Нови филм Ивана Салатића, „Отапање владара”, инспирисан последњим данима Његоша, од 5. фебруара стиже у домаће биоскопе.
У фокусу филма jе фигура црногорског владара Морлака (Марко Погачар), песника и епископа коjи, тешко болестан, напушта домовину у потрази за леком у пратњи верног слуге Ђуке (Лука Петроне). Док Морлак, у прелепом Напуљу, потпуно различитом од његове кршевите и конзервативне домовине, размишља о животу и смрти, Ђуку море носталгиjа и страх од губитка господара у туђини.
Детаљи из живота црногорског владике Петра ИИ Петровића Његоша послужили су као полазна тачка за филм. Као jедан од извора Салатић jе навео и књигу путописа „Писма из Италиjе” Љубомира Ненадовића где jе споменут и пишчев сусрет са Његошем у Напуљу.
– Занимале су ме ствари коjе не видимо, оно што се налази између редова. Та jедна jедина реченица у коjоj Ненадовић описуjе Његошевог повереника – депресиjу и носталгиjу док стоjи на балкону и посматра напуљску улицу – у мени jе нешто отворила. Има нечег у тоj тишини, у том отћутаном – каже Иван Салатић.
Редитељ истиче да jе за наше просторе нетипично снимање филма чиjа jе радња смештена у период стариjи од Другог светског рата, а да има модернистички, савремени приступ и да иза тога не стоjи идеjа да се успостави или учврсти неки национални мит.
– Оваj филм jе управо супротност, подривање те слике и мита и ослобађање имагинациjе – обjашњава он.
Иако jе филм смештен у 19. век, ниjе коришћен аутентичан костим из тог периода, већ jе више реч о „историjском имагинариjуму”, тврди аутор. Филм се базира на „осећаjу савремености и актуелности”.
Том осећаjу нарочито доприносе костими Тиjане Милутиновић, Деjане Сремчевић и Лидиjе Андрић, као и музика италиjанског композитора Тониjа Кутронеа, познатиjег по уметничком имену Маи Маи Маи.
Филм jе сниман у Црноj Гори и Италиjи. Занимљиво jе да jе екипа добила приступ локациjама коjи се скоро никада не добиjа, попут Краљевске палате у Напуљу.
„Отапање владара” jе премиjерно приказано у главном такмичарском програму Филмског фестивала у Ротердаму, где jе добило изузетне критике.
Цинеуропа посебно подвлачи уметнички квалитет у сваком сегменту филма – од кjароскуро фотографиjе Ивана Марковића и медитативне монтажа Jелене Максимовић до апстрактне и разноврсне музике Кутронеа – оцењуjући да „Отапање владара” ниjе само маjсторско остварење филмске уметности, већ и изузетно имерзивно искуство.
International Cinephile Society описуjе филм као необично дирљиву медитациjу о дому и чежњи, истичући његов хипнотички квалитет због ког jе немогуће одвоjити поглед.
Директорка Фестивала у Ротердаму, Вања Калуђерчић, нагласила jе да Салатић ствара свет у коме изговорене речи одзвањаjу попут мелодиjа, а сваки кадар носи тежину и одсуства и присуства, нагласивши да jе реч о делу изузетне визуелне и емотивне jасноће.
На фестивалу у Херцег Новом филм jе овенчан Наградом „Живко Николић” за Специjални допринос филмском изразу, а на Фестивалу ауторског филма у Београду добио jе Специjално признање „за храбар и амбициозан покушаj реинтерпретациjе историjе кроз поетски и филозофски филмски jезик коjи отвара простор за ново промишљање мита, власти и наслеђа”.
Иван Салатић рођен jе у Дубровнику 1982. Одрастао jе у Херцег Новом, у Београду jе завршио Школу ликовних и примењених уметности, потом на Цетињу Факултет драмских умjетности, да би образовање закључио мастер студиjима на ХФБК у Хамбургу. Његов дебитантски дугометражни филм, „Ти имаш ноћ”, освоjио jе Награду „Алескандар Саша Петровић” као наjбоље остварење Фестивала ауторског филма 2018 (равноправно са „Теретом” Огњена Главонића).
„Отапање владара” снимљено jе у копродукциjи Црне Горе, Италиjе, Француске, Хрватске и Словениjе. Домаћи дистрибутер jе Фиве Старс Филмс.
Филм jе од четвртка, 5. фебруара, на репертоару следећих биоскопа: Цинеплеxx Ушће, УК Пароброд, Туцкwоод Цинеплеx, „Абазиjа” Палић, Дворана Културног центра Београд (9 – 11. 2), Културни центар Новог Сада, (од 6. 2) Арт биоскоп Коларац, (од 6. 2), Бољевац (25. 2)...
Треjлер – „Отапање владара” – https://youtu.be/VTHi01FzSHQ
Миона Ковачевић
Објави коментар