Првак Балета Народног позоришта у пензији Боривоје Младеновић преминуо је 4. децембра у Београду, у 83. години.
Време и место сахране биће накнадно саопштени.
Младеновић, рођен 10. новембра 1936. у Гружи код Крагујевца, одрастао је у Београду где је основе балетског образовања стекао у Средњој балетској школи „Лујо Давичо“, (наставници Сима Лакетић и Нина Кирсанова, Смиља Торбица, Соња Ланкау) али су га и пре тога, као малог дечака инспирисали филмови са Фредом Астером и Џином Келијем, кад је и открио сопствено интересовање за плес.
Као осамнаестогодишњак, положивши аудицију пред Александром Доброхотовим, постао је члан балетског ансамбла Македонског народног театра у Скопљу (од 1954 – 1956), а потом и члан Балета у Народном позоришту у Београду.
Две године, био је члан балетског ансамбла у Дизелдорфу где се усавршавао код чувеног педагога Виктора Гзовског. (у Дизелдорфу је играо прве улоге: Слуга Жан Госпођица Јулија у кореографији Биргит Кулберг, Црнац у Петрушки, Танкредо у Двобоју Танкреда и Клоринде кореографија Ериха Валтера).
По повратку у Народно позориште у Београду, постао је солиста и убрзо носилац главних улога у скоро свим балетским представама које су биле на репертоару. За то време партнерке су ми биле: Рут Парнел, Јованка Бјегојевић, Вишња Ђорђевић, Душица Томић, Лидија Пилипенко, Душка Сифниос, Иванка Лукатели, Милица Бијелић.
У исто време био је стални гост Балета у Српском народном позоришту у Новом Саду; партнерке су му биле новосадске првакиње: Ерика Маријаш и Биљана Максић.
Његова игра се одликовала, сталоженошћу, мужевношћу и складним играчким линијама у класичним балетима, али и представама модернијег стила као и у националном репертоару.
У богатој играчкој каријери, Боривоје Младеновић је остварио низ веома запажених улога и у операма Фауст, Кармен, Заљубљен у три наранџе (посебно у Кнезу Игору). У пуној уметничкој зрелости креирао је више веома упечатљивих карактерних балетских ликова, испољавајући изграђени смисао за драмско обликовање плесних улога.
Познат је као веома пожртвован и поуздан партнер.
Играчку каријеру је завршио 1985, али је наставио да наступа у драмским представама. Био је Мајордамус, Маркиз и Учитељ играња у Конаку (режија Мира Траиловић), Фуше у представи Наполеон ( режија Нађа Јањетовић).
Током своје дуге и играчки плодне каријере, Бора Младеновић је сарађивао са много значајних кореографа: Нином Кирсановом, Виктором Гзовским, Биргит Кулберг, Димитријем Парлићем, Вером Костић...
Са Балетом Народног позоришта у Београду, гостовао је у свим значајним балетским центрима: Паризу, Висбадену, Женеви, Лозани, Цириху, Бриселу,Салцбургу, Вашави, Мадриду, Барселони, Венецији, Напуљу, Палерму, Атини, Солуну, Каиру, Токију, Осаки...
Значајне улоге: Официр (Краљица острва), Мандарин Чудесни мандарин, Ромео,Тибалдо (Ромео и Јулија), Принц Дезире и Плава птица (Успавана лепотица) Принц Алберт Жизела, Палемон принц (Ондина ), Принц (Лабудово језеро) Човек (Шеста симфонија), Танкред (Двобој Танкреда и Клоринде) Голем (Голем), Марко (Охридска легенда), Стихови-облици Верлен Фауст (Абраксас),Освајач (Даринкин дар), Гроф Вронски (Ана Карењина), Краљ мишева Крцко Орашчић”, Свекар (Катарина Измаилова). Затим, улоге у балетима: Силеџија (Сусрет у Луисвилу), Двојник (Човек пред огледалом), Лојко Зобар (Макар Чудра – циганска поема) Принц (Себастијан), Градоначелник (Копелија), Главни Татарин (Половецке игре) Управник луднице (Пер Гинт)...
Улоге које је одиграо у Српском народном позоришту у Новом Саду: Алберт у Жизели, Квазимодо у Есмералди, Дон Хозе у балету Кармен.
За улогу Голема у балету Голем Димитрија Парлића, добио је Награду Народног позоришта, а 28. октобра 2002. и Награду за животно дело Удружења балетских уметника Србије.
Националну пензију, као уметник који је значајно допринео нашој културно-уметничкој сцени, добио је 2008. године.
МАРКЕТИНГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
Објави коментар