Сицина школа скијања на води

Након Другог светског рата Смедерево је добило значајну улогу као административни центар. Пре тога Смедерево је са својом облашћу припадало Дунавској бановини (седиште Нови Сад). Током Другог светског рата Смедерево је било седиште дела Дунавске бановине, који је био окупиран искључиво од стране Немачке војске (Шумадија, Браничево и Банат, који је касније установљен као посебна аутономна регија под влашћу банатских Немаца). 

 

 1.jpg

Од 1945. године новостворена држава ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија), а потом и СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија) подељена је на области (крајеве), чији су саставни делови биле општине. Смедерево је после 1945. године постало седиште Смедеревске области, која је обухватала град Смедерево (насеље Смедерево и њему гравитирајућа -припадајућа насеља -данашња приградска насеља) и још 7 општина.

Смедерево је као аминистративни центар било центар Среза, па Региона, да би данас било центар Подунавског Округа. Одлуком Владе Србије 4. марта 2008. године 19 општина је по одређеним критеријумима добило статус Града, па тако и наше Смедерево. Основни и главни критеријуми били су да је конкретна општина економски, административни, географски и културни центар региона, те да има и преко 100 хиљада становника.

Сам Град Смедерево тренутно има следећу административну структуру : 

А) Градске месне заједнице: МЗ Доњи Град, МЗ Славија, МЗ Златно Брдо, МЗ Ладна Вода, МЗ Свети Сава, МЗ Плавинац, МЗ Карађорђев Дуд, МЗ Папазовац, МЗ Царина, МЗ Лештар и МЗ 25. Мај. 

Б) Приградска насеља: Враново, Вучак, Липе, Петријево, Радинац, Сеоне, Удовице и Шалинац.

 

Лето 2018. године, двоструко престони град Србије - Смедерево. Тај некад лепи, културни, пољопривредни и индустријски град, који је некад лежао на прелепој српској реци Језави, који данас лежи да европској реци Дунаву – практично нема своју плажу, а имао их неколико: Камењар на Језави и Металор, Веслачки клуб, Аду и Југово на Дунаву, које су својевремено биле јако посећене. Данас су актуелне и користре се  само плаже на Шалиначком језеру и на Градском базену.

2.jpg 

На једној од раније постојећих плажа у граду, на Веслачком и Бродарском клубу, 70-тих година прошлог века Смедерево је имало и својеврсну атракцију- скијање на води Дунава. Стари смедеревац, свестрани спортиста, професор физичког образовања, велики спотски ентузијаста и велики заљубљеник у Дунав, Миодраг Степановић Сица, отворио је своју бесплатну Школу скијања на води!

 

Шта је то скијање на води 

Скијање на води је начелно исто као и скијање по снегу, највећа разлика је у томе што скијача вуче глисер, са којим је он спојен ужетом кога држи за пречку на њеном крају. Скијач на води клиза уколико га глисер који га вуче јури најмање 24 Км/х. 

 Miodrag Stepanović Sica u svom gliseru.jpg

Скијање на води честа је летња активност у којој се скијач држи за специјалну сајлу која је спојена на глисер у покрету и, захваљујући скијама на ногама, клизи по површини воде (мора, језера, или већих река). Традиција скијања на води започела је 1922. године у Лејк Ситију (Лаке Цитy) у Минесоти када је Ралф Семјуелсон покушао, стојећи на две даске, да скија на води конопцем повезан са чамцем испред себе. Неколико година након тога ова активност није успевала да добије довољно пажње, па је Семјуелсон одлучио да крене на пут по САД-у и да је промовише у свим деловима земље.

 

Главне карактеристике

 

Скије за воду се попут оних за снег, израђују се од дрвета, пластичних маса, алуминијума и других материјала. Оне типичне - опште намене, су најчешће су дуге око 1,7 м, широке до 15 цм, али уколико је скијач тежи могу бити и веће. Свака скија има стабилизирајући перају на дну поред пете. Жлеб за увлачење стопала направљен је од гуме, да у случају пада, скијаш прође без повреда.

 obuka 3.jpg

Скијање на води углавном почиње у подручјима дубље воде. Скијаш пре почетка мора да буде  у води. У тренутку када је спреман за почетак вожње, скијаш даје сигнал возачу глисера за који је причвршћен и возач полако покреће бродић - глисер постепено убрзавајући како би скијаш сигурно  изронио из воде, те дошао у усправни положај у коме стоји на обе ноге.

