ПРОШЛОСТ ИЗ КОМШИЛУКА

ПРОШЛОСТ ИЗ КОМШИЛУКА

у Легату др Александра Костића у Гроцкој

четвртак, 30. октобaр 2025. године у 10.30ч

Кроз епохе, миленијуме и невероватне културне згоде и догађаје из свог непосредног комшилука, пребогатог културном баштином, проћи ће ђаци основне школе „Илија Гарашанин“ у Гроцкој, а наредни сусрет је заказан у четвртак 30. октобра у 10.30 часова.

Кроз занимљивости „кабинета реткости“ Легата др Александра Костића у чувеној Грочанској чаршији, амбијенталној целини Гроцке из 19. века, провешће их стручни тандем: историчарка уметности Зорица Атић, кустоскиња и ауторка поставке, и археолог Раде Милић из Центра за урбани развој који је од почетка учествовао у формирању ове несвакидашње и драгоцене сталне поставке.

- Легат др Александра Костића, свестраног научника и првог српског сексолога, изложен је у галерији библиотеке „Илија Гарашанин“ у Гроцкој, у срцу старе вароши и заштићеној амбијенталној целини Грочанска чаршија (Булевар ослобођења 11 у Гроцкој).

Стална поставка обухвата археолошке и палеонтолошке налазе са терена Гроцке, уз професорове аутентичне личне предмете... Поред природних наука, професор Костић је имао и друга интересовања. Од гимназијских дана се занимао за књижевност, музику, фотографију... Писао је приче, интересовао се и за еволуцију, и уз све наведено, израдио је велики број научних и документарних фотографија које су сведочанство времена.

Др Костић је градећи летњиковац у Дубочају у Гроцкој 1932. године открио археолошко налазиште, данас заштићени археолошки локалитет, и за наредне генерације прикупио и сачувао богат археолошки и палеонтолошки материјал, који је публици доступан у оквиру сталне поставке Легат др Александра Костића. Своје налазе је 1978. године поклонио Гроцкој „као подстицај за даља истраживања“, који су потом изложени у Ранчићевој кући под тематским називом Завичајни музеј Гроцке (1982-2001). Његов син, познати српски композитор, писац и заљубљеник у кулинарство Војислав Воки Костић, заоставштину је допунио очевим личним предметима.

Летњиковац у Дубочају је деценијама било омиљено место породице Костић, и амбијент у коме је професор Костић писао своја дела и дочекивао госте и пријатеље.

Ту добру навику је наставио и његов син, Војислав Воки Костић, који је у Летњиковцу компоновао гурманлуке и писао своје најпознатије композиције, попут музику за филм „Ко то тамо пева“...

Збирка из некадашњег „Завичајног музеја Гроцке“ у Ранчићевој кући (1982) је након више деценија заборава од 2018. године поново пред очима јавности. У оквиру обновљене амбијенталне целине „Грочанска чаршија“ и простора библиотеке „Илија Гарашанин”, сусреле су се заоставштине двојице знаменитих људи – сећање на државника Илије Гарашанина, чијом је заслугом средином 19. века основана прва јавна грочанска библиотека, и збирка научника др Александра Костића, који је тридесетих година 20. века у Гроцкој открио богато археолошко налазиште у Дубочају и своје налазе оставио Гроцкој „као подстицај за даља истраживања“.

О сталној поставци Легата др Александра Костића ГО Гроцка, стара се Центар за културу Гроцка и кустос Зорица Атић, ауторка, која је бројним стручним и популарним текстовима, репортажама, документарним емисијама, страницама на Википедији итд, представила и приближила јавности изванредну личност и дело др Александра Костића, носиоца Легије части за допринос науци, али и његове супруге др Смиље Костић-Јоксић, педијатра, која је такође носилац Легије части, и то за примену чувене бе-се-же вакцине.  

Проф. др Александар Ђ. Костић (1893–1983) био је свестрана, такорећи ренесансна личност широких интересовања, чије је деловање оставило дубоког трага у области медицинских наука, али и у култури 20. векa. Године 1921. млади Костић је у Француској бриљантно одбранио докторску дисертацију и доживео изузетне похвале француских научника. И поред позива да остане, враћа се у родни Београд како би основао Хистолошки институт. 

Један је од првих професора и декан (1936-1939) Медицинског факултета у Београду - оснивач је Института за хистологију и ембриологију, који по њему носи име, а потом и Ветеринарског факултета (1936), као и фармацеутског одсека Медицинског факултета (1938). На Медицинском факултету, где је три пута за редом биран за декана, основао је и Терминолошки семинар и Фото-лабораторију. Уз богат научни и педагошки рад, аутор је бројних уџбеника и књига („Основи нормалне хистологије“, „Основи хистолошке технике”, „Медицински речник”, „Медицинска енциклопедија”, „Основи медицинске сексологије”, „Мој лекар” и др.).

Са школовања у Француској се 1914. године у Београд враћа као добровољац, како би уз свој народ учествовао у свим голготама Великог рата. Успомена на ове тешке године је дрвени сандук у коме је рукопис будућег „Медицинског речника“ пренет преко гудура Албаније (који је један од вредних експоната Легат у Гроцкој). Сећања на преживљена страдања забележио је у збирци приповедака „Ведрине у олуји”.

Француски председник је професора Костића 1940. године због доприноса науци одликовао Легијом части, а 1952. и његову супругу, педијатра проф. др Смиљу Костић-Јоксић.

https://www.kulturagrocka.rs/grocka/legat-dr-aleksandra-kostica

 Добро дошли!

Зорица АТИЋ