Кратка историја стреличарства (3)

Аутор: Светлана Поповић

 

 

 „Зен jе „дневна свест“, како то формулише Басо Матсу (умро 788). Ова „дневна свест“ ниjе ништа друго до „спавање када си уморан, jедење када си гладан“. Чим почнемо да рефлектуjемо, размишљамо и обликуjемо поjмове, губи се изворно несвесно и искрсава нека мисао. Ми више не jедемо када jедемо, не спавамо када спавамо. Лук jе одапет, али стрела више не лети право према мети, а и мета се више не налази тамо где jе требало да стоjи.“

(др Еуген Херигел)

 

     Први стреличарски клуб у Србиjи jе СК „Нови Сад“, основан истовремено када и ПСК из Загреба, 1955. године. Основали су их репрезентативци Jугославиjе у стрељаштву, Никола Шкорић и Мирко Видер. СК „Нови Сад“ jе егзистирао до осамдесетих година двадесетог века.

     Наjстариjи активни стреличарски клуб у Србиjи jе „Калемегдан“, основан 1977. године. Из њега су временом настали „Панчево“  (1981), „Одисеj“ Обреновац (2003) и „Београдски стреличарски клуб – БСК“ (2003).

     Први стреличарски клуб у jугоисточноj Србиjи jе „Ниш-Грамонтинжењеринг“ (1986), из кога су се издвоjили „Прокупље“ (1989) и „Наиссус“ (2003).

     У северозападноj Србиjи први основани стреличарски клуб jе „Шабац“ (1995). Затим следе „Артемис“ из Суботице (2001), „Рyуjин“ из Крагуjевца (2001), „НС 2002“ из Новог Сада (2002), „Таргет“ Црвенка (2004), „К-2005“ Кањижа (2005) и „Дуга стрела“ из Панчева, коjи jе клуб лица са посебним потребама.

     На инициjативу Милована Вуjића из Панчева, 1989. године Зоран Живоjиновић и Зоран Марковић основали су СК „Младеновац“. Поред њих чланови Клуба су били Душан Марковић, Горан и Даниjела Вуjадиновић, Александар Николић, Љиљана Николић и други. Клуб се поjављуjе као организатор турнира и своjим радом доприноси успешности Стреличарског савеза у целини. На жалост, СК „Младеновац“ више ниjе активан клуб, као ни СК „Палилулац“ кога jе основао Александар Кнежевић, СК „Стрела 011“ (Милан Мишљеновић), СК „Спорташ“ (Славко Аћимовић), СК „Кец“ Београд (Младен Коцмут), СК „Калемегданска тврђава“ (Предраг Jанковић). Такође, СК „Рyуjин“ из Крагуjевца, кога jе основао Марко Стаматовић 2001. године, а посебно негуjе традиционално инстинктивно стреличарство, више ниjе у систему такмичења Стреличарског савеза Србиjе.

      После 2007. године дошло jе до експанзиjе стреличарског спорта у Србиjи и оснивања нових клубова:

  • Ветеран, Суботица (2007)
  • Вршац, Вршац (2008)
  • Кошутњак Србиjашуме, Беорад (2008)
  • Elite Archery, Београд (2009)
  • Арена Но 1 Београд (2009)
  • Земун-Прави пут (2009)
  • Sagittarius, Оџаци (2009)
  • Arcus, Сента (2009)
  • Муња, Врњачка бања (2009)
  • Jупитер, Прокупље (2010)
  • Master Arrow, Jагодина, (2011)
  • Бачер, Мали Иђош (2011)
  • Кнез Лазар, Петровац на Млави (2012)
  • Castle Archery, Темерин (2012)

 

     Стреличарски савез Београда регистрован jе 2004. године а Стреличарски савез Воjводине 2008. године.

прилог1.png

 

 Из књиге “Српски стари век” антрополога и археолога Миодрага Милановића (ауторско издање, 2008): …” Сармати (Сауромати, Сауробати, Сарбати) збиран jе назив за броjна српска племена, коjа први пут помиње Херодот у петом веку пре н. е, под називом Сауромати. Име Србин доцниjе помиње Плиниjе у I веку, Птоломеj у III веку, броjни римски историчари и византиjски хроничари (Псеудо-Скилакс).

     Носили су опанке, чакшире и специфичне капе (шиљате), коjе су се, временом, трансформисале у шаjкаче. Српске жене задржале су стари, „амазонски начин“ живота - придруживале су се своjим мужевима у лову и рату, те носиле исту одећу као мушкарци. Ни jедна девоjка ниjе могла да се уда, док не убиjе бар jедног неприjатеља.

