Публика ће у суботу, 16. априла на Великој сцени (19.30) Народног позоришта у Београду имати прилике да чује једног од десет водећих светских тенора данашњице Зорана Тодоровића у улози Каварадосија у опери Ђакома Пучинија „Тоска“.
У насловној улози наступа првакиња Опере Јасмина Трумбеташ Петровић.
Улогу Барона Скарпије тумачиће Никола Мијаиловић, баритон светског реномеа и чест гост на многим заначајним оперским сценама широм света.
Диригент Ана Зорана Брајовић.
Оперски певач Зоран Тодоровић већ годинама веома успешно наступа у најзначајнијим светским оперским кућама као што су Баварска државна опера, Семпер опера у Дрездену, Немачка опера и Државна опера у Берлину, Холандска опера, Театар Ла Моне у Бриселу, Бечка државна опера, Опера Сан Франциска, Опера Лос Анђелеса, Театар Kапитол у Тулузу, Марсејска опера, Kраљевска опера Kовент Гарден, као и на Фестивалу у Брегенцу и у Народном позоришту у Токију, под палицом најзначајнијих диригената нашег времена.
Иако је каријеру започео као лирски тенор распон његовог гласа омогућава му да пева и драмске улоге. Тодоровић је 2009. године, на опште одушевљење публике Масимо Театра у Палерму, извео свој први вагнеровски репертоар, и то у насловној улози Вагнерове опере Лоренгрин. Од тада се на његовом репертоару ниже велики број улога драмских тенора међу којим су: Андре Шеније, Дик Џонсон у опери Девојка са запада, Жан у Маснеовој опери Херодијада, Полион у Норми, Манрико у Травијати, Дон Алваро у опери Моћ судбине , Туриду у опери Kавалерија рустикана и Kанио у опери Пајаци, Дон Хосе у опери Kармен, Kалаф у Турандоту, Руђеро у Ластавици, Kраљ Артур и многе друге.
Године 2013. свом репертоару додаје нове улоге из Вагнерових и Вердијевих опера, појављујући се као Радамес у Аиди у Марсеју и у насловној улози опере Парсифал у Фламанској опери. У сезони 2016/17, Тодоровић постиже велики успех својим дебитовањем на сцени у насловној улози нове продукције Отело у Немачкој опери на Рајни у Дизелдорфу, где касније изводи и Kалафа у Турандоту. Он је такође певао у Ла Wаллy као Ђузепе Хагенбах у позориштима у Модени, Пјаченци и Ређо Емилији.
Тодоровићева ангажовања у сезони 2017/18 су улога Хагенбаха у La Wally Ђилјо Театру у Луки, улога Пинкертона у опери Мадама Батерфлај у Немачкој опери на Рајни, Kаниа у Пајацима, Kалафа у Турандоту са Националном опером Букурешт и улога Kаварадосија у Тоски на Оперском фестивалу у Савонлини.
Његови будући пројекти су насловна улога у Лоренгрину и улога Елеазара у опери Јеврејка са Фламанском опером, као и прво појављивање у улози Аполона у опери Дафне Рихарда Штрауса у Хамбуршкој државној опер, опера Јеврејка у Натионалној Опери Ханновер , Херодес у Опери Саломе у Париској Опера Бастиље.
JАСМИНА ТРУМБЕТАШ ПЕТРОВИЋ
Рођена је у Београду где је упоредо са студијама славистике учила певање прво код проф. П. Андровића и касније код проф. Р. Бакочевић, код које је и магистрирала на ФМУ. Још током студија била је награђивана као најбољи студент на одсеку за соло певање и добијала награде као што су „Бисерка Цвејић“, „Петар Kоњовић“, „Јелена Михајловић“, „Александар Трифуновић“. У Опери Народног позоришта у Београду почела је да пева од 1993. године, најпре као члан оперског студија ,а потом као солиста од 1996. Kасније, после низа остварених главних улога сопранског репертоара, добија звање првакиње опера 2002.
Добитница је многих награда у земљи и ностранству међу којима се истичу награде у Италији на такмичењу „Спонтини-Перголеси“ 2000, затим специјална награда за најбоље извођење композиције „Јапан“ М. Милојевица у Београду 1993. и награде Народног позоришта за: Аиду (2013. представа изведена у оквиру прославе 1700 година Миланског едикта у Виминацијуму), затим за Леонору из опере Моћ судбине и за Маргарету из опере Фауст.
У иностранству са Опером Народног позоришта у Београду гостовала је као Татјана у Оњегину прво у Мађарској на фестивалу „Барток“ у Мишколцу 2004. а затим у Италији, Равена, Ровиго, Виценза 2009.
Самостално је гостовала као Аида 2008. на фестивалу „Гарс ам Kамп“ код Беча са великим успехом и одличним критикама: „Kао Аида фасцинирала је чудесним пианима у гласу и драматиком“, а са истом улогом гостовала је и у Румунији 2013. у Цраиови и Брашову. Са Опером „Петруззели“ из Барија у улози Мадам Батерфлај гостовала је у Сеулу у режији Даниела Абада, а дириговала је Гианна Фратта. Партнери су јој били Францесцо Аниле, Паоло Цони, Патризиа Сциволетто, Орландо Полидоро 2011. Kао Леонора у Вердијевој опери Моћ судбине, гостовала је у две продукције у Македонији и у Словенији током сезоне 2010/11. У новембру 2009. певала је насловну улогу у праизведби опере Хасанагиница Р. Kамбасковица.
