НАГРАДА - ПРЕДРАГ ПЕЂА ТОМАНОВИЋ

Уручење Награде „Предраг Пеђа Томановић“ одржаће се 27. јануара 2020. у 19.30 на сцени „Пера Добриновић“, пре почетка представе Тартиф (Комично у класичном).

 

НАГРАДА ЗАДУЖБИНЕ „ПРЕДРАГ ПЕЂА ТОМАНОВИЋ“

 

Награду „Предраг Пеђа Томановић“ додељује истоимена Задужбина, чији су оснивачи родитељи Милена и Милорад Томановић. „Награда која носи име Предрага Томановића остаје трајно посвећена глумцима његовог духа, његове осећајности и заиграности, свим оним врсним играчима који ће, и у временима после свих одсањаних снова, наставити започети /и његов/ позоришни сан, сан пред стварношћу.“

            I Сврха Задужбине је додељивање награде за најбољу улогу коју је остварио глумац у Српском народном позоришту у Новом Саду у претходној календарској години.

            II Такође, Награда „Предраг Пеђа Томановић“ додељује се и најбољем дипломираном студенту мастер студија глуме на српском језику на Академији уметности у Новом Саду чији просек оцена не може бити нижи од девет.       

 

ОДЛУКА ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „ПРЕДРАГ ПЕЂА ТОМАНОВИЋ“

У 2019, гласи:

Жири у саставу Валентин Венцел (председник жирија), глумац и директор Новосадског позоришта; НаташаГвозденовић, позоришни критичар и Предраг Штрбац, позоришни редитељ, донео је одлуку да Награду „Предраг Пеђа Томановић“ за 2019. годину добија

 

ТИЈАНА МАРКОВИЋ

за улоге: (Елмира) у представи Тартиф (Комично у класичном) ауторски пројекат Игора Вука Торбице, по мотивима оригиналне Молијерове драме Тартиф, рађене у копродукцији Српског народног позоришта и Народног позоришта Сoмбор, (Ана Марија) у представи Травничка хроника Иве Андрића, у режији Никите Миливојевића, Српско народно позориште у сарадњи са Народним позориштем из Сомбора; (Марија Цицић) у представи Смедерево 1941, према тексту и режији Ане Ђорђевић.

 

Образложење:

Млада глумица остварила је у свим поменутим насловима изузетна глумачка остварења, у којима се управо препознају дар, однос према глумачкој професији и марљив рад на улогама. Тијана Марковић је у 2019. години достигла пуну глумачку афирмацију и заблистала на сцени СНП-а, најпре као Елмира у Тартифу – жена марионета у систему наметнутих вредности малограђанштине. Затим као Ана Марија у Травничкој хроници – усамљена у свету сурових правила, размажена али саосећајна, горда, а истовремено крхка; и као Марија Цвијић у представи Смедерево 1941. - млада глумица трагичне судбине која покушава да разуме позоришну илузију у апокалиптичној стварности.

У Новом Саду, 17. јануара 2020.

 

ОДЛУКА АКАДЕМИЈЕ УМЕТНОСТИ ИЗ НОВОГ САДА,

ЗА НАЈБОЉЕГ СТУДЕНТА

У 2019, гласи:

Најбољи студент студијског програма Глума на српском језику који је завршио Мастер академске студије у календарској 2019. години је Софија Мијатовић, у класи професора Бориса Лијешевића. Мастер академске студије завршила је 10. 6. 2019. године са просечном оценом 9,67 (девет, шездесет седам).

 

 

 

О ДОБИТНИЦИМА НАГРАДЕ ЗА 2019. ГОДИНУ

 

 

 Screenshot 2020-01-25 at 18.47.51.png

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Рођена 1986. у Руми. Завршила је основне академске и

мастер студије на Академији уметности у Новом Саду,

у класи проф. Јасне Ћуричић.

