Кратка историја стреличарства (2)

Аутор: Светлана Поповић

Стреличарство jе било развиjено и у средњевековноj Србиjи. Српски борци-стреличари поjављуjу се на фрескама у манастирима Дечани и Манасиjа. У време цара Душана, када jе Дубровник признавао његову власт, одржавали су се турнири са луковима и самострелима (1308-1355). На женидби Душановоj, стрелац-витез Милош Воjиновић, погађао jе jабуку кроз прстен. Српски стрелци су се посебно истакли и однели победу над надмоћниjом бугарском воjском у бици код Велбужда 1330. године. Постоjе писани подаци из периода владавине деспота Стефана Лазаревића (1403-1427) о одржавању стреличарских турнира на простору испод зидина Калемегданске тврђаве, у Доњем граду за Ускрс, Видовдан и празник Св. Петке.2

freska.png

фреска Свети ратници, Манасиjа

 

 У бици код Ангоре 28. jула 1402. године између Баjазита И и Тамерлана, на страни турског султана борила се српска воjска (тешки оклопници) под заповедништвом Стефана Лазаревића. Баjазит И jе изгубио битку и умро у заробљеништву, а Стефан Лазаревић постаjе угарски вазал. У Цариграду jе од Византинаца добио титулу Деспота.

После великог пораза код Ангоре, отпочео jе грађански рат у Отоманскоj империjи, али и сукоби међу српском властелом, прво између Лазаревића и Бранковића, а потом и између самог Стефана и његовог млађег брата Вука. Сукоби у Србиjи су се окончали 1412. године измирењем Стефана и његовог сестрића Ђурђа, док jе као победник из борби међу Османлиjама изашао 1413. године Мехмед И, захваљуjући српскоj помоћи, након чега jе, за Србиjу, уследио период мира.

Никола Моравчевић у своjоj књизи “Витез у доба зла”, (Архипелаг, Београд, 2007) на странама 259-261 описуjе труд Деспота Стефана Лазаревића да припреми воjску за озбиљне напоре и подухвате. Располагао jе снагама од две хиљаде копљаника а оружар Радоjица добио jе задатак да изради сто самострела за гардисте, по узору на модел коjи су добили од Ђеновљана.

 “,,,у почетку нисмо никако могли да откриjемо како се штаве тетиве направљене од jагњећих црева да на пет стотина корака избаце стрелицу коjу Латини зову “дардо”. Тетиве им нису биле довољно гипке, па су често пуцале кад се лук до краjа навиjе. Тако смо схватили да штављење црева само шишарком како се код нас и кожа за обућу припрема, не прави тетиву довољно  растегљивом да избаци стрелицу бар пет стотина корака и да се после тога опет скупи, па смо променили начин штављења. Испрва нам никако ниjе ишло, али смо пре десет дана коначно пронашли начин коjим се то може постићи. После штављења шишарком исекли смо црева на танке пантљике и ставили их у чабар да се jош три дана киселе у мешавини маслиновог уља и, да простиш, мокраће. Пробали смо прво само са маслиновим уљем и било jе боље него пре, али ипак недовољно. А кад се уљу дода и мокраћа и то лагано меша да би пантљике упиле и jедну и другу течност, дође се на краjу до тетива коjе су сасвим jеднаке са оном на мустри. Jесте да наше на почетку доста смрде, али таj воњ полагано изветри а гипкост остаjе”.

Деспот стаде на стрељачку линиjу, нанишани и одапе ороз. Лук и тетива потераше стрелицу напред таквом силиним да се она шуштећи кроз ваздух са лакоћом зари све до пера у средину дрвене површине мете. Кад му донесоше самострел са галиjе Ломелина, Деспот понови гађање и стрелица се истом брзином заби у мету нешто ниже и улево од центра. “И оваj jе добар, али jе ваш бољи”, похвали их Деспот и даде оружару златник да части момке вином. “А не рекосте ми како сте дошли до идеjе да опуте штавите и мокраћом?”

