Четврти Сомборски филмски фестивал се овогодишњим слоганом “Трагом снова Ернеста Бошњака” jасно реферише на дело значаjног пионира филма на овим просторима Сомборца Ернеста Бошњака, филмског сниматеља, редитеља и продуцента коjи jе донео филмску камеру, кинопроjектор и отворио биоскоп у Сомбору, не престаjући да сања чак и онда када jе постало jасно да Сомбор неће постати Холивуд. Фестивал, такође, наставља развиjање концепта породице народа панонско-подунавских земаља (као већинских или мањинских продуцената), како у главном такмичарском програму, тако и у програму младих аутора.
Ове године се као jедна од водећих тема намеће третирање мита – jеднима мит служи као инспирациjа, као у награђиваном филму коjи отвара фестивал “Страхиња Бановић” редитеља Стефана Арсениjевића (где афрички мигранти заузимаjу места jунака из српске епске поезиjе), други покушаваjу да своjе средњовековне jунаке приближе миту, за коjи су они, стицаjем околности остали анонимни, као у дебитантском филму Горана Николића “Хероjи” из селекциjе младих аутора, а има и таквих филмова коjи се разрачунаваjу са савременим или боље рећи, митовима из блиске прошлости, као у хрватском филму “А били смо вам добри” вишеструко награђиваног редитеља Бранка Сцхмидта, о ратним ветеранима коjи се не мире са садашњицом, изневереним очекивањима и корупциjом. Овим филмовима можемо придодати и примере демитологизациjе: угледног главног jунака за дешавања у његовоj социjалистичкоj прошлости у мађарском филму “Коначни извештаj” оскаровца Иштвана Сабоа и мало позната дешавања око суђења атентаторима на Краља Александра Првог Карађорђевића у “Пуцњима у Марсеjу” редитеља Гордана Матића, у коjем jедну од главних улога игра и овогодишњи добитник “Специjалног Ернеста” за досадашњи и будући рад на филму.
Jедан слоj овогодишњих филмова бави се и савременим егзистенциjалним искушењима преживљавања, као у филму “Мрак” редитеља Душана Милића, где буквално треба преживети у околностима неприjатељског окружења, до преживљавања схваћеног у наjширем социjалном смислу, као у “Хероjима радничке класе” Милоша Пушића, где су радници обесправљени до бола или - у дебитантском филму Наталиjе Аврамовић “Пролећна песма”, у коjем се самохрана маjка бори за остварење тежњи и на личном и на уметничком плану. Присутне су и генерациjске теме, одрастања и сазревања, као у дебитантском филму “Послиjе зиме” редитеља Ивана Бакрача (у селекциjи младих аутора, сва три филма су дебитантска), а на посредан начин и у дугометражном документарцу коjи говори о одрастању у време некадашње сомборске рок-сцене, “Брадати људи” редитеља Емила Енсмингера (у програму “Кад би Сомбор био Холивуд”).
Овогодишња панорама представиће нам аустриjску кинематографиjу из визуре пет краткометражних остварења коjа су прошла верификациjу на домаћим и међународним филмским фестивалима, а покровитељ овог програма jе Аустриjски кутурни форум из Београда коjи jе координирао проjекат Аустриjске филмске академиjе и Министарства спољних послова Аустриjе.
Као што jе Ернест Бошњак умео да комбинуjе различите умерности – од плеса до филма, надамо се да смо и ми успели да искомбинуjемо занимљив и интригантан фестивалски програм дугометражних и краткометражних, играних и документарних филмова за све оне коjи се осећаjу као духовни потомци великог Ернеста Бошњака.
Деjан Дабић, селектор програма
Објави коментар