 

 

Улоге у Српском народном позоришту

Шаптачица, собарица / Галеб А. П. Чехова, режија Томи Јанежич, 2012.
Смрт Ивана Иљича Л. Н. Толстоја, режија Томи Јанежич, 2015.
Јанковића / Ујеж Б. Нушића, режија Р. Миленковић, 2010.
Часна сестра / Богојаљенска ноћ В. Шекспира, режија Е. Савин, 2013.
Иследница / Развојни пут Боре Шнајдера А. Поповића, режија П. Штрбац, 2016.
Џени / Отпор, Ли Мекдугал, режија Соња Петровић, 2017.
Живановићка / Ујеж, Б. Нушић, режија Р. Миленковић, 2018.
Елмира / Тартиф (Комично у класичном), ауторски пројекат Игора Вука Торбице, 2019.
Аутобиографија, Б. Нушић, режија Предраг Штрбац, 2019.
Пожар. Лаунџ / Контраст или Тамо где смо остали, М. Кнежевић, М. Миљковић, режија Миа Кнежевић, 2019.
Смедерево 1941, режија и текст Ана Ђорђевић, 2019.
Травничка хроника, Иво Андрић, режија и драматизација: Никита Миливојевић, 2019.

Остале улоге

Road / Пут, Џ. Картрајта, режија Б. Исаковић (Позориште „Промена“ и АУ, Нови Сад)
Мери Карамазова / Сестре Карамазове, режија Р. Миленковић, 2012. (НП Сомбор)
Леа / Краљице, Д. Лукић (НП Сомбор)
Дуњаша / Женидба, режија А. Ђорђевић, (НП Сомбор)
Иконија / Ситуације или греси младе Иконије, режија Н. Завишић (НП Сомбор)
Катица / Пучина, режија В. Ђурковић (НП Сомбор)
Разредна / Реконструкција, по тексту С. Бајац, режија Г. Гојак, 2016. (Едукативно позориште)

Остварила је улоге у филмовима и ТВ серијама.

Награде

– Награда за најбољу женску улогу за улогу Елмире у представи Тартиф, ауторски пројекат Игора Вука Торбице, 2019.

– Награда „Златни лав“ на 19. Међународном фестивалу коморног театра у Умагу, за улогу Џени у представи Отпор, Ли Мекдугал, режија Соња Петровић, 2018.

– Награда НП Сомбор за улогу Мери Карамазова у представи Сестре Карамазове, режија Р. Миленковић, 2012.

 

  Screenshot 2020-01-25 at 18.48.55.png

Тартиф, фото: А. Рамадановић

 

 Screenshot 2020-01-25 at 18.49.16.png

Травничка хроника, фото: А. Рамадановић

 

СОФИЈА МИЈАТОВИЋ

Рођена је 5. 1. 1994. године у Крагујевцу. Основне студије завршила је на Академији уметности у класи професора Љубослава Мајере, а Мастер студије у класи професора Бориса Лијешевића.
Мастер студије је завршила је 10. 6. 2019. године, са просечном оценом 9,67.

 

Досадашњи добитници Награде „Предраг Пеђа Томановић“:

  1. Александар Гајин за улогу Ђоке у представи Сумњиво лице Б. Нушића у режији Дејана Мијача,
  2. Борис Исаковић за улогу Алексеја у представи Мурлин Мурло Николаја Кољаде у режији Радослава Миленовића,
  3. Јасна Ђуричић за улогу Мице у представи Мрешћење шарана Александра Поповића у режији Егона Савина,
  4. Срђан Тимаров за улогу Лућиа, племића ветропира у представи Мера за меру Вилијама Шекспира у режији Дејана Мијача,
  5. Борис Исаковић за улогу Анђела у представи Мера за меру Вилијама Шекспира у режији Дејана Мијача,
  6. Југослав Крајнов за улогу Пушкина у представи Евгеније Оњегин А. С. Пушкина у адаптацији и режији Бранка Плеше,
  7. Нада Шаргин и Арон Балаж у представи Право на Руса Угљеше Шајтинца у режији Оливере Ђорђевић
  8. Јована Стипић за улогу Жаклине у представи Наказе Богдана Шпањевића у режији Немање Петроњеa и

