Народно позориште у Београду ће уторак, 14. децембра 2021. у 18.00 часова у Фоајеу партера Велике сцене отворити изложбу "Уметност играча" посвећену Милораду Мишковићу, великану српског балета и и маркантној фигури на европском звезданом небу средине 20. века. Изложбу је приредио Милош Дујаковић, дугогодишњи сарадник Мишковићев.
Каријера овог уметника, је готово у потпуности била везана за светску престоницу уметности – Париз. Током читаве каријере сарађивао је са највећим француским фотографом Сержом Лидо и део богате фото-архиве представљен је у овој поставци.
Изложбу која ће бити отворена до фебруара месеца, посетиоци могу видети приликом доласка на вечерње представе на Великој сцени, као и у време рада Музеја Народног позоришта, радним данима од 11 до 16 часова.
ИЗЛОЖБА: МИЛОРАД МИШКОВИЋ – УМЕТНОСТ ИГРАЧА
АУТОР: МИЛОШ ДУЈАКОВИЋ
Милорад Мишковић, велика личност српског балета и маркантна фигура на европском звезданом небу средине 20. века, увек изнова подстиче бављење уметниковим бићем, кроз истраживања суштине игре и изворног талента овог специфичног поднебља. Отмени драмски израз усклађен са високим техничким вредностима, кроз богати материјал фотографија различитих епоха, открива и данас богатство рафинираних стилова, привлачност и специфичности овог уметника.
Увек у осмози с уметничким струјама у различитим областима: позориште, музика, сликарство, књижевност, игра у свим облицима, уздиже уметност и укупни театар. Партнер највећих балерина: Алисје Маркове, Ивет Шовире, Жанин Шара, Розела Хајтауер, Карла Фрачи, играо је у најугледнијим трупама и балетским представама широм света.
Своје уметничке тежње најбоље је остварио кроз вођење своје трупе: Париски балет Мишковић, где је био првак балета и кореограф, са којом је прошао пет континената са невероватним успехом. Печат и оригиналност трупе били су у самом репертоару, који су посебно стварали нови кореографи, музичари, сценографи, сликари и младе звезде доносећи обнову игре у симбиози с тако богатом и изузетном француском играчком школом.
На позив Генералног директора UNESCO-a Милорад Мишковић је постао уметнички директор и одговорно лице за пројекте и велике културне откријемо догађаје у целом свету, а касније и председник Међународног савета Балета и доживотни почасни председник, као и председник Велике међународне награде "Видеодансе" при UNESCO-у.
Његова личност нам допушта да у току његове каријере вишеслојне видове стваралаштва, укључујући тенденције и еволуције саме балетске уметности 20. века.
Ова изложба обухвата само мали део обимне фото-грађе једног од највећих фотографа Париза и света – Серж Лидоа, који од првих дана прати каријеру Милорада Мишковића. Изузетна серија фотографија коју је посветио Мишковићу под називом »Уметност играча«, реализована је у самом почетку његове каријере у Паризу. Целокупна уметничка архива Милорада Мишковића допремљена је из Француске и налази се у Архиву Београда.
Милорад Мишковић (1928-2013)
1928. Рођен у Ваљеву 26. марта.
1942. Полазник Балетског студија Нине Кирсанове у Београду.
1944. Постаје члан и врло брзо солиста Балета Народног позоришта у Београду.
1946. У мају са великом групом југословенских уметника одлази на турнеју по Француској и Белгији. Одлучује да остане у Паризу и ту настави своју даљу каријеру. Усавршава се код Олге Преображенске и Бориса Књазева. Ангажман у Ballets des Champs-Elysees у Паризу.
1947. Првак у International Ballet Mona Inglesby у Лондону. У Лондону ангажован као солиста у Ballets Russes du Colonel de Basil у Ковент Гардену.
1948. Ангажован као први играч у Grand Ballet de Monte Carlo Marquis de Cuevas где сарађује са уметницима: Бронислава Нижинска, Розела Хајтауер, Серж Лифар, Етери Пагава, Марџори Толчиф.
1949. Балетска звезда у трупи Ballets de Paris. Сарадња са: Ролан Пети, Фредерик Аштон, Зизи Жанмер, Жанин Шара, Нина Вирубова.
1950. У Њујорку критичари му додељују награду “Најбољи млади играч године” за главну улогу у балету Le Combat (кор. Вилијам Долар). Партнерка му је била Kолет Маршан.
