Једна од ствари које мушкарцима тешко пада је одлазак са супругом у куповину. Бар ја спадам у ову не тако малу групу.
Без обзира на већ преживљене трауме приликом куповине чизама (потребан услов – да су елегантне, довољан услов – да су добре за београдску бљузгу) са дијаметрално супротстављеним предусловима естетике и практичности, што је немогућа мисија, одважио сам се. Додуше, морао сам да будем уз Плавушу и по службеној дужности.
Наиме, мој пријатељ, партнер у послу и најбољи комерцијалиста (за сада и једини), својом чувеном продајном техником – ја дошао, шта има, некако је успео да закључи продају са једним женским бутиком. Без обзира што је на све могуће начине покушавао да упропасти постигнути успех и да одговори власницу бутика ULTIMATE да одустане од сарадње, није му пошло за руком.
И ето нас.
Долазећи на речену адресу, док сам узалудно тражио канту у коју бих бацио пикавац пре него што уђемо, паде ми поглед на једини уређени излог у окружењу. Сада већ прихваћен стандард, бетон, алуминијум, стакло, додатно ми убија сваку жељу за одласком у новоизграђене кошнице са километрима нанизаних продавница са робом непознатог произвођача, на коју су мање више пришивене познате робне марке. Ово што сам видео, дефинитивно је одударало од поменутог стандарда.
Да, бутик се налази у најдинамичнијем делу града – Зеленом венцу.
Поново се враћам до излога. Изложена роба, лепо аранжирана. Делује квалитетно. Мој најбољи комерцијалиста је приликом описа квалитета рекао да је његова мајка купила пар мајица и панталона у том бутику. Заколутао сам очима када је то рекао и створио слику његове госпођа мајке како игра реми са својим другарицама које су обучене у моделе који су увек у ”тренду” – црно са крагнама са којима уз добар ветар могу и да полете. Још једна предрасуда се распала са првим направљеним кораком у бутик.
Када смо затворили врата за собом, као да смо кроз неки портал прешли у другу димензију. Све је одисало хармонијом. Од перфектно обојених зидова, до полица које су биле до висине очију, непретенциозно попуњених разноликом, изузетно квалитетном робом. Слагао сам вас. Прво се уочи шармантна власница бутика, складно обучена у један од модела које продаје. Поглед на њу и на окружење, улива поверење. Сви моји страхови, полако нестају. Дођавола, дошли смо на добро место. Следеће што ми је пало на памет, било је – колико све то кошта… Још један страх да компензација неће бити довољна за комбинацију коју моја Плавуша изабере. А има ђаволски добар укус, без обзира што се удала за мене…
Док моја госпођа разгледа и бира, посматрам ентеријер. Све ми се свидело. Сто направљен од старе шиваће машине, телефон из прошлог века са бакарним бројчаником, столица… практично аранжиране ствари за продају. Простор је релативно мали, али не изазива клаустофобију. Напротив, имате осећај да сте у много већем простору. Све је складно и са укусом намештено. Уз добронамерну и пре свега стручну помоћ, Плавуша узима сукњу, блузу која иде уз њу, панталоне и мајицу. Док проба, из разговора са госпођом Ракић, сазнајем да бутик ULTIMATEпостоји скоро 15 година. Уз неколико прекида због проналажења одговарајућег гардеробног броја, сазнајем да се бутик снабдева од партнера из Турске и да сваког месеца обнавља поруџбине. Такође и да постоје дугогодишње муштерије које практично телефоном наручују и резервишу гардеробу која се за сада може видети на Инстаграму: https://www.instagram.com/ultimate.belgrade/
и фб: https://www.facebook.com/ultimatebelgrade/
Мада, препоручујем да одете и да сами видите. Другачије је када се осети атмосфера, када поразговарате са неким стручним и спремним да вам сугерише шта изабрати према вашој конституцији и према прилици за коју купујете гардеробу.
Плавуша проба. Њена манекенска грађа… Све јој стоји као саливено. Долази тренутак истине. Скоро да сам осетио како ме боле прсти на ногама од камена који ми је пао са срца када сам прочитао цене са етикета изабраних комада.
Моја рационална супруга је у дилеми шта изабрати. Сукњу и блузу, или панталоне и мајицу. Једно или друго. Уклапа се у вредност договорене компензацију, али само једно. Пресекао сам то на најелегантнији начин – узели смо оба модела. Успут, проћаскао сам са госпођом Ракић о филмовима, неким дешавањима у позориштима. Сложили смо се да је СНП најбоље позориште у Србији… Плавуша презадовољна.
Генерално, дан је испао леп. Озбиљна гомила мојих предрасуда је нестала. Мој најбољи комерцијалиста је направио добар посао, укус његове мајке је на месту, а не како сам помислио о укусу појединих госпођа у годинама. Куповина са супругом није по дефиницији непотребно губљење времена… Да, у Београду постоје скривена места (иако пред очима огромног броја људи) где можете добро пазарити, где је однос цена/квалитет на вашој страни, где можете наћи квалитетну гардеробу. Овде купују даме са израженим смислом за елегантно, лепо и квалитетно и свакако је ULTIMATE бутик који можете препоручити својим пријатељима када желе да обрадују своју лепшу половину.
Излазимо у београдску вреву, и даље под утиском доживљеног. Плавуша задовољна. Ја такође. Онај осећај када доживите нешто лепо, а да то нисте очекивали. Земаљски дани лепо теку.
Бошко Јелачић
Објави коментар