            Славица Бајчета за улогу Владиславе Чутуковић у представи Раванград Ђорђа Лебовића у режији Дејана Мијача,

  1. Владимир Ћирковић за улогу Војцека у истоименој представи Георга Бихнера у режији Боре Драшковића,
  2. Југослав Крајнов за улогу Илије у представи Тужна комедија (према Обломову И. А. Гончарова) у драматизацији режији Егона Савина,
  3. Драгиња Вогањац за улогу Петруњеле у представи Дундо Мароје Марина Држића у режији Радослава Миленковића,
  4. Гордана Ђурђевић Димић за улогу Марије Александровне Москаљове у представи Ујкин сан Ф. М. Достојевског у драматизацији и режији Егона Савина,
  5. Гордана Јошић Гајин за улогу Марте у представи Неспоразум у ражији Радослава Миленковића,
  6. Марија Меденица за улогу Ње у представи Ја или неко други Маје Пелевић у режији Кокана Младеновића,
  7. Сања Ристић Крајнов за улоге Наталије Ивановне у представи Три сестре А. П. Чехова у режији Радослава Миленковића и Дијане у представи Љубавни јади Вудија Алена аутора и редитеља Бранка Димитријевића,
  8. Јована Мишковић за улогу Мери у представи Тајни дневник Вирдџиније Вулф по мотивима прозе В. Вулф, у режији Милене Павловић Чучиловић и улогу Дане у представи Ујеж Бранислава Нушића у режији Радослава Миленковића,
  9. Марко Савић за улогу Херувима у представи Зојкин стан Михаила Булгакова у режији Дејана Мијача,
  10. Филип Ђурић за улогу Константина Гавриловича Трепљева у представи Галеб А. П. Чехова у режији Томија Јанежича,
  11. Иван Ђурић за улогу Донија у представи Здрав(о) живот(е)! / High life Лија Мекдугала у режији Николе Завишића,
  12. Јована Балашевић за улогу Ане у представи Оставите поруку или Бегунци, по тексту и у режији Виде Огњеновић,
  13. Марија Меденица за улогу Ивоне Цопек у представи Ивона, бургундска кнегиња, текст Витолда Гомбровича у режији Радослава Миленковића,
  14. Радоје Чупић за више улога у представама На Дрини ћуприја по мотивима дела Иве Андрића, режија Кокан Младеновић и Развојни пут Боре Шнајдера Александра Поповића, режија Предраг Штрбац,
  15. Милица Грујичић за улоге у представама Час анатомије ауторски пројекат Андраша Урбана, режија А. Урбан, Аника и њена времена Ане Ђорђевић, режија А. Ђорђевић и Отпор Лија Мекдугала, режија Соња Петровић.
  16. 2018. Миа Симоновић за улогу Ане у представи Моћни ренџери не плачу Тијане Грумић, у режији Тијане Васић, и

            Вукашин Ранђеловић за улогу Милоша у представи Моћни ренџери не плачу Тијане Грумић, у режији Тијане Васић.

 

 

Досадашњи награђени студенти:

Радмила Томовић 1996, Душка Кукољ 1997, Југослав Крајнов 1998, Милован Филиповић 1999, Дамир Тодоровић 2000, Софија Белић 2001. Године 2002. и 2003. године награда најбољем дипломираном студенту није додељена. Године 2004. најбољи дипломирани студент глуме био је Дејан Средојевић, Маја Цимеша 2005, Славица Вучетић 2006, Срђан Секулић  2007, Миња Пековић 2008, 2009. није било студента са просеком преко 9.00, Александра Вељковић за 2010, Јелена Ђулвезан за 2011. Године 2012. није било студената са просеком преко 9.00, Уна Ђелошевић за 2013, није било награђених 2014, Бојана Милановић за 2015, МиаСимоновић за 2016, Милан Колак за 2017, Ивана Панчић за 2018.