Сем возача глисера и скијаша, неопходно је и присуство треће особе, тзв. посматрача, чији је задатак да, током вожње, посматра скијаша и, уколико скијаш падне, о томе обавести возача. Након сваког пада, вожња се наставља, једнако као и на почетку, постепеним убрзавањем, све док скијаш поново не постане стабилан у усправном положају. Брзина у овом спорту варира и иде од свега 20 км/х па до 60 км/х у слаломском скијању на води. Скијање на води без коришћена скија (босих ногу) још је бржа дисциплина у којој се могу постићи брзине од око 72 км/х. Највеће брзине постижу се на воденим скијашким слалом тркама на којима је забележена највећа брзина од чак 241 км/х. Сем брзине, и дужина конопца који повезује скијача са глисером, такође драстично варира с обзиром на ниво искуства и врсту такмичења. 

 

Полигони за скијање на води

 

Иначе, скијати на води може се на свакој, довољно великој воденој површини. У случају да се ради о језеру или реци, треба водити рачуна да је потребно одобрење надлежног органа Градске (Општинске) управе. Ако желите да се скијате на мору, врло вас мало тога може ограничити, осим заштићеног појаса 300 метара од обале у којем је забрањено  да се вози глисер. 

obuka 1.jpg

Такмичарски полигон за скијање на води мора да задовољи одређене услове. Пре свега, мора бити довољно дугачко и широко да се на њему могу поставити слалом стаза и стаза за скокове, као и скакаоница. 

Надаље, треба да постоји довољно благе обале како би се онемогућило појављивање повратних таласа са обале. Јако је добро је да нема превише купача, јер то може утицати на безбедност и на сигурност. Опште узев, најмање димензије полигона су 650 метара дужине и 50 метара ширине. Све што је веће од тога је добро, ако не утиче негативно на постављање стазе за слалом и скокове, као и за скакаонице. 

 obuka 2.jpg

Смедеревци - Дунавци на скијама на води 

 

Почетком седамдестетих година прошлог века, прецизно 1972. године, млади смедеревци имали су ретку прилику да осете чари, тада новог спорта - скијања на води ! Један од највећих спортских ентузијаста Смедерева, Моидраг Степановић Сица, професор физичке културе у Гимназији, сопственим новцем купио је чамац - глисер и ванбродски мотор Џонсон, снаге 33 КС, па је тако Смедерево добило још један спорт на води, односно на Дунаву. Као образован спотрски радник професор Степановић, знајући који сви услови треба да се испуне за тако нешто, обезбедио је све што је потребно: локацију за обуку и вожњу скија, („терен“), дозволу за управљање глисером („возачка дозвола“) и лиценцу инструктора за обуку. Испунивши те услове Сица је организовао Школу скијања на води.

 

Терен за обуку возача скија био је део Дунава код Веслачког и Бродарског Клуба.  Као објекат за обуку скијаша коришћен је флос Бродарског клуба.

 

Иначе, овај Сицин моћни глисер неколико пута користиле су и судије на Веслачком клубу током 

организованих веслачких такмичења.

Миодраг Степановић Сица је професор физичког образовања; доктор наука физичког образовања и васпитања; спортиста и спортски тренер, публициста. Рођен је у Биновцу 19. јануара 1938. године у породици Давида, железничког службеника и мајке Јаворке, рођене Петровић, која је била кувар. Основну школу учио је у ОШ "Димитрије Давидовић", а затим матурирао у Гимназији у Смедереву, након које одлази на студије у Београд и 1961.године завршава Вишу педагошку школу. На Факултету спорта и физичког васпитања у Београду Степановић је дипломирао 1969.године.

Миодраг Степановић је касније магистрирао1981.година на тему: Ефекти повећања активности на часу физичког васпитања, органиозованог методом допунских вежби, на моторичке способности ученика, а онда и докторирао 2005. године са дисертацијом: Оснивање грађанских гимнастичких, соколских и спортских друштава у смедеревском Подунављу и Браничеву од 1830. и њихов развој до1914.године.

Миодраг Степановић је радио као наставник физичког васпитања у ОШ "Димитрије Давидовић од 1961. до 1967. године, а био је и професор физичког васпитања у Гимназији од 1967. до 1987. године. У  временском периоду од 1987. до 2002. године Степановић је радио као директор Спортског центра Смедерево, одакле се пензионисао 2002.године.

