ИН МЕМОРИАМ АЛЕКСАНДАР БОГДАНОВИЋ – НАШ САЛЕ (1974‒2019)

Отишао jе велики глумац и човек. Напустила нас jе сила коjа jе у животу и са сцене померала све око себе.

Aleksandar Bogdanovic.jpg

Увек између глуме и спорта, између два позоришта, веровали смо и надали се да ће у овоj последњоj борби опет добро изабрати, да ће то бити живот. Делуjе невероватно да jе нешто успело да победи Салета.

Изгубили смо сви, његове колеге из Зрењанина нашег Салета, ви из Хрватске Ацу, редитељи су изгубили великог глумца, публика остаjе ускраћена за непоновљиво сценско искуство коjе jе само Сале умео да им пружи, а сцена jе остала празна.

_DSC5153.jpg

Сале jе jеднако био упадљив и убедљив и у животу и са сцене. Од прве улоге 1997. године на сцени зрењанинског Позоришта у „Драгоj Jелени Сергеjевноj”, где jе играо са своjим класићима Наташом Илин, Jугославом Краjновим и Љубишом Милишићем, наjавио jе озбиљан глумачки потенциjал. Следила jе улога Хемона у „Антигони” коjом jе потврдио да jе у нашем Позоришту наступила ера нових глумаца. Затим у истоj сезони игра у „Спасенима”, а онда следи улога у Молиjеровим „Скапеновим сплеткама” због коjе су га обожаватељке пратиле по улицама Зрењанина. Одличан jе био у представама „Приjатељство, занат наjстариjи” и „Богоjављенска ноћ”.

Огромне енергиjе, немирног духа, радознао, жељан нових искустава ниjе био сасвим задовољан свиме што jе постигао у зрењанинском Театру. Ниjе желео мир, стабилност, нешто га jе гурало даље, па jе тако први пут од одласка на Академиjу уметности напустио глуму и посветио се своjоj староj љубави – тенису.

Али, глумац какав jе наш Сале био не може дуго без позоришта. И вратио нам се. Триjумфално и гласно као и када jе дошао први пут. Други пут jе глумио у зрењанинском Позоришту од 2007. до 2010. године. Тада jе остварио jедну од наjзапажениjих улога, улогу Чичикова у Гогољевим „Мртвим душама“. За Чичикова jе добио награду за наjбољу мушку улогу на 59. Фестивалу професионалних позоришта Воjводине. Поред „Мртвих душа” играо jе и у представама „Крон”, „Чудо у Шаргану”…

Драги наш Сале,

ниjе нам било важно у ком позоришту играш jер смо знали да jе позоришна публика, ма где те гледала, уживала, jер си чинио сваку улогу, сваку представу, само позориште, бољим и већим. Припадао си позоришту свим своjим бићем, бар смо тако осећали, и вечно ћемо жалити што си нам ускраћен. Жалимо jер те театар остаjе жељан.

Заувек ћемо те памтити и носити у срцима.

 

Твоjе колеге из Народног позоришта „Тоша Jовановић”

 

Tagovi

Komentari (0)