У простору Галериjе „Артгет” Културног центра Београда одржана jе промоциjа монографиjе Слободне зоне, „Додир будућности”, обjављена поводом 20 година постоjања филмског фестивала.
ФОТО: Тања Дробњак
На промоциjи су говорили Раjко Петровић, директор Слободне зоне, Мирољуб Мики Стоjановић, филмски и књижевни критичар, уредник издавачке делатности у Филмском центру Србиjе и Иван Миленковић, уредник говорног програма Компас Слободне зоне.
Раjко Петровић изjавио jе да jе инсистирао на издавању књиге поводом овог jубилеjа као забелешке о фестивалу коjа ће остати „на папиру”, jер „да нема тог писаног трага било би као да нисмо ни постоjали”.
Ова монографиjа jе покушаj да се сачува и отргне од заборава све оно што jе урађено за ове две децениjе, да се представи развоj фестивала коjи jе кренуо из ДКЦ са петнаестак филмова, а дочекао своjе 20. издање са скоро 80 филмова у 14 сала и у четири града у Србиjи.
– Жеља нам jе била да то не буде монографиjа коjа би садржала само неку врсту фактографиjе и документациjе, већ да буде књига коjа се чита и коjа, своjим различитим врстама текстова, на неки начин, провоцира читаоца – открио jе Петровић.
Монографиjа се састоjи од ауторских текстова, интервjуа, изjава-утисака бивших и садашњих сарадника фестивала, краћих представљања Слободне зоне jуниор и осталих пратећих програма, те хронолошких прегледа визуелних идентитета и свих филмова приказаних на фестивалу од 2005. до 2024, уз прегршт фотографиjа из архиве.
Аутори текстова, коjи су дали своj одговор на широко захваћену тему „Простори слободе: Београд, Србиjа, Балкан, Европа 2024” су књижевница Ивана Бодрожић, филозофи Адриана Захариjевић, Ђорђе Павићевић, Jован Чекић и Иван Миленковић, психолог Оливер Тошковић, есеjиста и преводилац Зоран Пауновић, социолог Jово Бакић, новинар Jарослав Пецник и филмски критичар и публициста Мирољуб Стоjановић.
– Ова књига говори о фестивалу коjи jе, по свим своjим вредностима, светски фестивал и jедан од моjа два омиљена у Србиjи, а будући да Београд има више фестивала дугометражног филма него Њуjорк, то пуно говори о нашоj фестивалскоj клими и консталациjи конкурентских и ривалитетских односа у коjима jе тешко имати jедан овако оригиналан, концептуално садржаjан и „борбен” фестивал као што jе Слободна зона. Њен задатак да се, речима Мишела Уелбека, бави проширењима подручjа борбе – оценио jе Мирољуб Стоjановић, истакавши да су потписници текстова „изврсна имена српске и регионалне културе”.
Иван Миленковић jе изjавио да jе за њега част што се нашао у оваквом друштву аутора.
– Већина њих су приjатељи фестивала, али кад вас у таквом окружењу неколико пута изненаде квалитетом текстова и вољом да пишу, то говори да ова прича излази изван оквира. Оливер Тошковић показуjе нам да, упркос томе што живимо у очаjном тренутку, ако имамо довољно духа и слуха да се измакнемо, можда и ову ситациjу можемо другачиjе да тумачимо; Jован Чекић jе написао бриљантан текст уводећи поjам вештачке интелигенциjе, а Ивана Бодрожић jе за само три дана написала jедну причу специjално за Зону – напоменуо jе Миленковић.
Монографиjа почиње говором Дубравке Угрешић, госта-селектора Слободне зоне, коjи jе одржала на отварању фестивала 2012. године. Забележени су и разговори са свима коjи су учествовали у продукциjи Слободне зоне: са оснивачима фестивала Марком Поповићем и Катарином Живановић, некадашњом ПР координаторком Душицом Парезановић, бившим и садашњим селекторимаБиљаном Туторов, Jеленом Максимовић, Иваном Бакрачем, Бранком Павловић и Раjком Петровићем, са уредником КомпасаИваном Миленковићем, координаторима и сарадницима у Нишу и Новом Саду, Драганом Ђорђевићем и Ђорђем Каћанским, као и са Маjом Чечен и Вераном Матићем из Фонда Б92 у оквиру кога jе фестивал радио до 2016.
– Књига jе самофинансираjући проjекат и штампана jе у 500 примерака. Идеjа нам jе да jе поделимо библиотекама у Србиjи и по регионалним филмским центрима. Већ 19 година смо, кроз Турнеjу Слободне зоне, присутни у преко 60 градова, места и општина у Србиjи и покушаћемо да, као пионири на пољу децентрализациjе културе, и монографиjу дистрибуирамо на таj начин – поручио jе Раjко Петровић.
Миона Ковачевић
Објави коментар