1951. Антон Долин представља Мишковића у Жизели у оквиру сезоне Фестивал Балета у Лондону. Игра класицни репертоар са Миом Славенском и Наталијом Красовском.
1952. Сезона у Паризу са трупом Балет Француске Жанин Шара. Наступа као гост у Лондон Фестивал Балету. У Француској наступа са Ивет Шовире и Колет Маршан.
1953. Концерти и представе са звездом Балета Париске Опере Лисет Дарсонвал. Одбија позицију првака у Опери и задржава статус слободног уметника.
1954. Наступа са славном енглеском балерином Алисјом Марковом у Ројал Алберт холу у Лондону; Париз, Даблин, САД, Токио, Нагоја, Осака, Кјото, Хонг Конг, Сингапур, Манила, Хонолулу. У Јапану добија признање – Најбољи млади играч.
1955. Наступа у Италији и Француској са Колет Маршан и Алисјом Марковом. Наступа у великом класичном репертоару као и модерним креацијама.
1956. Наступ у балету Крцко Орашчић са Алисијом Марковом у Лондон Паладијуму. Гостовање у Даблину са Француским балетом Жанин Шара, у Олимпија театру игра у Ромеу и Јулији са Људмилом Черином. Гостовање у Лисабону са Ивет Шовире. Са Вероником Млакар наступа у Le Combat у Француској и Монте Карлу. Сарађује са кореографом Џоном Тарасом и Морисом Бежаром. Са Ирене Лидовом формира сопствену компанију « Ballets 56 de Paris de Miskovitch »
1956. Бежар за њега креира Прометеја. Балет је награђен као: Најбоље премијерно дело сезоне, а Мишковић добија награду: Најбољи играч сезоне у Француској. Компанија наступа у Француској, Енглеској, Ирској, Италији, Немачкој, Холандији, Шпанији, Португалу, Америци Северној и Јужној, Северној Африци. Самостално као Звезда наступа У Ballet Rambert у Лондону и Енглеском националном балету (ex Festival Ballet).
1956. Гост-звезда у Опери у Чикагу где игра са Соњом Аровом и Мелисом Хајден. Турнеја са компанијом у Шпанији. Снима филм Финале за немачку телевизију за који добија бројне награде. Наступа са партнеркама: Lyane Daydé, Rosella Hightower, Yvette Chauviré. Опера у Марсеју, Турнеја по карипским земљама.
1962. Наступи са Људмилом Черином у Паризу и Француској. У Италији са Карлом Фрачи.
1963. Остварује бројне филмске креације за телевизије у Француској, Белгији, Енглеској, Немачкој и Италији.
1964. Запажен наступ на Другом париском бијеналу у театру Champs-Elysées. Игра у Пепељуги у Паризу са Grands Ballets de Marquis de Cuevas. Наступа са Душком Сифниос у Ромеу и Јулији Димитрија Парлића. Са Нином Вирубовом у Балету Монте Карла.
1965. Наступа са Ивет Шовире у Ромеу и Јулији у Паризу и Салцбургу. Са Елзом Мариан вон Розен наступа у Скандинавији.
1966. Наступи у Европи, Јужној Америци, Мароку и позив за наступ у београдској Жизели.
1968. Премијера у Београду Хуана од Царисе у кореографији Димитрија Парлића са Јованком Бјегојевић.
1969. Са Карлом Фрачи у Италији игра Бетовенова Прометејева створења.
1971. Поставља балет Ел Сид у Народном позоришту у Београду са Лидијом Пилипенко, Душицом Томић и Вишњом Ђорђевић. Више наступа у Југославији: Београд, Загреб и Дубровник.
1972. У Београду снима документарни филм о својој каријери. Директор Балета у Даласу у Тексасу.
1974. У Арени у Верони поставља Жизелу за Карлу Фрачи. ЗА Фестивал у Атини креира Оресте.
1975. Као помоћник уметничког директора у Балету 20. века Мориса Бежара.
1976. Поставља Жизелу и Лабудово језеро у Фиренци за Максимову и Васиљева. У Арени у Верони поставља Крцка Орашчића. Креира балет La Figlia di Iorio за Карлу Фрачи и Амадеа Амодиа.
1980. У Италији поставља Вертера са Лореданом Руфо, у Италији проглашен за најбољу представу сезоне. У Београду поводом 21. конференције UNESCO-a поставља Корак са фолклорним групама у солистима Балета. Постаје уметнички директор UNESCO-a, од 1988. председник Савета за игру и касније доживотни почасни председник.
МАРКЕТИНГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
Објави коментар