ИН МЕМОРИАМ ИСИДОРА ЖЕБЕЉАН

Српска академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност да je 29. септембра, у 54. години, преминула академик Исидора Жебељан (Београд, 27. 9. 1967),  једна од најпроминентнијих и најизвођенијих српских композиторки на светској музичкој сцени.

 Isidora_077.JPG

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Композицију је студирала на Факултету музичке уметности у Београду, у класи академика Властимира Трајковића, а од 2002. је  била професорка композиције на истом факултету, и то као прва жена професор композиције у Србији. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабрана је 2006, а за редовног 2012. године. Поред тога, била је члан  Светске академије уметности и науке.

Пажњу интернационалне јавности Исидора Жебељан је привукла опером „Зора Д”, која је премијерно изведена у Амстердаму 2003, у режији Сер Дејвида Паунтнија. Од тада је непрекидно добијала поруџбине најзначајнијих светских фестивала, ансамбала и институција, од Венецијанског бијенала до Фондације Берлинске филхармоније.

Музику Исидоре Жебељан изводе најзначајнији ансамбли данашњице, као што су Октет Берлинске филхармоније, Би-би-сијев симфонијски оркестар, Гетеборшки симфонијски оркестар, Academy of St. Martin in the Fields, Бечки симфоничари, Бродски квартет и многи други. Њене композиције се редовно изводе по читавој Европи, Израелу, Далеком Истоку, Америци, Африци и Аустралији.  Ауторски компакт дискови њене музике објављени су у Немачкој и Великој Британији.

Академик Исидора Жебељан  је била једна од најистакнутијих савремених српских композиторки музике за позориште и филм. Компоновала је музику за четрдесет позоришних представа у свим значајним кућама у Србији, Норвешкој, Хрватској и Црној Гори. За свој рад на том пољу три пута јој је додељена Стеријина награда. Поред тога, добитница је великог броја награда и признања за свој рад, како у Србији тако и у иностранству.

Нека од њених најважнијих дела су: опере „Зора Д”, „Маратонци”, „Симон изабраник”, „Две главе и девојка”, „Наход Симон”; оркестарска дела „Коњи Светог Марка”, „Зујте струне”, „Escenas picaras; концертантна дела „Игра дрвених штапова” за хорну и гудаче, „Фрула и фламингоси” за кларинет и оркестар; „Три чудне љубави” за виолину и оркестар и циклус песама за глас и оркестар „Руковети”.

 

Њен одлазак је велики губитак за Српску академију наука и уметности и целокупну српску и светску уметност и културу.

 

Драгана Младеновић

Tagovi

Komentari (0)