САНУ: Међународни научни скуп „Нумеричко моделирање времена и климе: почеци, садашњост и визија будућности”

 nwcm.png

 

 

Међународни научни скуп „Нумеричко моделирање времена и климе: почеци, садашњост и визија будућности”, који ће бити одржан у понедељак, 10. септембра, од 9 сати, у Свечаној сали САНУ, мотивисан је идејом обележавања 45-годишњице од када је у Београду, 1973. године, написан први савремени комјутерски кôд за решавање хидродинамичких једначина кретања ваздуха, тј. кôд за симулирање и прогнозу времена. Тај кôд је већ садржао елементе који су били испред свог времена и тек су недавно постали општеприхваћени. Кôд је написао Федор Месингер, данас академик САНУ, а убрзо му се у даљем усавршавању тог кôда придружио постдипломски студент Завиша Јањић, сада дописни члан САНУ.

Веома брзо овај кôд је привукао пажњу неколико истакнутих стручњака других земаља. Италијан Стефано Тибалди је дошао на неко време у Београд да проучава кôд и понесе га са собом, док је Ирац Реј Бејтс преузео кôд и однео га у Египат где је био на једногодишњем боравку у оквиру пројекта Светске Метеоролошке организације (СМО). Следила је прва презентација мотива за овај посао и резултата на Конгресу комисије за основне системе СМО у Београду 1974. године и, нешто касније, прва оперативна инсталација кôда, тада већ опремљеног системом за анализу почетних података, у тадашњем Савезном хидрометеоролошком заводу.

Од овог пoчетног кôда, модела, тада прозваног „LAPEM“ (Limited Area Primitive Equation Model), па нешто касније „HIBU“ (Hydrometeorological Intitute and Belgrade University model) најстајали су каснији, са значајним усавршавањима, све до данашњег „Eta“ модела.

Академијски одбор за климатски систем Земље и дело Милутина Миланковића, предлагач скупа, сматра да би било прикладно да се током овог догађаја евоцирају почетни кораци, уз приказ веома видног места у коме се резултујући модел, Eta, данас у свету налази. Поред тога, циљ је да водећи научници из ове области прикажу визијубудућег развоја наведеног модела. То је нарочито атрактивно зато што се нумеричка технологија ове врсте данас опрема моделима за рачун повезаних система: за промене океанских струјања, вегетатaције тла, ледених покривача океана, ледених наслага на Гренланду и Антарктику, како би се рачунале пројекције промене климе за разна могућа сценарија повећавања садржине гасова стаклене баште у атмосфери.

 

Програм скупа је у прилогу.

 

Драгана Младеновић

Односи с јавношћу САНУ

Српска академија наука и уметности

Tagovi

Komentari (0)