 

_________________________

 

 

Предраг Пеђа

Screenshot 2020-01-25 at 21.35.51.png

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Томановић (1964–1993) Рођен у Бачу 17. јануара 1964. Када је имао годину дана, отишао је у Лесковац и проговорио је лесковачким акцентом. У Новом Саду је живео од 1. фебруара 1966. до кобног 30. октобра 1993. Завршио је Гимназију „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, где га је открио и у првим глумачким корацима водио легендарни професор Димитрије Зекавица. Глуму је уписао 1983/84. на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Петра Банићевића. Био је један од најбољих студената глуме у тадашњој Југославији.  Стални ангажман добио је у Српском народном позоришту 1988. године, а прва улога му је била улога Малеша у Три чекића (О српу да и не говоримо). Претходно је играо у студентским представама Добри доктор и Први (дипломска представа) које су стављене на репертоар СНП-а. За непуних пет сезона у Српском народном позоришту са четрнаест улога створио себи живот у легенди.

Улоге у СНП-у: Чердјаков/Мушкарац/Скитница (Добри доктор А. П. Чехова, у режији Петра Банићевића), Флеминг (Први Израела Хоровица, у режији Милана Плетла), Малеш (Три чекића (О српу и да не говоримо) Деане Лесковар у режији Егона Савина), Јанко (Луда игра Лева Биринског у режији Виде Огњеновић), Ватлен (Магарац Ж. Фејдоа у режији Желимира Орешковића), Активиста(Кабаре Нови Сад ил' никад у режији Радослава Дорића), Војвода од Конвола (Краља Лир В. Шекспира у режији Љубише Ристића), Еди (Луди од љубави С. Шепарда у режији Егона Савина), Сладек (Аудијенција В. Хавела у режији Богдана Рушкуца), Срђа Злопоглеђа (Бела кафа А. Поповића у режији Бранка Плеше), Међу звездама (Вилованка, говорење стихова Лазе Костића у представи Међу јавом и мед' сном, у режији Радослава Миленковића), Син Том (Стаклена менажерија Т. Вилијамса у режији Богдана Рушкуца), Мита (Лажа и паралажа Ј. С. Поповића у режији Егона Савина), Каранфил(Нега мртваца А. Поповића у режији Радмиле Војводић), Волођа (Драга Јелена Сергејевна Љ. Разумовске у режији Бранка Поповића), Дане Нежења (као замена у Свети Георгије убива аждаху Д. Ковачевића, у режији Егона Савина), а последња представа у којој је наступио је А прах, све је прах..., ораторијум поезије Милоша Црњанског изведена 26. октобра 1993. на којој је добио последњи аплауз на отвореној сцени.

Награде:

- Награда публике на 34. Стеријином позорју за улогу Малеша у представи Три чекића (о српу и да не говоримо) Деане Лесковар, у режији Егона Савина, коју додељује Раднички универзитет, и Награду ПК СОВ, Награду СИЗ-а културе Новог Сада, 1989.

- Годишња награда Српског народног позоришта за улогу Малеша у представи Лажа и паралажа Ј. Стерије Поповића, у режији Егона Савина, 1990.

- Награда младом глумцу на 20. позоришном фестивалу „Дани комедије“ у Јагодини (Светозареву) за улогу Срђе Злопоглеђе у представу Бела кафа, 1991.

- Годишња награда Српског народног позоришта за улогу Мите у представи Лажа и паралажа Ј. Стерије Поповића, у режији Егона Савина, 1992.

- Награда за глуму на Сусрету војвођанских позоришта, одржаним у Новом Саду, за улогу Мите  у представи Лажа и паралажа Ј. Стерије Поповића, у режији Егона Савина, април 1992.

- „Дневникова“ награда за уметничко остварење на 37. Стеријином позорју, улога Мите у представи Лажа и паралажа Ј. Стерије Поповића, у режији Егона Савина, 1992.

ПР центар СНП-а, 17. јануара 2020

Tagovi

Komentari (0)