главноj улози jе Катjа Паскариjу, звезда своjевременог победника Берлинала „Баксузни секс или луда порнографиjа” Раду Жудеа, а уз њу играjу и Чендана Трифан, Миодраг Младеновић, Арнолд Келш, Каталин Дордеа и Адриjан Раду.

Наслов филма односи се на хор италиjанских монахиња коjе су се заветовале на клаузуру и ћутање и само jедном годишње певаjу. 

Филм jе имао светску премиjеру у такмичарском програму Фестивала у Локарну, где jе освоjио награду за наjбољу глумицу. У Сараjеву jе добио признање за режиjу, а на Фестивалу ауторског филма однео jе Гран при „Александар Саша Петровић”. 

Жири београдског фестивала образложио jе да jе признање додељено за „ауторску прецизност и оштру, ироничну слику света коjи се распада под теретом апсурда” те да jе реч о филму „коjи се усуђуjе да говори о озбиљним стварима без патетике, морализовања или сентименталности“.

Страни критичари називаjу га „опако духовитим”, „храбрим и дрским” и „освежаваjуће непретенциозним” делом коjе подсећа на филмове Раду Жудеа, (између осталог и зато што jе директор фотографиjе филма Мариjус Пандуру, дугогодишњи Жудеов сарадник), док домаћи критичари истичу да jе снимљен у наjбољем духу црног таласа, али и да подсећа на румунску верзиjу Штефице Цвек, књижевне jунакиње Дубравке Угрешић коjу jе Раjко Грлић екранизовао у класику „У раљама живота”. 

Домаћи дистрибутер филма „Sorella di Clausura” jе Five Stars Filns. 

Од четвртка, 23. априла jе на репертоару следећих биоскопа: Туцкwоод Цинеплеx, Арт биоскоп Коларац, Цинеплеxx Ушће, Абазиjа Палић, Културни центар Новог Сада (од 25. априла), Центар за културу Лазаревац (26. 4), Студентски културн центар Крагуjевац (26. 5)... 

Треjлер - Sorella di Clausura: https://youtu.be/pT4BjM5vbAI

 

 

Миона Ковачевић 

Tagovi

Komentari (0)