 

Сица је био свестрани спортиста, па је тако активно играо фудбал за ФК „Смедерево“ (1951.-1957.г.), затим одбојку за ОК „Смедерево“ (1956.-1972.г.), потом за рукомет за РК „Будућност“ и РК „Смедерево“ (1958.-1974.г.), а онда и тенис за ТК „Смедерево“ (1975.-1981.г.). Неке од тих клубова је и успешно тренирао. Познавајући добро већину спортова и полажући одговарајуће испите, Сица је годинама био и спортски судија у кошарци, у одбојци и у рукомету.

 

Миодраг Степановић је објавио 16 стручних и научних радова из методике и историје физичке кулуре; урадио више програма рада спортских школа и програма обуке непливача. Он је и аутор књига : “Спорт у Браничеву” (Пожаревац, 2007.г.) и “Појава спорта у Смедеревском подунављу” (Смедерево, 2008.г.), али је и коаутор књига: “Спортско Смедерево” (Смедерево,1995.г.) и “Седам деценија смедеревске одбојке” (Смедерево, 2007.г.).

 

За свој истарживачки, стручни и прегалачки рад Миодраг Степановић Сица је добитник многих диплома, захвалница, похвалница, признања, златних плакета, медаља, повеља, од којих се као најзаначајније сматарају: Диплома листа „Наш Глас“ за 8. место на листи најбољих спортиста Смедеревског среза за 1960.г., Захвалница Одбојкачког завеза Смедерево за 1963.г., Похвалница Рукометног клуба Смедерево за 1968.г., Мајска награда СОФК Смедерево за 1973.г.,Признање СОФК Србије за 1976.г., Захвалница Савеза друштва педагога физичке културе Србије за 1976.г., Медаља Тениског савеза Србије за 1983.г., Плакета Рукометног свеза Србије за 1999.г., Повеља за животно дело СОФК  Смедерево за 2006.г., и Светосавска повеља Смедерева за 2011.г.

Да би школа могла нормано да функционише Степановић је за инструкторе ангажовао своје млађе колеге: Љубодрага Милошевића Ћиру, професора физичке културе  и  Живана Филиповића Дупло Шеса - такође професора физичке културе. У то време, тога лета, преко 300 младих суграђана учило је и уживало на скијама и на таласима Дунава.

Ко је Ћира?

Љубодраг Милошевић Чира био је професор, спортски педагог, доктор наука спорта и физичке културе, а превасходно спортиста. Рођен је у Смедереву 5. маја 1945.године у породици Цветка и Љубице  Милошевић, а прерано се упокојио 4. октобра  2005. године.

 

Милошевић је завршио ОШ "Јован Јовановић Змај", а затим матурирао у смедеревској Гимназији. На Факултету спорта и физичког веспитања у Београду дипломирао 1968. а магистрирао је 1978. године са темом: Утицај дужине трајања релаксационих интгервала на ниво брзинске издржљивости код фудбалера тренираних режимом репетиције. У наставку истраживања докторирао је 1988.године са дисертацијом: Утицај систематског телесног вежбања у критичном радном времену на степен продуктивности радника металуршке струк.

 

Популарни Ћира је активно је играо фудбал за ФК "Смедерево", ФК "Раднички" Београд и ФК "Железничар" Смедерево у периоду од 1962. до 1978. године. Био је и тренер ових наших смедеревских клубова и у Анголи, ФК Саграда Есперанца 1993. године. У два мандата био је председник Тренерске фудбалске организације општине Смедерево.

 Ljubodrag Milošević Čira.jpg

Љубодраг  Милошевић је радио као професор у Техничкој школи у Смедереву од 1970. године, а  пензионисан је 2004. године. На Вишој машинској школи у Пожаревцу, школске 1991/992. године, радио је као професор, а на многим семинарима био је предавач за стицање тренерских звања у фудбалу.

Објавио је 12 стручних и научних радова из теорије и методике наставе физичког васпитања и спортског тренинга. Саопштењима и презентацијама радова учествовао на Међународном конгресу БИТС у Београду, 1988.године и Међународне научне конференције Комитета за спорт ИЦССПЕ-УНЕСЦО у Ровињу, 1989. године. Ћира је и аутор је књиге : Отргнуто од заборава - ФК Железничар 1972/73.-1977/78.г, Смедерево, 2003.г.