     Наjпознатиjи Сармати, из средњег периода, су они коjи су прешли преко Дњепра и почели да „притискаjу“ границе Рима. Аорси, коjи су живели углавном источно од Волге, били су наjудаљениjи. После пораза Масагета, они су оjачали и постали моћно племе. Њих помињу кинески летописци из 130.г. пре н.е, где кажу да су имали воjску од сто хиљада стрелаца. Копља и џилити jављаjу се само изузетно.

     До краjа овог периода (I век), источни Срби нису више били тешко наоружани коњаници; наjчешће оружjе било jе jедан нов, бољи лук, намењен борби против коњице коjа jе, раниjе, била непобедива. Нови лук био jе оjачан умецима од костиjу, из њега су се избацивале тешке стреле са троперим шиљком. То jе био проналазак коjи jе Србима омогућио надмоћ над њиховим противницима. Ово оружjе, током заjедничког похода, преко Дунава на Балкан, преузеће и усавршити Хуни.“

Проф. др Душан Паjин

прилог2.png

               СК „КАЛЕМЕДАН“

 

     Душан Паjин рођен jе 1942. године у Београду, где jе завршио Филозофски факултет. Докторирао jе на Филозофском факултету у Сараjеву. Радио jе као редовни професор Факултета ликовних уметности на Универзитету лепих уметности у Београду.

  1. октобра 1977. године jе са пок. Божом Матовићем и Алексеjом Ивановим основао Стреличарски клуб "Калемегдан" у Београду. Божа Матовић jе био и први председник Клуба (1977-78). После њега председници су били: Душан Паjин (1978-80), Миленко Масниковић (1980-82), Милан Мишљеновић (1990-92), Александар Кнежевић (1992-93), Милош Никач (1993-99), Никола Чекрџић (1999-2005) и Љубиша Урошевић (2005- ).

     Клуб jе, већ идуће године у октобру, организовао први дворански турнир у Београду, са учесницима из различитих делова Jугославиjе, а током 90-тих су установљена два традиционална ревиjална турнира на отвореном: „Ускршњи турнир“ (тзв. „Златно jаjе“) са прелазним пехарем (трофеj „Златно jаjе“ дело jе аутора Николе Перишића а представља калемегданску тврђаву на коjоj се налази златно jаjе) и турнир „Деспот Стефан Лазаревић“, где се неговало инстинктивно стреличарство са bare-bow луковима.

 

прилог3.png

Душан Паjин на турниру “Деспот Стефан Лазаревић”

     У периоду од 1993-1999. године Клуб jе броjао преко 50 активних чланова. Првобитни терен био jе на Карабурми и Железнику, а од 1979-2007 на две локациjе  на Калемегдану: у рову Горњег града и у Доњем граду код Капиjе Карла В.

     У новембру 1978. заjедно са супругом Ољом Паjин, коjа се, са прекидима, такође бавила стреличарством (1978-1995), похађао jе сертификован курс за водитеље (тренере) стреличарства, под руководством господина Мариа Кодиспотиа (Codispoti) тадашњег тренера стреличарске репрезентациjе Италиjе. Курс jе одржан у Титовом Велењу (Словениjа) у сарадњи са Стреличарским савезом Jугославиjе. Током 1979. године  проф. Паjин jе одржао више курсева за стреличаре из Панчева (коjи су убрзо основали клуб) и касниjих година за многе друге стреличаре. После 2000. године наjистраjниjи клупски инструктор био jе Горан Рашевић.

     У клубу су се током година смењивале и стреличарке, од коjих треба поменути Ољу Паjин, Весну Масниковић, Гордану Кнежевић и Зину Филиповић.

     Компаунд стреличари СК „Калемегдана“ су осваjали медаље на интернационалним турнирима, а нарочито су се истакли Милан Мишљеновић, Бранко Чорак, Деjан Михаиловић, Никола Перишић и Љубиша Урошевић, коjи jе доминирао у последњих десетак година.

     У клубу jе тренирао и jедан броj jуниора од коjих се резултатима на међународном нивоу наjвише истакао Лука Поповић.              

    Током  свог бављења стреличарством Душан Паjин jе гађао рефлексним луком (олимпиjски лук) са и без нишана.

     Наjбољи резултати у outdoor сезони су га квалификовали за ФИТА СТАР значке 1000, 1100 и 1200:

прилог4.png

     - ФИТА 144: 1065 поена (28.9.1978.), на Државном првенству Jугославиjе,    Мошћаничка Драга

     - ФИТА 144:  1160 поена (1.10.1979.) на  Државном првенству Jугославиjе, Супетар

     - ФИТА 144:  1202 поена ( 23.5.1982.) на турниру у  Загребу

     Наjбољи резултат у индоор сезони био jе  551 поен (14.3.1982.),  Камник

      Наjбољи пласман jе треће место на Првенству Jугославиjе, Мошћаничка Драга, 28.9.1978. године.

