Из колекција Народног музеја у Београду

Изложба - НИЗОЗЕМСКА ГРАФИКА

Уторак, 19. март у 13 часова

Први спрат Народног музеја у Београду

Трг републике 1а

 Johan Sadeler, Stvaranje ptica i riba, iz serije Postanje, prema Marten de Vos, posle 1588, bakrorez, izdanje Jpohan Sadeler, Minhen-Antverpen.JPG

Јохан Саделер, Стварање птица и риба,из серије Постање, премаМартену де Восу, после 1588, бакрорез, издање  Јохан Саделер,Минхен - Антверпен

 

 Kornelis Bega, Kraj ognjišta, oko 1650, bakropis.jpg

Динамични сегменти сталне поставке Народног музеја, у којима се излажу радови на папиру смењују се поставкама након некоико месеци, употпуњујући и освежавајући посету највећој музејској поставци у Србији.  У уторак, 19. марта у 13 часовасе на првом спрату изложбеног простора Народног музеја отвара се нова поставка Низоземска графика из колекције Народног музеја у Београду.   

 

У оквиру Кабинета графике Народног музеја чува се 200 радова низоземских уметника насталих у периоду од почетка XVI,завршно са првим деценијама XVIIIвека. У оквиру сталне поставке Народног музеја биће изложено 96 радова по избору др Драгане Ковачић, кустоскиње Збирке цртежа и графика страних аутора у Народном музеју.

 Hendrik Holcijus, Kalpurnije, iz seriije Rimski heroji, 1586, bakrorez, izdanje Hendrik Holcijus, Harlem.jpg

Уметност графике је током шеснаестог века постала једно од главних упоришта низоземске културе. Развој графике је у западној и северној Европи текао независно у односу на друге ликовне гране, а темељио се на искуствима графичке продукције и њене друштвене функције која се формирала у последњим деценијама петнаестог века. Графички лист тада постаје уметнички предмет особене естетике коју успостaвљају Маркантоино Рајмонди и Албрехт Дирер. Њихов, нешто млађи савременик, Низоземац Лукас ван Лејден, уметнички се формирао у медију графике. Ван Лејденова уметност је била базирана на хуманизму, слободној интерпретацији тема, оригиналности, иновацијама и сталним истраживањима у граверству, као и на истанчаној и минуциозној изведби и штампи, због чега је постао један од водећих графичара свога доба. Са Ван Лејденом је низоземска графика стекла међународну репутацију, а знатно је утицао и на следеће генерације својих сународника, пре свега Хендрика Холцијуса, Жака де Хејна IIи Рембранта.

 

Низоземска графика своју експанзију дожиивљава у области између река Мезе, Шелде,и Рајнеод XV до XVIIIвека. Ту се развила специфична култура, утемељена на касном средњем веку. Са нарочитим разввојем градова, попут Брижа и  Гента, где се већ у XIII веку формирала грађанска култура са доминантним снажним еснафким удружењима банкара и трговаца, која парирају моћи владара и која имају властити укус и потребе за уметношћу. Ова култура је у периоду од XVIдо XVIIIвека изродила особену уметност,  као плод изузетно живих друштвених активности, са великим прометом људи, робе и уметнина. У XVIвеку је Антверпен био посебно значајан центар. Људи су се кретали и мигрирали из неколико разлога: због ратова, економских фактора, вођени знатижељом и трагањем за уметнотошћу, ношени хуманистичко-ренесансним идејама које су их одводиле у Италију, као и унутар ове области и према Француској, Енглеској, као и Немачкој, што је био амбијант и предуслов настајања овако разноврсне и богате уметничке продукције.  

 

Низоземске графике из Народног музеја су набављане највећим делом откупом после 1945. године. Највећа је била колекција Јелене Стеафановић-Сакеларидес, затим Звонка Свитличића, др Хенриха Ледерера, и других.

Tagovi

Komentari (0)