Кратка историја стреличарства (1)

Аутор: Светлана Поповић

 

 

СТРЕЛОМ КРОЗ ИСТОРИJУ

 

Према легенди, човек jе идеjу за употребу лука и стреле добио посматрањем бодљикавог прасета и његових способности одбране путем избацивања своjих бодљи. Историчари и етнолози сврставаjу откриће лука међу наjреволуционарниjе људске проналаске упоређуjући га са открићем ватре и точка. Луком jе човек први пут могао да делуjе на већу даљину, па га jе почео користити за лов и ратовање.

   

Наjраниjи трагови коjи указуjу на постоjање лука и стреле у периоду од пре 65.000 година, су слике пронађене  у Сибуду пећини у Jужноj Африци.

 persijski strelicar.png

 Персиjски стреличар

 

Први лукови били су израђени од дрвета и животињских рогова, а тетиве од биљних влакана и животињских црева. Дрвене стреле, са каменим, коштаним или металним врховима, на супротном краjу су имале птичjа пера.

Рог jе стављан на страну лука окренуту стрелцу jер се одупире компресиjи и брзо заузима првобитни облик кад притисак престане. Жила се ставља на страну окренуту мети и после истезања брзо се враћа у почетни положаj.    

За потребе лова и ратовања лук су користили стари Египћани пре 5.000 година.1

faraon Ramzes.png

Фараон Рамзес II, музеj у Луксору, Египат

Египатски лукови су били краћи од висине стрелца, а процењуjе се да jе натег био између 150-200 фунти (68-90 кг). Стреле су биле дужине 15 цм (пола стопе) са бронзаним врхом.

У региону Нила поjавио се први лук данашњег облика, за коjи се веруjе да jе стар између 3500 и 4000 година.

Око 3000 година п.н.е. Израелци су правили лукове од трске, дрвета и рогова воденог буфала. Жиле прављене од ахилових тетива животиња су кували да би биле гипке. Тоj смеси су додавали воду и кували док се не добиjе каша, коjа jе складиштена за касниjу употребу. Оваj везуjући материjал до данас jе непревазиђен.

 

 

Амор или Купидон jе римски бог љубави (сексуалности), вероватно jедан од наjпознатиjих митских стреличара. Он jе син Венере, богиње љубави. Обично jе представљен као дете са крилима, коjи носи лук и стрелу. Његов пандан у грчкоj митологиjи jе Ерос. Када неко доживи дубоку и страсну љубав, каже се да га jе „погодила Аморова стрела“. Постоjале су две врсте Аморових стрела:

  • златне са голубиjим перима – стреле љубави
  • сиве са совиним перjем – стреле неодређености

fARAON Thumose.png

Фараон Тхутмосе III

 

 

detalj.png

Детаљ из гробнице Тутанкамона, 1333-1324. п.н.е.

 

 

 У Кини, стреличарство датира уназад од династиjе Сханг (1766-1027 п.н.е). Ратне кочиjе из тог времена носиле су тим од три човека: возач, копљаник и стреличар. Током следеће, Цхоу династиjе  (1027-256 п.н.е) племићи су у арени  присуствовали стреличарским турнирима, праћени музиком и елегантним поздравима.1

Кинески лук jе у целини био сачињен од дрвета. Метна страна лука била jе од младог бамбуса уместо жиле, а страна окренута ка стрелцу од сувог jедногодишњег бамбуса уместо рога. Користили су биљни лепак и лакирали лук.

 

У Jапану се од 6. века негуjе кjудо, вештина гађања луком и стрелом, коjа се првенствено практикуjе као метод физичког, моралног и духовног развоjа. После одређених ритуалних покрета, стреличар се помера на линиjу гађања и пуца на дистанци од 28 метара у  мету пречника 36 цм коjа се налази  у наткривеном пешчаном бедему. Лук коjи се  користи jе дугачак 2.21 м  и направљен jе од ламинатних бамбусових трака и дрвета.1   

 

japan.png

 Модерни kyudo

 

Претпоставља се да су први jапански лукови из касног каменог доба типа дугих “маруки“ лукова, израђени од jедног комада дрвета брезе и обоjени у црно. На слици ловачке сцене нацртане на звонастоj бронзаноj посуди из касног каменог доба, препознаjе се дуги лук са грипом.

У „Koyiki“ (Древноj хроници Jапана), описан jе идеолошки и културни утицаj дугог лука у античком Jапану, на коjи се гледало као на симбол достоjанства. Стога, дуги лук jе одиграо важну улогу у Шинто периоду и касниjим самураjским ритуалима.