     Као представник Стреличарског савеза Jугославиjе Паjин jе учествовао на конгресу ФИТА-е, коjи се одржавао током Олимпиjаде у Москви,  у лето 1980. године.

     За развоj стреличарства у Србиjи добио jе:

     - Диплому Савеза организациjа за физичку културу Старог града у Београду (20. октобра 1984).

     - Пехар Стреличарског савеза Београда поводом 35 година стреличарства у Србиjи (20. октобра 2012).

 

прилог5.png

 

         Учествовао jе у више ТВ емисиjа посвећених стреличарству, од коjих jе наjопширниjа била 1984. коjу jе реализовао Бранко Коцкица у склопу свог сериjала емисиjа за младе. 

 

 

*

 

     „Jапанац под „уметношћу“ гађања из лука не подразумева спортско умеће, коjим се може овладати углавном кроз телесне вежбе, већ умешност коjа извире из духовних вежби, а коjе стреме jедном jедином духовном поготку: из чега следи да добар стрелац циља према себи и при том успева да погоди самог себе.“  (др Еуген Херигел)

 

 

Милован Вуjић,  СК „Панчево“

 

  1. децембра 1981. године основао jе СК „Панчево“ заjедно са колегама Ивицом Шпехарем, Михаjлом Секулићем, Драганом Козомара, Миланом Бркићем, Миодрагом Бумбићем, Драганом Груjином, Иваном Божовићем, Миланом Вуксићем, Милорадом Илићем и Биљаном Трифуновић. Неки од ових чланова су jош увек активни такмичари.

     У своjоj историjи Клуб се може похвалити многоструким медаљама државног првака у екипноj и поjединачноj конкуренциjи. Осваjање титула почело jе 1988. године, када су такмичари СК „Панчева“ у олимпик стилу, освоjили звање државног првака СФРJ за зимску и летњу сезону. У поjединачноj категориjи медаљама државног првака китили су се Милован Вуjић, Небоjша Стоjановић, Миле Стаjчић, Михаjло Секулић и Данило Миоковић.

     Репрезентативни дрес облачили су Милован Вуjић, Миле Стаjчић, Михаjло Секулић, Предраг Бекић, Бранка Љесковац, Виктор Игњатов и наjуспешниjи српски стреличар у цомпаунд стилу, Данило Миоковић, коjи jе на Светском првенству у Турскоj 1977. године заузео високо 4. место.

прилог6.png

 

Ники Новковић, Бранка Љесковац, Милован Вуjић, Предраг Бекић, Данило Миоковић,

Михаjло Секулић, Ивица Шпехар и Виктор Игњатов (у првом реду)

 

  

Михаjло Чоловић,  СК “Ниш-Грамонтинжењеринг”

 

     Миљко Чоловић, секетор Стреличарског савеза Србиjе, заjедно са своjим оцем Михаjлом основао jе СК “Ниш-Грамонтинжењеринг” 1986. године. Поводом сећања на бекство логораша из логора на Црвеном Крсту, у фебруару 1986. године организовали су први indoor турнир, коjи jе постао традиционалан.

     Прву златну медаљу у конкуренциjи пионирки на Првенству Jугославиjе у Камнику 1986. године Клубу jе донела Наташа Миjаиловић, док jе Михаjло Чоловић у конкуренциjи ветерана освоjио бронзу.

     Многи такмичари СК “Ниш-Грамонтинжењеринга” наступали су у репрезентативном дресу: Братислав Перић, Драгослав Марковић, Светлана Николић, Зорица Вуковић, Jована Костић, Миленко Jовановић, Иван Тасић, Иван Ђуричић, Слободан Матић и Никола Продановић.

     Међу њиховим члановима има пуно државних првака и рекордера.

     У протеклих двадесет година СК “Ниш-Грамонтинжењеринг” организовао jе преко педесет дворанских и турнира на отвореном. Спада у сам врх стреличарских клубова у Србиjи, од свог оснивања до данас. Идеjа-водиља њиховог рада jе омасовљење спорта кроз обуку, са акцентом на млађе узрасне категориjе.

     Миљко Чоловић jе дуги низ година селектор стреличарске репрезентациjе Србиjе и лиценцирани ФИТА инструктор.

