Овогодишњи Светски дан вода, 22. март, посвећен jе инспиративноj и актуелноj теми када jе реч о ресурсу вода на глобалном нивоу, али подстиче на размишљање и акциjе и на локалном нивоу, у нашем окружењу, као и на личном плану: шта вода значи за нас и како jе вреднуjемо? Било да jе вода тема коjом се бавимо професионално или jе она наша дубока инспирациjа, jедно од основних људских права jе право на воду.
Jедан од наjважниjих циљева одрживог развоjа jе кристално jасан: до 2030. године сваки житељ планете мора да има приступ квалитетноj, здравствено исправноj води за пиће. Нико не сме да буде заборављен, ни припадници маргинализованих група (бескућници, житељи нехигиjенских насеља, избеглице…), ни становници планинских села и других предела удаљених од уобичаjеног поимања урбаног и руралног становања.
Овогодишњи Светски дан воде посвећен jе теми вредновање воде. Кроз тему стижемо до чињенице да jе њена вредност много већа од њене цене - вода има огромну и сложену вредност за наше породице, исхрану, културу, здравство, образовање, привреду и целовитост нашег природног окружења. Ако превидимо било коjу од ових вредности, ризикуjемо да лоше управљамо овим незаменљивим ресурсом. Без свеобухватног разумевања праве, вишедимензионалне вредности воде, нећемо моћи да заштитимо оваj угрожени ресурс у корист свих нас.
ВОДЕ У СРБИJИ
Предраг Богдановић, председник Удружења за технологиjу воде и санитарно инжењерство, научно-стручне асоциjациjе коjа окупља различите профиле стручњака, институциjа и предузећа активних у области снабдевања водом, одвођења и пречишћавања отпадних вода и заштите животне средине у Србиjи, осврнуо се на ситуациjу у нашоj земљи и позициjу струке када jе реч о водама: „Нажалост, данас немамо довољно стручњака у сектору вода, а пре свега мислим на област снабдевања водом за пиће и прикупљања и пречишћавања отпадних вода. Према подацима за JКП водовода и канализациjе у 2019. години, укупан броj грађевинских инжењера хидротехничког смера, носилаца послова у области вода, jе 226 (7% мање него претходних година). Дугогодишње смањени обим инвестициjа у ову област утицао jе да млађи кадар ниjе имао прилике да стиче практична знања и испече ,,водоводски занат.“
Према Стратегиjи управљања водама на териториjи Републике Србиjе до 2034. године, коjу jе израдила Републичка Дирекциjа за воде – МПШВ, за планиране приоритетне активности у овоj области извршена jе и процена потребних инжењерских капацитета, обjашњава Богдановић. За период од следећих 10 година потребно jе у планерско-проjектантском и извођачком делу укупно 2.500 инжењера, а од тог броjа 35% инжењера хидро-струке, а 65% грађевинских и машинских инжењера, електроинжењера, технолога и других стручњака.
Глас струке се углавном чуjе, каже Богдановић, али се понекад поступа у складу са циљевима коjе диктира инвеститор или неки други интерес. Нису поjединачни случаjеви наjвећи проблем, али кад то пређе у праксу, скуп таквих случаjева доводи у питање општи jавни интерес. Како истиче, неопходно jе имати у виду да се инвестициjе и обjекти за област вода мораjу планирати за дужи временски период од минимум 50 година, а капитални обjекти и за више од 100 година, водећи рачуна о утицаjу климатских промена, као и о другим савременим утицаjима на животну средину.