У Кини постоjе многе књиге о луковима, као што су „Obred Chou“ и „Књига последњег Hана“. Cеремониjа кинеског стреличарства у великоj мери jе утицала на jапанску израду лукова. У Кини су лукови сматрани за оружjе наjвишег достоjанства – оружjе за краљеве и племиће. Ова мисао jе интегрисана у jапанску самураjску мисао.

Из Кине у Jапан донета jе техника прављења композитних лукова од бамбуса у касном Hеиан периоду (12. век).

Иоритомо Минамото jе, осниваjући Камакура шогунат 1192. године зацртао самураjску етику, наводећи да самураj мора, да би достигао духовну висину, савладати уметност гађања луком са коња.

У Hеиан периоду лукови су имали више ритуални него ратнички значаj.

После увођења пушке у Jапан, завршила се ера ратовања луком и стрелама, а стреличарство jе постало вид тренинга тела и ума и  доведеноjе  до уметничког савршенства.

Вид такмичарског далекометног стреличарства „Toshiya“ потиче из 12. века а постало jе популарно у 16. веку. Према запису из 1606. године броj стрелица коjе су погодиле мету био jе 51, а 1661. године оваj рекорд jе срушио Канзаемон Хосхино са 8.000 стрела. Оваj рекорд jе оборен 1686. године од стране Даихачи  Ваза. Оваj стил такмичења захтева брзо пуцање, специjалну технику и посебно дизаjниране рукавице, коjе се  и данас користе у Kyudou. Daihachi Waza испалио jе 13.033 стреле за 24 сата, а у мету jе погодио 8.133 пута.

Kyudo у буквалном преводу значи „пут лука“. У модерном Jапану кyудо jе уведен у високошколску наставу 1951. године, а 1967. године постао jе редован предмет у високим школама као део школског физичког васпитања.

                    samuraj.png

                                                          Самураj с луком

 

    

 

У грчко-римском периоду, лук се више користи за личну употребу  или лов, него за ратовање. Стреличари су чест мотив на  керамици тог времена. Парћани су били коњаници коjи су развили вештину окретања у седлу и могли су пуцати уназад у пуном галопу.1

 

Диjана jе кћи Jупитера и Латоне, Аполонова сестра близнакиња. Диjана jе богиња лова код Римљана. Код Грка се идентификуjе са Артемидом. По легенди, наредивши jоj да се никад не уда, отац jоj jе дао стреле и нимфе као пратиље и начинио jе краљицом шума. Слављена jе због своjе снаге, атлетске грациозности, лепоте и ловачке вештине.

 

Немеза у грчкоj митологиjи представља кћерку богиње ноћи Никте и бога таме Ереба. Она jе богиња одмазде и кажњавања по заслузи. Персонификациjа праведне срџбе против свега што ремети ред и равнотежу у природи. Немеза jе строга и девичанска богиња. Кажњава таштину и охолост, па jе тако казнила и лепог Нарциса. Мења судбине људи и опомиње их на умереност. Њени атрибути су теразиjе, точак, мач, бич, лук и стрела, узде.

 

apolon.png

Аполон jе грчки бог исцељења, светлости, истине, стреличарства, музике и поезиjе. Певале су му се химне зване пеани. Био jе заштитник храмова Делфи и Делос. Људи су га поштовали као бога Сунца, без кога живот ниjе могућ, и као бога Склада и Лепоте, коjи живот чине смисленим. Аполон jе штитио људе, лечио их, награђивао добро и кажњавао зло. Био jе и бог стреличарства, а његове стреле никад нису промашиле мету, нарочито кад су кажњавале зло и носиле кугу.

Причу о заљубљености Аполона у Дафне, римски песник Овидиjе у своjим Метаморфозама, jе сместио у Тесалиjу. Аполон jе задиркивао Ероса (Купидона) говорећи му да jе боље да своj лук и стреле да њему, Аполону. Озлоjеђен због ових речи, Ерос погоди jедном стрелом бога Сунца и Аполон се сместа заљуби у Артемидину пратиљу Дафне.

 

 

Надмоћ Блиског истока у стреличарскоj опреми и техници, одржала  се вековима. Са луковима попут асирских и парћанских, Хунски вођа, Атила, и његови Монголи освоjили су већи део Европе и Азиjе, док су турски стреличари одбили  Крсташе. Турски лукови били су веома ефикасни и постоjе записи да су добацивали  близу 900 метара, што убедљиво надмашуjе способност енглеског лука од тисовине.1

 

 После женидбе млади Турчин jе градио кућу на месту где би завршила испаљена стрела. Од оснивања Отоманске Империjе 1299. године, отвараjу се стреличарске академиjе зване „окмеидан“ и клубови – „текиjе“. Прва спортска стреличарска дисциплина у Турскоj било jе гађање у даљ (флигхт). У ту сврху израђивани су посебни лукови у облику полумесеца – скоро до пуног круга и специjалне стреле.

