Аутор текста: Драган Милошевић
Смедерево исправља вишевековну неправду подизањем обележjа српском владару и утемељивачу града. Бранковић jе остао трагичар и након смрти, jер му се ни данас не зна место почивања.
Много jе у српскоj историjи трагедиjа и трагичара. Jедан од њих, српски деспот Ђурађ Бранковић. Смедеревац jе, по многима, наjтрагичниjи и неправедно наjзапостављениjи српски владар. Трагичар jе остао и након смрти, jер му се ни данас не зна место почивања. Као усуд, вековима, прати га неправда, па тако и данас, иако jе подигао српски престони град и утемељио Смедерево, Смедеревци му се нису одужили чак ни спомеником.
Почетком 15. века, Србиjа се налазила између Турске и Угарске, и том сукобу светова, мудри владар последње српске престонице, ниjе имао много шансе. Ипак, урадио jе све што jе могао за Србиjу и Смедерево.
Као последњу одбрану, сазидао jе тврђаву, коjа ће своjом монументалношћу означити сjаj и пропаст jедне блиставе епохе, немањићке државности. Да то ниjе учинио, можда град Смедерево данас не би постоjао.
У наслеђе jе Србима оставио наjвредниjе - православље. Многи историчари сматраjу да су, захваљуjући Ђурђевом одолевању Турцима и Угрима, Срби и данас православни.
Образовани деспот има и значаjно уметничко завештање.
- На двору у Смедереву неговани су књижевност, писменост и музика око чега су били окупљени наjписмениjи и наjобразованиjи људи тог доба. Управо jе за време деспота Ђурђа, Константин Филозоф написао "Житиjе деспота Стефана Лазаревића", два непозната књижевника описали су пренос моштиjу Светог Луке, Стефан Доместик преписао jе и превео Избор слова Jована Златоустог - приповеда Снежана Цветковић, виши кустос Музеjа у Смедереву.
Деспот Бранковић jе имао богату библиотеку. Наjзначаjниjе дело чувано у деспотовоj библиотеци био jе "Српски псалтир" - ремек-дело српске историjе уметности, данас познатиjи под називом "Минхенски псалтир" према месту у коме се данас чува.
Деспотовом заслугом десио се и наjзначаjниjи духовни догађаj у средњовековноj историjи Смедерева - пренос и дочек моштиjу апостола и jеванђелисте светог Луке.
- Ђурађ Бранковић jе мошти откупио за 30.000 златних дуката од турског султана Мурата II, веруjући да ће њихова чудотворна моћ оjачати дух и веру становништва, и сачувати град и државу од страдања - каже Снежана Цветковић.
У славу преноса моштиjу светог Луке из Рогоса у Смедерево, сазидан jе велелепни митрополитски храм, задужбина Бранковића. Ни данас се не зна тачно на ком месту Смедеревске тврђаве се задужбина налазила, као ни где почива деспот.
- Ђурађ Бранковић био jе наjдуговечниjи и наjтрагичниjи српски владар. Умро jе 1456. у Смедереву, на Бадњи дан, у деветоj децениjи живота. Његово гробно место до данас ниjе откривено, мада децениjама представља изазов како за археологе, тако и за авантуристе и "ловце" на скривено деспотово благо. Наjвећа могућност jе да он почива у свом престоном Смедереву - каже Цветковићева.
Све ово ниjе било довољно да му се потомци одуже, макар подизањем споменика. Не само у његовом Смедереву, већ било где у Србиjи.
Краjем априла 2018. покренута jе грађанска петициjа за подизање споменика, а средином маjа реаговали су надлежни. Градоначелница Jасна Аврамовић званично jе покренула инициjативу за подизање споменика деспоту и његовоj породици. Формирана jе и комисиjа, коjа има задатак да утврди критериjуме, обjави конкурс, и изврши избор наjбољег идеjног решења.
- Неправда према Ђурађу Бранковићу као заслужном грађанину биће коначно исправљена - каже директорка Музеjа и члан комисиjе Татjана Гачпар.
Престони град Смедерево jе jедна од наjвећих средњовековних тврђава у Европи. Саграђена jе у периоду од 1428. до 1430. На jедноj од кула, налази се опекама узидан натпис "Христу Богу благоверни деспот Ђурађ, господин Србљем и поморjу зетском". Наредбом његовом сазида се оваj град у години 6938. (1430).
Објави коментар