 

 

 

Ко је Дупло Шес?

Живан Филиповић Дуло Шес, рођен 1947. године у Смедереву. Син је чувеног старог смедеревског аласа  Жике Дупло Шеса. Као син рибара и сам је морао да се активно бави рибарењем. У вишечланој породици рибарење је било основни начин егзистенције. Живан је у раној маладости радио са аловом, идући са својим оцем, да би касније самостално одлазио у риболов, углавном да метлицама, и по дну, и по врх. Омиљена места за риболова биле су му горње воде, а најчешће је метлице бацао на мету Мицина путања. Волео је да одлази и на бућкање у летњем периоду.

 

После завршетка средње школе у Смедереву дипломирао је на ДИФ-у у Београду и постао професор физичке културе. Први радни однос, као професор физике културе, засновао је у тадашњем Школском центру 25.мај (Економска школа) у Смедереву, а онда је наставио са радом на Вишој медицинској школи на Звездари у Београду. Срећно је ожењен Винком, редовном професорком на Факултету организационих наука у Београду и са њом има ћерку и сина.

 

Иначе, Живан Филиповић је још у раној младости са 15 година, далеке 1963. године, почео да се актино бави веслањем у Веслачком клубу „Металац“ и са њим је учествовао на највећем броју талмичења у тадашњој СФР Југославији. Весалао је у скифу за шта му је узор био Сава Станковић Сава Ташита. У једном периду, у годинама 1965.-1967. Живан је радио на купалишту на Југову у својству спасиоца.

 

У време постојања Сицине школе скијања на води, Живан Филиповић Дупло Шес био је иструктор полазницима школе, али је самостално изводио акробатске скокове на води Дунава, како на нашем Југову и Веслачком клубу, тако и на терену у Великом Градишту.

Основно шта треба имати за скијање на води јесу: глисер, скије, сигурносни појас и конопац за вучу. Пошто је основна опрема набављена, ево како се учи скијање на води.

Као и свака друга, тако и обука полазника школе скијања на води, почине теоретском наставом. Уз неминован услов, да сви полазници школе морају да знају добро да пливају, они су теоретску наставу слушали код, тада професора физичке килтуре - Миодрага Степановића Сице.

Када се уђе у воду, скијаш се одмах се поставлаја у основни положај. Тај положај је следећи: ноге су стиснуте у колену, савијају се у колену и тако згрчена колена притискују се на груди. Скије се постављају косо према спољашности (изван воде), али тако да су барем 30-так цм скије изван воде. Колена се обухватају рукама. Руке се држе равно. Ово је најважнија ствар и најчешћи проблем скијаша почетника:  руке је потребно држати равно све време. Ни у једној ситуације руке се не смеју привући ка телу. Руке морају да буду испружене за све време скијања. Равнотежа се равномерно распоређује на обе скије.

Након постављања у основни положај, треба сачекати док глисер лагано не затегне уже за вучу. Када је уже напето, возач глисера лаганим и константним убрзавањем глисера иницира старт. У том тренутку, скијач се из основног положаја лагано подиже у усправни положај искључиво исправљањем ногу. Руке остају равне све време. Покрет који скијаш изводи је као када се дижете из положаја чучња. Све се догађа у ногама, тј. исправљањем колена.

Након успешног подизања из воде, потребно је задржати равномерно оптерећење на обе скије. Руке су и даље равне, леђа су усправна, а ноге су лагано (врло лагано) повијене како би могли да се амортизују таласи преко којих се иначе прелази.

 Zoran Golubovć - obučeni skijač na vodi.jpg

И тако се млади, али одважни људи, лагано заразују скијањем на води. Након тога услеђује повећање дозе вожње, а након стицања самопоуздања следило је уживање у скијању на води,  на нашем лепом „плавом“ Дунаву.

Великим сопсревним ангажовањем и ентузијазмом, укључујући и своја лична материјална средства, др Миодраг Степановић Сица је са својим колегама, тих раних 70-тих година прошлог века, у Смедерево донео један атрактиван спорт, који нажалост није доживео већу друштвену потпору и популарност, иако су за то постојали одговарајући услови. Тај јако здрав спорт на води, одн. скијање на води - био је и остао само једна дивна атракција на Дунаву код Смедерева.   

 

 

Никола Тасић Цале

СДЦафе.рс

Tagovi

Komentari (0)