Аутор текста:
Огњен Војводић
Поводом приказивања покушаја убиства владике будимљанско-никшићког Јоаникија и добротвора Српске православне цркве Милорада Давидовића у криминалном контексту у државним медијима Србије. Или, поводом медијског дјеловања југословенске дубоке државе преко програмске политике РТС –а и дневног листа Политика, у циљу прикривања прогона православне цркве и српског народа. Или, поводом медијске мисије стварања виртуелне ванвјерске вавилонске визије стапања Србије и свијета, а скривања српског страдања на националној, религиозној и расној основи, као завјетног задатка кадрова југословенске дубоке државе у државним медијима Србије.
Патријарх српски Иринеј, владика Јоаникије и Миодраг Давидовић, код манастира Светог Саве на Голији, задужбине господина Давидовића, 13. маја 2012. године (Извор: Новости)
Зашто су покушај убиства у Београду владике Јоаникија и Миодрага Давидовића, добротвора Српске православне цркве у Црној Гори, режимски медији Србије приказали као пуцање на „црногорског бизнисмена“ који је био у друштву владике Јоаникија? Зашто су тај догађај медији Србије ставили у криминални контекст, ако већ 20 година траје јавни режимски прогон православне цркве у Црној Гори, а ове године то је постало глобално геополитичко питање? Скоро сваког мјесеца режим у Црној Гори планира и покушава заузимање православних храмова, манастира и рушење новоизграђених храмова, што им до сада није успјело захваљујући Богу и народу који је тијелима бранио храмове.
Атеистичка комунистичка партија на власти упућује јавне пријетње православним владикама у Црној Гори, користећи исламску и римокатоличку заједницу против православног становништва и свештенства. Медији у Србији би могли сваког дана само да преносе вијести о пријетњама упућеним православној цркви у Црној Гори, као о балканском Јерусалиму на Јадрану. Један од разлога таквог идеолошког извјештавања јесте што у државним медијима Србије још траје сукоб за превласт српских и хрватских, православних и југословенских кадрова. У ствари, у Београду, стогодишњем главном граду Југославије, у којем су основане и смјештене све југословенске установе и службе, траје континуитет кадровске политике југословенске дубоке државе.
Том југословенском кадровском континуитету припадају претходна и актуелна владајућа партија Србије, које од распада Југославије стратешки одбијају да нападе на српски народ на Косову и Метохији, као и у Босни и Херцеговини, и данас у Црној Гори, признају као вјерско питање,али предлажу признавање „државе Косово“ као коначни раскид са православним питањима у српском народу и Србији.
Објави коментар