 

прилог7.png

Михаjло и Миљко Чоловић, други и трећи десно

 

 прилог8.png

први ред: Зорица Вуковић, Нина Радош, Светлана Николић

други ред: Миљко Чоловић, Раjко Бранковић , Иван Тасић, Никола Продановић,

Бранко Jагодић

 

Владета Мишковић

 прилог9.png

       СК “Шабац”

 

     Владета Мишковић jе рођен 25.11.1956. године у Шапцу. Завршио jе Вишу школу ликовне и примењене уметности у Београду. Бави се педагошким радом, као професор ликовног васпитања у Шапцу. Заjедно са Петром Милошевићем и Леонтиjем Тривановићем основао jе Стреличарски клуб “Шабац” 1996. године. Прве године постоjања  Клуб jе организовао турнир коjи jе постао традиционалан, где се на краjу турнира гађало кроз прстен у jабуку, сходно староj српскоj традициjи.

     За десет година постоjања чланови Клуба су освоjили 259 медаља, десетак трофеjа и пехара. Седам пута су били екипни прваци Србиjе.

     На семинару у организациjи Стреличарског савеза Србиjе, одржаном у Шапцу, Клуб jе добио националног тренера и судиjу.

 прилог10.png

 

СК “Шабац” 1995. Године

(стоjе: Бранимир Адамовић, Петар Милошевић, Прибислав Васић, Jован Кнежевић,

Ђира и Леонтиjе Тривановићч клече: Милош Милошевић, Микица Васић и Владета Мишковић)

 

Александар Саша Кнежевић

прилог11.png

     Београдски стреличарски клуб (БСК)

 

     Александар Саша Кнежевић рођен jе у Београду 14.11.1958. године. По занимању дипломирани економиста и доживотни заљубљеник у стреличарство, бавећи се овим спортом као активни такмичар и као спортски функционер, Саша Кнежевић jе оставио неизбрисив траг у аналима стреличарског спорта у Србиjи.

 

прилог13.png

     Jедан jе од ретких стреличара коjи jе постизао завидне резултате у свим такмичарским стиловима. Његови почеци везуjу се за голи лук и освоjено прво место на дворанском  Државном првенству Jугославиjе са рекордом од 547 поена. После инстиктивног следио jе олимпиjски лук, а на краjу такмичарске кариjере сложени, компаунд лук.

прилог14.png

Гордана и Саша Кнежевић, Македониjа 1997.

     Наjвећи међународни успех Саше Кнежевића била jе освоjена златна медаља на Отвореном првенству Енглеске и Северне Ирске  у Лондону 28-29.08.1994. године  у компаунд стилу.  То jе прва медаља Србиjе после економске блокаде и она jе уjедно његов лични рекорд у дворанском такмичењу компаунд стилом, 579 поена.

     Свакако треба истаћи сребрну медаљу  на Отвореном првенству САД 1995. године,  златну поjединачну  и сребрну екипну на дворанском првенству у Белгиjи 1996. године. На такмичењима из домаћег програма Саша jе за тридесет година освоjио неброjено много медаља, а наjдражи му jе био лични рекорд на ФИТА 144 такмичењу - 1331 поена.

 

прилог15.png

 

прилог16.png

Европско indoor првенство, Фиренца, 2001.

 

     Током целе своjе кариjере Саша Кнежевић jе радио на свеукупном развоjу стреличарства, заступаjући све стилове гађања, увек  гледаjући ширу слику.

     Био jе дугогодишњи Генерални секретар Стреличарског савеза Jугославиjе. Представљао jе земљу као делегат на ФИТА и ЕМАУ конгресима. Са супругом Горданом Кнежевић основао jе Београдски стреличарски клуб 2003. године, а заjедно са Слободаном Матићем 2004. године и Стреличарски савез Београда, на чиjем jе челу био до 2012. године. Као члан Управног одбора учествовао  jе у раду Стреличарског савеза Србиjе. Одржао jе први судиjски семинар у нашоj земљи 2006. године и био идеjни оснивач судиjске организациjе.  Био jе творац и организатор стреличарске Балканиjаде у Београду 2007. године. Увео jе стреличарство у систем такмичења „Трофеj Београда“ коjи се одржава од 2007. године. Као функционер управног одбора  „Универзиjаде Београд – 2009“ задужен за стреличарство, успео jе да 12 наших репрезентативаца добиjе  комплетну, нову опрему за такмичење.

     Активно jе радио са новим полазницима у дванаест генерациjа школа стреличарства и несебично jе преносио дугогодишње стицано знање своjим колегама.   

прилог17.png

 

прилог18.png

 

 

 

Tagovi

Komentari (0)

Повезане вести