Награда Удружења мађарских критичара, наjважниjа позоришта награда у суседноj Мађарскоj, припала jе "Гробници за Бориса Давидовича" Новосадског позоришта/Уjвидеки Сзинхаз. Представу jе, инспирисан Кишовим делом, режирао Александар Поповски. Драматург jе био Ерне Веребеш.
Примаjући награду директор Новосадског позоришта рекао jе: “Jа сам Валентин Венцел, директор Новосадског позоришта. Нови Сад ниjе у Трансилваниjи, ниjе ни у Суботици. Новосадско позориште jе у Новом Саду. То jе град коjи jе капиjа Балкана. Нека смо били наjпоносниjи што Миклош Хорти ниjе смео да дође до Новог Сада а сада смо поносни на ову награду.”
Новосадско позориште jе, уз румунско из Светог Ђорђа, било jедино позориште ван Мађарске коjе се ове године нашло у овоj престижноj конкуренциjи. Наjбољи су бирани између, близу 130 представа. Награда, коjа се ове године додељуjе 39. пут, подразумева цело говорно подручjе Мађарске и додељуjе се у разним категориjама. Представа Новосадског позоришта била jе у наjужоj конкуренциjи за наjбољу награду, заjедно са jош две представе.
Ово jе други пут да Уjвидеки Сзинхаз добиjа ово престижно признање. Први пут jу jе за глумачко остварење у "Банк Бану" добила Силвиjа Крижан.
Додела jе уприличена у Луткарском - Бабсзинхазу на свечаности врло духовито конципираноj и врло зналачки изведеноj.
Између осталих, овоj вечери присуствовали су и великани мађарског позоришта, такозвани “капошварци”, редитељи Ласло Бабарци, Габор Жамбеки, Габор Секеj и Тамаш Ашер. Они су се поклонили Каталин Лазар коjа jе добила награду за животно дело. Лазар се некада презивала Лазаревић и пореклом jе из српске породице коjа jе живела у Румуниjи.
Дођите наредног месеца у Новосадско позориште да видите "Гробницу за Бориса Давидовича", представу коjу нисте могли да видите, ни на Стериjином позорjу, ни на Битефу...
Објави коментар