Хронологиjа развоjа српског стрељаштва

БЕОГРАД (ССС) - Стрељаштво, jедан од спортова коjи jе у олимпиjском програму од 1896.године, има врло дугу традициjу у Србиjи.

 

Стрељачки савез Србиjе jе основан 1887. године. Међутим, организовано бављење стрељаштвом на териториjи садашње Србиjе почело jе jош у 18.веку.

 HronologijaStreljackisavez-min.jpg

Неке од кључних година у развоjу српског стрељаштва су 1777, 1865, 1887, 1936, 1988... У наредним редовима наћи ћете одговор на питања кад су основане прве стрељачке дружине у Србиjи, када jе основан национални савез, када су српски стрелци дебитовали и освоjили прве медаље на великим такмичењима...

 

  1. године у Белоj Цркви основана jе прва стрељачка дружина на териториjи данашње Србиjе.

 

  1. године у Новом Саду, тадашњоj Аустроугарскоj, основана jе Стрељачка дружина Нови Сад 1790, коjа jе данас наjстариjи активни спортски колектив у нашоj земљи. СД у Панчеву покренута jе 1813....

 

  1. године одржано прво стрељачко такмичење у Србиjи, на тек изграђеном стрелишту са два стрељачка места, у Топчидеру, у Београду.

 

  1. године основана jе Београдска стрељачка дружина, први стрељачки клуб у ондашњоj Кнежевини Србиjе.

 

  1. и 1881. године прве дружине основане су у Ваљеву, Лесковцу, Крагуjевцу, Пироту и Нишу.

 

  1. године, у августу, Београдска стрељачка дружина jе организовала Прво земаљско гађање (државно првенство).

 1887 Prvi predsednik saveza Milojko Lesjanin-min.jpg

  1. године, током Другог земаљског гађања, приређеног у Крагуjевцу, основан jе Савез стрељачких дружина у Краљевини Србиjи, данашњи Стрељачки савез Србиjе. Први председник Савеза био jе Милоjко Лешjанин, генерал и начелник Главног генералног штаба Воjске Краљевине Србиjе. Лешjанин jе тада био председник Београдске стрељачке дружине, а вреди споменути да jе управо он освоjио главну награду (прво место) на Првом земаљском гађању 1886. у Београду. За победу jе награђен уметнички украшеном пушком „маузер“ са прибором и мунициjом.

 

  1. године Србиjа jе примљена у Међународно униjу националних стрељачких федерациjа и асоциjациjа (данашња Међународна стрељачка федерациjа – ИССФ). Исте године наша селекциjа дебитуjе на Светском првенству. Шампионат jе одржан у Хамбургу, а нашу земљу представљали су Мата Марковић , Сима Jаношевић (обоjица из Крагуjевца), Jанко Поп Драговић, Миладин Новаковић и Бора Паштровић (сви из Београда), коjи су гађали воjничком пушком из три става на 300-метарском стрелишту.

 

  1. године у Београду jе одржано прво државно првенство после Првог светског рата, током кога су многа стрелишта у Србиjи порушена и попаљена.

 

  1. године Београђанин Лазар Jовановић jе учествовао на Олимпиjским играма у Берлину и постао први српски и jугословенски стрелац-олимпиjац. Надметао се пиштољем у гађању „силуета“ високих 163 центиметара на 25-метарском стрелишту (дисциплина из коjе се развило данашње такмичење МК пиштољем брзом паљбом). Гађао jе оружjем коjе jе своjеручно направио.Такмичење завршио у квалификациjама, али његов тачан пласман и резултат нису познати. Према расположивим подацима, Jовановић се нашао на деоби од 29. до 53. места.

 

  1. године освоjена jе прва медаља за српско и jугословенско стрељаштво на светским првенствима. На СП у Буенос Аjресу екипа у саставу Момир Марковић, Jован Кратохвил, Милован Михорко, Петар Цестник и Стjепан Праухардт jе изборила сребро у гађању пушком на 300 метара.

1957 logo-ep-Beograd-1957-min.jpg 

  1. године наша земља jе први пут била домаћин великог међународног такмичења. На Царевоj ћуприjи у Београду jе одржано Првенство Европе за жене и jуниоре у дисциплинама на 50-метарском стрелишту. Било jе то други шампионат Старог континента у историjи, после ЕП за све сениорске и jуниорске категориjе у Букурешту 1955, када jе и Jугославиjа дебитовала на шампионату Европе.

Jош три првенства Европе су одржана у Србиjи. У Београду jе 1972. године организовано ЕП у гађању ваздушним оружjем, а 2005. и 2011. у дисциплинама на 25, 50, 300 метара и у гађању глинених голубова.

 1970 herold-masic-pesut-min.jpg

  1. године освоjене су прве златне медаље за jугословенско стрељаштво на првенствима света и то чак три насjаjниjа одличjа. На СП у Финиксу (САД), Десанка Перовић Пешут jе постала шампион света у гађању МК пушком из лежећег става. Женска екипа Jугославиjе, у коjоj су уз Десанку Перовић Пешут, биле и Мирjана Машић Jововић и Магдалена Херолд, jе освоjила златне медаље ваздушном и МК пушком из лежећег става. Сем три златне, наши стрелци су у Финиксу „погодили“ и два сребра и jедну бронзу.

 

  1. године српско и jугословенско стрељаштво jе добило прве осваjаче олимпиjских медаља.

1988 JasnaSekaricSeul1988-min.jpg

Jасна Шекарић jе другог дана стрељачког турнира на ОИ у Сеулу, 19. септембра 1988, освоjила бронзану медаљу МК спорт пиштољем. Дан касниjе, Горан Максимовић се окитио златом ваздушном пушком, а 21.септембра Jасна Шекарић jе стигла до олимпиjске титуле ваздушним пиштољем.

 1988 Goran Maksimovic 1-min.jpg

  1. године наша репрезентацjа први пут у 21. веку под именом Србиjа учествуjе на Светском првенству у стрељаштву.

2015 Damir Mikec Baku-min.jpg

Шампионат jе одржан у Минхену, а наши стрелци су освоjили чак седам медаља. По броjу одличjа, ово jе било наjуспешниjе СП у историjи српског и jугословенског стрељаштва. Наjвише jе постигла Зорана Аруновић, осваjач златне медаље ваздушним и сребрне МК пиштољем. Сребрне медаље су освоjили и женска екипа МК пиштољем (Jасна Шекарић, Jелена и Зорана Аруновић), мушка екипа ваздушним пиштољем (Андриjа Златић, Дамир Микец, Димитриjе Гргић), Андриjа Златић (ваздушни пиштољ поjединачно). Бронзе су припале Немањи Миросављеву (МК пушка тростав) и женскоj екипи у гађању МК пушком из тростава (Лидиjа Михаjловић, Андреа Арсовић, Ивана Максимовић).

 2010 Zorana Arunovic sa medaljama-min.JPG

  1. године на Олимпиjским играма у Лондону Ивана Максимовић jе освоjила сребро МК пушком из тростава, а Андриjа Златић бронзу ваздушним пиштољем, што су прве олимпиjске медаље за наше стрелце под заставом Србиjе.

 

  1. године у Бакуу су одржане Прве Европске игре. Српски репрезентативци су доминирали на стрељачком турниру. Дамир Микец jе изборио две златне медаље (ваздушни и МК пиштољ), а по jедно злато припало jе Андреи Арсовић (ваздушна пушка) и Зорани Аруновић (ваздушни пиштољ).

Tagovi

Komentari (0)