130 ГОДИНА БЕОГРАДСКОГ ВОДОВОДА
На питање какво jе стање вода у Београду и да ли jе боjазан грађана да ћемо остати без квалитетне воде основана, Богдановић истиче: „Претпостављам да ће на нашем подручjу промене бити нешто умерениjе у односу на неке друге делове у свету, али ипак ће директно утицати на снабдевање водом за пиће, што смо већ искусили претходних година. Сезонске и просторне климатске разлике се увећаваjу и нису предвидљиви интензитети, могућа траjања (падавине, температура, испаравање), а то директно утиче на обнављање подземних вода и режим отицања у водотоцима. Циљ jе повећати поузданост предвиђања будућих услова коjи су релевантни за снабдевање водом, тако да дугорочне оперативне, развоjно-инвестиционе одлуке то мораjу да узму у обзир.“
Друштвено-политичка заjедница мора се стално подсећати на те чињенице у циљу заштите, одрживог и дугорочног управљања водним ресурсима, и преузети своj део одговорности, истиче Богдановић. „Што се тиче стања вода, односно снабдевања водом Београда, може се рећи да се Водовод углавном развиjао у складу са развоjем града. Модерни Београдски водовод идуће године слави 130 година постоjања. Наjинтензивниjи период развоjа водовода jе од 1965. до 1988. године, када jе изграђен наjвећи броj рени бунара за експлоатациjу подземних вода и изграђена фабрика воде ,,Макиш И” за експлоатациjу савске воде. Због дугорочне сигурности снабдевања града водом, планирана jе експлоатациjа подземне и речне воде у сразмери 60:40%. У периоду економске стагнациjе од 1988. до 2000. године изграђено jе построjење ,,Jезеро” као допуна ,,Макишу И”. Са изграђеним построjењем ,,Макиш ИИ”, добили смо сигурност и стратешку резерву у снабдевању водом, али треба имати у виду да jе време за реконструкциjу претходно изграђених построjења ,,Макиш И” и ,,Jезеро”. Планским документима предвиђена jе реконструкциjа ових построjења, као и перманентна ревитализациjа минимално четири рени бунара годишње.”
Коришћење подземних вода у снабдевању Београда водом има значаjну предност у односу на коришћење прерађене савске воде. Квалитет подземне воде jе стабилниjи, а за прераду се користе jедноставниjе и економичниjе технологиjе. Како истиче Богдановић, речна вода jе и иначе сезонски променљивог квалитета, а климатске промене додатно имаjу све већи утицаj на њих. Увек постоjе и ризици узводног загађења. Потребне су компликованиjе технологиjе, рад и експлоатационо одржавање jе скупље, а треба истраjати на односу 60:40 % у корист експлоатациjе подземне воде, чиме бисмо смањили ризике за безбедно снабдевање града водом за пиће у редовним и у ванредним условима.
ПРИСТУП ВОДИ ЗА СВЕ
Право на воду jе мрежа коjа окупља организациjе и поjединце уjедињене у борби за приступ води, са уверењем да сваки човек мора имати приступ довољноj количини квалитетне воде како би задовољио своjе животне потребе.
Жаклина Живковић, активисткиња инициjативе Право на воду, обjашњава њихову мисиjу: „Када кажемо право на воду, за нас то значи да сваки становник Србиjе има приступ чистоj пиjаћоj води на непрофитноj основи, да постоjи уређен систем прикупљања и пречишћавања отпадних вода, да су наши извори, реке и jезера очувани. У том смислу, право на воду jе нешто чему тежимо и зашта се боримо, далеко смо од тога да jе оно у Србиjи загарантовано. Може се чак рећи да нам се то право све више ускраћуjе. Свест о проблему постоjи, сведоци смо нарастаjућег еколошког активизма широм Србиjе. За мене, право на воду значи да моjи другови у Зрењанину имаjу пиjаћу воду, да приjатељи коjи живе у селима Старе планине наставе да живе поред своjих река. И оно што jе заправо наjважниjе, да се кроз настоjања да обезбедимо право на воду повежемо и изборимо бољи свет за генерациjе коjе долазе.“
Говорећи о односу грађана Београда према овоj теми, Жаклина наводи: „Београђани имаjу свест о значаjу воде. За некога та свест проистиче из реалног проблема као што jе недоступност чисте воде у неформалним насељима, или недостатак канализациjе попут домаћинстава на левоj обали Дунава, а све jе више људи коjи схватаjу вредност очуваних заjедничких добара и ван своjих личних потреба. Сада jе изазов предложити одржива решења коjа су добра и за људе и за природу.“
--------------------------------------------------------
Текст: Наташа Ђокић, сарадница на проjекту TeRRIFFICA, коjи се бави укључивањем грађана Београда у климатску акциjу и адаптациjу града на климатске промене
Објави коментар