Преминуо првак Драме Народног позоришта у Београду Танасије Узуновић

Првак Драме Народног позоришта Танасије Узуновић преминуо је 10. марта у 81. години.

На матичној сцени последњу улогу, лик Зарије Вучића, једног од главних јунака култне „Велике драме“ Синише Ковачевића, одиграо је 19. јануара ове године.

tasa.jpg

Танасије Узуновић је рођен у Нишу 25. септембра 1942. године.

Унук је Николе Узуновића, носиоца Легије части и председника Владе Краљевине Југославије између два рата.

Више од три деценије био је члан Југословенског драмског позоришта, да би потом прешао у Народно позориште у Београду. Завршио је и сликарску школу. Кад год би у младости насликао нешто, имао је осећај да „краде“ од глуме и изневерава себе, сматрајући глуму својом приоритетном љубављу. Схватио је, ипак, да је стваралачки извор исти, само су изражајна средства другачија.

0O3A3120.jpg

Дипломирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Године 1967. постаје стални члан Југословенског драмског позоришта где је одиграо бројне и веома значајне улоге: Џони Бојл („Јунона и паун“ Ш. О` Кејсија), Фенисо („Мудре глупаче“ Л. де Вега),  Хамлет („Хамлет“ В. Шекспира), Разумихин („Злочин и казна“ Ф. М. Достојевског), Богдан („Јелисавета, кнегиња црногорска“ Ђ. Јакшића), Стјепан Лукин („Варвари“, М. Горког), Језус („Како је Јуда издао Христа“, А. Ненадића), Лорд Далингтон („Лепеза леди Виндемир“, О. Вајлда), Тесман („Хеда Габлер“, Х. Ибсена), Касио („Отело“, В. Шекспира), Срета („Лимунација“, Душана Ковачевића), Хајнрих („Ђаво и господ Бог“, Ж. П. Сартра), Јаблан („Брисани пут“, М. Новковић), Тузенбах („Три сестре“, А. П. Чехова), Верховенски („Зли дуси“, Ф. М. Достојевског), Јездимир Куштримовић („Ружење народа у два дела“ С. Селенића), Суслов („На летовању“ М. Горког), Алибег („Девојка модре косе“, В. Огњеновић), Бенка („Нижински“, М. Поповића), Агамемнон („Троил и Кресида“ В. Шекспира), Паша („Чинцано за Смирнову“, Љ. Петрушевске)...

Стални члан ансамбла Драме Народног позоришта у Београду постао је 16. јануара 2002. године, а недуго после тога, 22. фебруара, на премијери „Велике драме“ тумачио је улогу Зарије Вучића коју је маестрално тумачио свих ових година у тој култној представи која је и даље на редовном репертоару Велике сцене.

Игром судбине, испоставило се да је прва улога коју је добио као стални члан ансамбла Драме Народног позоришта, уједно била и последња коју је одиграо у својој веома богатој и успешној каријери.  

Осим Зарије Вучића, остварио је у националном театру још низ великих улога:

Ферапонт („Три сестре“, А. П. Чехова), Паоло Грималди („Невјеста од вјетра“ С. Шнајдера), Председник општине („Непријатељ народа“, Х. Ибсен) Кара Заим („Дервиш и смрт“, Меше Селимовића), Отац /Стриц Петар/ Наредник Сева („Играјући жртву“, О. и В. Пресњаков), Мушкарац („Муке са слободом“ Виде Огњеновић),  Рудолф Штал („Зечји насип“ Синише Ковачевића) Кадмо („Баханткиње“, Еурипида),  Отац Герасим („Кањош Мацедоновић“, В. Огњеновић) Војвода од Глостера („Хенри VI“, Вилијама Шекспира), Непознати, Просјак, Старац („Пут у Дамаск" А. Стриндберга), Просјак („Чудо у Шаргану“ Љ. Симовића)...

Последњу премијерну улогу остварио је у драми Синише Ковачевића „Године врана“, премијерно изведене у марту прошле године, у којој је, у алтернацији са Драгославом Илићем, тумачио лик Краља Петра.

Одиграо је више запажених улога у телевизијским драмама и фимовима: „Кораци кроз маглу“, „Јад“, „Девојачки мост“, „Тренер“, „Човек кога треба убити“, „Шта је с тобом Нина?“, „Лагер Ниш“, „Атоски вртови“, „Косовски бој“, „Сабирни центар“...

Играо је, поред Винсента Переза у филму „Скандал у римској банци“ (Стефан Реали).

Тумачио је улоге у више телевизијских серија - „Краљ Петар Први“, „Горки плодови“, „Војна академија“, „Државни службеник“, „Александар од Југославије“, „Мој рођак са села“...

Добитник је више значајних признања, међу којима се посебно издвајају Октобарска награда Града Београда и Стеријина награда, као и Печат Народног позоришта који је добио пре годину и по дана поводом посебног доприноса животу и раду Народног позоришта у Београду.

Датум, време и место сахране биће накнадно саопштени.

 

МАРКЕТИНГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА    

Tagovi

Komentari (0)