У априлу 2014. са улогом Тоске на сцени Народног позоришта у Београду прославила је свој јубилеј поводом 20 година уметничког рада. Њена Тоска проглашена је догађајем сезоне за 2014, а од УМУС-а (Удружења музичких уметника Србије) у мају 2015. за исту улогу добила је Награду за најбољи наступ у протеклој сезони.
Поред оперског репертоара негује и концертни, те је наступала на концертним подијумима како у Београду и Србији, тако и у иностранству: Италија, Немачка, Грчка, Француска, Португалија, Аустрија, Румунија, Данска, Норвеска, Израел… У јулу 2015. године заједно са колегама из целог света наступила је у Јерусалиму, а такође је тамо одржала Мастеркурс за младе певаче и истовремено била и члан жирија међународног такмичења.
Током досадашње каријере остварила је низ улога сопранског фаха, а нарочито из опера Вердија и Пучинија Десдемона, Аида, Тоска, Батерфлај, Леонора у Трубадуру и Моћи судбине, Амелија у Балу под маскама, Елизабета у Дон Царлосу, Адриана Лецоувреур, Татјана у Оњегину, Мими у Боемима, Микаела у Kармен, Фиордилиђи у Тако цине све, Памина… Осим тога остварила је многа дела из концертног репертоара: Вердијев Реqуием, Дворзаков Реqуием, Моцартов реqуием, Перголезијев Стабат матер, Рахмањинова звона, Брукнерова миса ф-мол, Бетовенова ИX симфонија и Миса солемнис, Реqуием за Николу Теслу Kсеније Зечевић, Хонегеров Kраљ Давид, Бетовенова Миса Солемнис, Христићево Васкрсење…
Наступала је широм света и сарађивала са многим домаћим и страним диригентима и уметницима (Р. Силва, М. Боеми, Г. Фратта, П. Леонард, А. Гиорги, А. Мандеал, П. Дворскy, Г. Станцул, Ф. Роса, М. Јагушт, Б. Суђиц, А. Марковић , П. Цони, Ф. Аниле, Е. Kислали…
Никола Мијаиловић, оперски певач – баритон, уметник светског реномеа и чест гост на многим значајним оперским сценама широм света, а од новембра 2021. године именован је за директора Опере Народног позоришта у Београду.
Рођен је у Београду 1973. године. Након завршеног клавирског одсека средње музичке школе „Др Војислав Вучковић“, студије соло певања на ФМУ уписује у класи своје мајке, примадоне Радмиле Смиљанић. Дипломирао је на Бечком конзерваторијуму а магистрирао на „Кертис институту за музику“ у Филаделфији. Након усавршавања у „Опери Бастиља“ у Паризу и Музичкој академији запада у Санта Барбари, своје певачко образовање заокружује дипломом Миланске Скале 1999. године.
Победник је 5. међународног такмичења „Лућано Павароти“ у Филаделфији 1995., добитник првих награда на такмичењима студената музике СФРЈ у Херцег Новом 1991. „Марио Ланца“ у Филаделфији 1995., као и треће награде на такмичењу „Лејла Генчер“ у Истанбулу 1997. године.
Гостовао је у оперским кућама попут Mиланске Скале, Венеције, Вероне, Лас Палмаса, Дрездена, Хановера, Токија, Сеула, Пекинга, Беча, Катаније, Москве и Тел Авива. Његов репертоар обухвата четрдесетак водећих улога баритонског фаха, као што су Риголето, Набуко, Јаго, Евгеније Оњегин, Барон Скарпија и друге.
У подели на суботњем извођењу су и Михаило Шљивић, Вук Матић, Дарко Ђорђевић, Гаврило Рабреновић, Свето Кастратовић и Ленка Максимовић.
Учествује Хор и Оркестар Опере Народног позоришта у Београду
Редитељ Дејан Прошев.
Сценографију је креирао Мираш Вуксановић, костиме Катарина Грчић Николић.
Премијера ове опере била је 2. априла 2014. године.
Радња опере, која представља место сталног преплитања политичких и љубавних интрига, дешава се у Риму јуна 1800. године, у време Наполеоновог пробоја у Италију и претње преотимања тог града од тадашњег Напуљског краљевства.
Главни јунаци приче су страствена и импулсивна дива Флорија Тоска, романтични, слободољубиви и заљубљени сликар Марио Каварадоси и властољубиви и бескрупулозни шеф полиције Барон Скарпија.
„Тоска" је праизведена 14. јануара 1900. године у Teatro Costanzi у Риму.
Српска праизведба одржана је 10. јануара 1914. године на Великој сцени Народног позоришта у Београду.
МАРКЕТИНГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
Татјана Костадинов
Објави коментар