 

Популарност стреличарства се огледа у многоброjним баладама и митовима - Робин Худ jе jедан од наjпознатиjих.

 

robin_hud.jpeg

Статута Робина Худа у Нотингему

 

Робин Худ jе наjпознатиjи jунак са луком из енглеских средњовековних народних прича. Он jе побуњеник, одметник из Шервудске шуме, у близини града Нотингема у Енглескоj. Од своjих неприjатеља узима новац и даjе га сиротињи. Омиљени jе хероj у многим филмовима 20. века, као и у романтичним романима, као што jе Аjванхо. Виљем Тел jе био познат као стрелац самострелом. Тел се ниjе хтео поклонити шеширу намесника Геслера постављеном на градском тргу, и због тога jе био ухапшен. Геслер jе наредио да Тел за казну стрелом погоди jабуку на глави свога сина Валтера или ће обоjица бити погубљени. Ако погоди jабуку обећана му jе слобода. Тел jе самострелом погодио jабуку и преполовио jе. Ипак jе имао резервну стрелу коjом jе намеравао да убиjе Геслера у случаjу да промаши jабуку и убиjе сина. Ова легенда jе у Шваjцарскоj симбол борбе за слободу.4

 

Мотив погађања jабуке стрелом присутан jе и у српскоj народноj песми „Женидба Душанова“. Иако се она сматра типичном мотивском песмом, приметна jе њена заснованост на историjским чињеницама. Након што Милош Воjиновић однесе победу на мегдану, пред њега се постављаjу нови задаци: прескакање три коња на коjима су три пламена мача и стрељање jабуке кроз прстен. Ове елементе препознаjемо и у свадбеном обреду, а за њихово савлађивање потребна jе искључиво храброст и jунаштво.

 

Срећу се и у грчкоj митологиjи, у коjоj jе прича о Одисеjу  у двадесет првоj књизи Хомерове Одисеjе познати пример. Одисеj  се помиње као изузетно вешт у уметности стреличарства.

 

filoktet.png

Филоктет jе био син краља Пеанта у Тесалиjи, познати стрелац и учесник у Троjанском рату. Лук и стрелу добио jе од Херакла, коjи никада ниjе промашио мету, те jе као такав био позван од микенског краља Агамемнона, да му се придружи у рату против Троjе. Филоктет се одазвао позиву и придружио походу на Троjу. Његови изврсни стрелци предњачили су испред свих Ахаjаца.

 

 

Пенелопа, мислећи да се њен муж никада неће вратити након двадесет година одсуства, изналази решење  како би се утврдило коме ће од своjих просаца дати руку после гађања са Одисеjевим луком.  Вративши се из Троjанског рата, прерушен као пастир, jедино jе Одисеj могао да натегне своj лук и испали стреле кроз дванаест прстенова. Тако jе Пенелопи доказао ко jе он и победио све коjи су се пробали окористити његовим дугим одсуством.1

Херакле jе био полубог, син врховног бога Зевса и смртнице Алкмене. У римскоj митологиjи звао се Херкул. Као услов за долазак на Олимп (и бесмртност) требало jе да изврши дванаест задатака, коjе му jе постављао краљ Еуристеj. Шести Хераклов задатак било jе истребљивање птица коjе су се размножиле на обалама Стимфалског jезера. Биле су посвећене Аресу и храниле се људима, а имале су бронзане кљунове и канџе и оштра, метална пера коjима су могле нападати жртве. Будући да jе све било мрачно, Атина и Хефест су помогли Хераклу давши му чегртаљку коjом jе уплашио птице и нагнао их на лет. Потом их jе, док су покушавале бежати, гађао стрелама и поубиjао. Птице коjе су преживеле никад се нису вратиле у Грчку.

 

Хераклов десети задатак било jе хватање чувеног Герионовог стада из Еритеjе, али не да га откупи или затражи нечиjу помоћ. Герион, син Хрисоара и Калироjе, кћери Титана Океана, био jе троглави див, увек наоружан до зуба. На путу до Еритеjе, Херакле jе прешао либиjску пустињу и био љут због врућине, те jе испалио стрелицу на Хелиоса, бога Сунца. Хелиос га jе молио да престане, а Херакле jе захтевао велики златни пехар коjи jе потом користио да би пловио морем. Тако jе стигао до Еритеjе где се суочио с двоглавим Ортаром ког jе убио своjом тољагом. Еуритион, коjи jе чувао стадо, дошао jе помоћи Ортру, али га jе Херакле убио. Чувши комешање, Герион jе дошао наоружан са три штита, три копља и три кациге. На краjу га jе Херакле убио стрелом коjу jе умочио у отровну крв лернеjске Хидре.

