Изложба Иван Мештровић

У уторак 17. децембра у 19 часова у Народном музеју биће отворена изложба Иван Мештровић (1883-1962). Скулптуре из збирке Народног музеја у Београду. Tоком децембра и јануара посетиоци Народног музеја ће имати прилику да посете и уживају у поставци коју чини четрдесет скулптура најистакнутијег југослованског вајара. Све скулптуре изложене у Великој галерији на другом спрату централног музејског здања, потичу из колекције Народног музеја у којем се чува укупно осамдесет радова Ивана Мештровића, вајара чија је уметничка слава далеко превазишла границе Југославије, основане 1918. године као државне заједнице Срба, Хрвата и Словенаца, а у чијем је формирању и сам Мештровић активно учествовао. Највећи број изложених вајарских остварења, углавном насталих пре Првог светског рата, чине тзв. Видовдански фрагменти. Скулптуре извајане за нереализовану монументалну архитектонско-скулпторску целину Видовдански храм, створене су у периоду бурних историјских дешавања, обележеном уметниковом  приврженошћу идеји културног и политичког јединства и ослобођењу јужнословенских народа. Изложене скулптуре су највећим делом настале између 1908. и 1910. године, док је дрвена макета Видовданског храма, која се данас чува у Народном музеју у Крушевцу направљена 1912. године. Захваљујући међумузејској сарадњи, а за потребе ове изложбе, донешена је у Београд,.

Pobednik, 1913, gips.jpg

Радови из овог циклуса су од самог настанка привлачили изузетну пажњу на свим изложбама на којима су излагани: 1910 у Бечу и Загребу, затим у Риму, у Павиљону Краљевине Србије, 1911,  потом у оквиру Бијенала у Венецији 1914, и ратне 1915. у Музеју Викторије и Алберта у Лондону. Мештровићеви радови се нису истицали само по својим уметничким вредностима, већ и по својој ангажованости. Симболи ослободилачких тежњи југословенских народа, оличении су кроз глориозне представе највећих јунака из богате ризнице српског народног стваралаштва, попут Краљевића Марка, Милоша Обилића, Срђе Злопоглеђе. Поред вајарских остварења из Видеовданског циклуса и још неколико радова са историјском тематиком, у Музеју се чува и двадесетак портрета значајних посленика из сфере политичког и културног живота са којима се Мештровић често сусретао, чланова породице и других личности.

Umjetnik naroda moga, 1905, reljef u bronzi odliven 1973.jpg

Вајарска остварења Ивана Мештровића из збирке Народног музеја представљају значајну целину која сведочи о ранијем периоду његовог стваралаштва повезаног са делом опуса инспирисаног трагедијом и херојством јунака опеваних у српској народној поезији. Ове скулптуре су рађене у широком распону стилских особености, од реализма, преко реминисценција на античку пластику, затим пуних, напетих, некад барокно енергизованих, експресивних виталних форми, као и радова са израженом сецесијском стилизацијом.

Поред скулптура које имају ангажовани карактер извео је и низ портрета личности које су обележиле прве деценије 20. века у различитим сферама живота, попут Краља Петра, Николе Пашића, Миленка Веснића, Јована Дучића и других, тако да овај део Мештровићевог богатог и разноврсног стваралаштва, који се чува у збирци Народног музеја, у оквиру којег је и неколико ремек-дела југословенске скулптуре, данас представља сведочанство о једном времену, о његовим естетским и политичким идејама и идеалима.

Посетиоци Народног музеја ће током трајања изложбе, чији ја аутор музејски саветник Вера Грујић, уторком у 12 и суботом у 17 часова моћи да присуствују стручним вођењима, уз могућност најаве групних посета са вођењем на адресу edukacija@narodnimuzej.rs. У оквиру пратећих програма изложбе Иван Мештровић (1883-1962). Скулптуре из збирке Народног музеја у Београду посетиоце очекују  тематска предавања и радионице за најмлађу музејску публику, којима ћемо им, верујемо, омогућити да се на различите начине упознају са значајном целином импозантног опуса Ивана Мештровића    

Фото галерија

Moja žena (portret Ruže Meštrović), 1908, mermer.jpg
Srđa Zlopogleđa, 1908, gips.jpg

Tagovi

Komentari (0)