Изложба ”Сећања” Бранка Јовановића, пуним правом се тако зове.
Уласком у препуни лоби компаније Дунав осигурање, на моменте сам имао осећај да сам се вратио на крај седамдесетих и почетак осамдесетих година.
Самим простором је доминирао дизајнирани текстил, са мноштвом добро уклопљених мотива Пиротског ћилима. Богатство боја, разноликост, карактеристичан потпис. Лепо. Једино што нисам пасионирани љубитељ тог начина изражавања. Но.
Пошто сам прошао кроз простор у којем су доминирале прелепо осликане мараме, упутио сам се ка изложеним цртежима, графикама…
Спадам у ону категорију људи који ће из препуне вреће крушака, непогрешиво извадити јабуке. Као магнет, привукао ме цртеж, нехајно закачен, вероватно и намерно, да не скреће превише пажњу на себе. Као пасионирани колекционар, упитао сам аутора да ли је цртеж на продају. Кратко НЕ, дало ми је до знања да нема потребе за даљим убеђивањем. Да, није ми први пут да од целе изложбе хоћу да купим једини експонат који није на продају.
Док је госпођа Jелена Милошевић Jовановић бираним речима отварала изложбу (невероватна асоцијација на ’80-те), угледао сам једну до друге графику крајње необичног створења и цртеж који ме асоцирао на моје меморијске мапе. Када је изложба отворена и када се аутор поздравио са многобројним гостима, поново сам га питао – да ли су графика и цртеж на продају. Наравно, графика није, јер је то једини сачувани отисак, а плоче нема, али цртеж, више из пристојности – јесте…J
Импресије?
Овом изложбом, Бранко је успео да нас подсети на неко лепше време. Ако ни због чега, били смо знатно млађи, а његови цртежи и графике су нас вратили у то доба. Комплетна атмосфера приликом отварања, одисала је неком опуштеношћу, лежерношћу. Наравно, ново време, нове технологије. Ни господин Јовановић није томе одолео. Дигитална штампа, отисак… Поједностављује технику доласка до графике. Нема више гребања плоче, пресе, ограниченог тиража (посебно код литографија)…
Морам да приметим да је простор према броју експоната мали. Минијатуре које захтевају пажњу и свакако већи простор, види једино искусно око, а било је тих мијатура и чудних ”привезака”, ручно везених цртежа, вештом руком убачени на метални оквир… Вредно пажње и много уложеног труда и умећа.
Свакако ћу отићи бар још једном да пажљиво и на миру погледам све експонате. Бранко Јовановић је откриће за мене. Постоје тако неки људи који када затворе врата свог атељеа, куће, буде у свом свету из којег нам доносе његову унутрашњу лепоту. Бранко је један од њих. Топло препоручујем да посетите изложбу СЕЋАЊА у лобију компаније Дунав осигурање.
Бошко Јелачић
Објави коментар