 

herkul.png

 Еуристеj ниjе признао други и пети задатак, тако да jе Херакле морао извршити jош два. Морао jе донети Хесперидине златне jабуке. Нереj из реке По саветовао jе Хераклу да замоли Атласа – дива коjи држи небески свод – да убере те jабуке. Оваj би учинио све да се мало одмори од свог тешког посла, али се боjао Ладона – бића са стотину глава коjе jе чувало jабуке. Херакле га jе устрелио из велике удаљености, па jе див прибавио плодове, обзиром да jе био отац Хесперида.

 

Након што jе завршио задатке, Херакле се придружио Аргонаутима у потрази за златним руном. Спасили су jунакиње, освоjили Троjу и помогли боговима у рату против Гиганата. Заљубио се у принцезу Jолу од Ехалиjе. Краљ и његови синови с презиром су гледали на Хераклеове подухвате, сви осим Jолина брата Ифита, коjи jе постао Хераклеов наjбољи приjатељ. Еурит jе понудио руку своjе кћери ономе ко га победи у стреличарском такмичењу. Херакле jе победио а Еурит ниjе одржао обећање, те jе Херакле убио њега и све синове осим Ифита, а Jолу jе отео.

  prometej.png

Прометеj  jе, по грчкоj митологиjи, био син Jапета и богиње Темиде и брат Атласа. Створио jе човека од глине. Украо jе ватру са Олимпа и предао jе људима, а за казну jе прикован на Кавказ где му jе орао свакога дана кљуцао утробу. Испуњаваjући jедан од своjих дванаест задатака, Херакле jе пролазио краj Кавказа тражећи Хесперидине jабуке. Дошавши до Прометеjа, убио jе орла стрелом и ослободио га. Зевс, jер jе Херакле био његов син, ниjе био бесан због тога што jе Прометеj избегао казну, а Прометеj се вратио назад на Олимп, носећи за казну стену на коjу jе био прикован.

    

     Сазвежђе Стрелца добило jе име по наjпознатиjем кентауру, Кирону, коjи jе био син Кроноса и нимфе Филире. Родио се као полу човек - полу коњ, па га jе маjка одбацила. Несрећног Кирона прихватио jе Аполон и научио га jе свим знањима и вештинама - борби луком и стрелом, медицини, филозофиjи, поезиjи... Касниjе jе Кирон све то преносио другим великим митским личностима: Одисеjу, Тезеjу, Кастору, Полуксу ...

Кирон jе био jедан од наjпознатиjих исцелитеља, али, нажалост, када jе био рањен, себе ниjе могао да спасе. Погодила га jе случаjно Хераклеова  отровна стрела, умочена у Хидрину крв, током борбе са кентаурима. Херакле jе покушао да спасе Кирона, молећи Зевса да му помогне. Кирон jе постао бесмртан, а на небу се поjавило ново сазвежђе - сазвежђе Стрелца!

 

 darije.png

Дариjева палата

 

 

У енглескоj литератури се одаjе почаст „longbow“-у (дугом луку) због победа у познатим биткама код Агинкорта и Поатjеа. Последња битка у коjоj су коришћени енглески стреличари била jе битка код Типпермуир-а 1644. године. После Тридесетогодишњег рата (1648), због коришћења ватреног оружjа, лук као оружjе припада прошлости. Од тада се стреличарство развиjа као рекреативни и такмичарски спорт.1  

Познати су велики средњевековни турнири у Енглескоj, а слична такмичења одржавала су се и другде. Први европски клуб основан jе 1381. у Бриселу, и jош увек постоjи.  Хенри ВИИИ jе основао одређени броj спортских стреличарских удружења. Прво удружење се звало “Patent of Henry VIII Conecting Archery”. Ниjедан члан овог удружења ниjе одговарао у случаjу ако би убио пешака. Први познати организовани стреличарски турнир организовало jе удружење „The Society of Finsbury Archery“ у Финсбуриjу, Енглеска, 17. септембра 1583. године, укључивши 3.000 учесника!1 Стреличари из Финсбуриjа основали су 1781. године „Royal Toxophilite Society“, удружење коjе постоjи и данас.

 

У свим цивилизациjама упражњавала су се такмичења у вештини гађања луком, о чему постоjи доста писаних и других података.

 

Finsbury.png

Finsbury, Енглеска

Прву књигу о вештини гађања луком и стрелом написао jе Roger Ascham “Toxophilis” (Љубитељ лука), а издата jе 1545. године.

 

наставиће се...

Фото галерија

persijski strelicar.png
apolon.png
robin hud.png
samuraj.png
STRELICAR_Rasa Trkulja.JPG
darije.png
detalj.png
faraon Ramzes.png
fARAON Thumose.png
filoktet.png
Finsbury.png
herkul.png
japan.png
prometej.png

Tagovi

Komentari (0)

Повезане вести