“Па, оваj, господару, док су се у оном чабру киселила црева у маслиновом уљу, Витомир из Груже увео овде свог пастува да га ковач Милоjе поткуjе. Пошто га ниjе наш’о у ковачници, он завез’о коња за онаj ступ и пош’о да га тражи, а коњ се, да простиш, попиш’о у чабар. Сад скупљамо коњску моркаћу у коњушници, а, богами, по потреби, и сви ми, господару, да ‘простиш за израз, пишамо у чабар”, одговори оружар слежући раменим сред општег грохота …”

 

Стреличарство се први пут поjављуjе на Другим Олимпиjским играма 1900. године. Од 1904. се такмиче жене а од 1988. екипе. Српски Олимпиjски комитет jе основан 1910. године. На Олимпиjским играма у стреличарству су се такмичили Постружник Боjан 1976. (Монтреал, 9. место) и Матковић Зоран 1980. године (Москва, 11. место).2

 

olimpijada.png 

Олимпиjске игре у Лондону 1908. године

Издавачка кућа „Бабун“ 2002. године издала jе превод књиге „Зен и вештина гађања луком“ коjу jе 1952. године написао др Еуген Херигел (1884-1955). За потребе ове књиге издвоjили смо неколико цитата:

„Велико учење“ гађања из лука говори да jе гађање из лука ствар код коjе се ради о животу и смрти, у оноj мери у коjоj оно представља борбу стрелца са самим собом. (...) Тек у тоj борби стрелца са самим собом испољава се таjна суштина ове вештине. Разумевање „великог учења“ дозвољено jе само онима коjи су „чистог срца‚ и коjи немаjу у виду скривене намере.“

 

Темељи модерне стреличарске организациjе постављени су 4. септембра 1931. године у Пољскоj, оснивањем Међународне стреличарске федерациjе ФИТА* (Federation Internationale dе Тir а l’Аrc). Основало jе седам земаља (Француска, Чешка, Шведска, Пољска, САД, Мађарска и Италиjа), а данас броjи више од 145 земаља-чланица и функционише по олимпиjским принципима (утврђена су нова jединствена правила и дисциплине коjе се гађаjу у целом свету, резултати се могу упоређивати и водити светски рекорди). Србиjа jе, као наследница Jугославиjе, чланица ФИТЕ од 25.09.1965. године.2

___________

*на 2. светском конгресу ФИТА у jулу 2011. у Торину, извршено jе преименовање организациjе у WАФ – World Аrchery Federation

fita.png

Оснивачки Конгрес ФИТА-е, Лвов, Пољска, 1931. године

(фотографиjа Емил Хеилборн)

 

Европска и медитеранска стреличарска униjа – ЕМАУ* основана jе у Паризу 17. априла 1988. године на инициjативу господина Франсоа де Масариjа, председника француског стреличарског савеза. Први Статут усвоjен jе од стране делегата 19 европских земаља: Белгиjа, Кипар, Чешка, Данска, Француска, Велика Британиjа, Немачка, Грчка, Израел, Италиjа, Луксембург, Монако, Норвешка, Пољска, Португалиjа, Шваjцарска, Холандиjа, Турска и Jугославиjа. Данас WАЕ (World Archery Europe) броjи 48 чланица.3

 „Када се гађа у мету, морате се понашати тако као да jе циљ бескраjно далеко. Не треба се љутити због лоших хитаца, нити радовати успелим хицима. Морате се ослободити од преласка са задовољства на незадовољство и обратно. Морате се научити да у атмосфери опуштене равнодушности стоjите изнад тога, да се дакле радуjете тако као да jе неко други, а не ви добро гађао. И у овоме се морате неуморно вежбати.“ (др Еуген Херигел)

Фото галерија

freska.png
olimpijada.png
fita.png

Tagovi

Komentari (0)

Повезане вести