"Гробница за Бориса Давидовича" - од Копра преко Љубљане и Печуjа до Казахстана

Чиста поезиjа ума. Духовита, Оштра. Деликатна. Опомињућа. Коjа се дуго памти. 

 Grobnica.JPG

"Гробница за Бориса Давидовича" Новосадског позоришта/Уjвидеки Сзинхаз, коjу jе инспирисан делом Данила Киша, режирао Александар Поповски, позвана jе на неколико фестивала. Наjпре ће 27. априла гостовати на фестивалу МИТЕМ у Будимпешти, краjем маjа биће изведена на Драма фестивалу у Љубљани а након тога следи jоj густ програм у jуну: почетком месеца на наjважниjем фестивалу у суседноj Мађарскоj ПОСТ-у а средином месеца у Астани/Казахстан те краjем месеца у Кишварди/Мађарска. Уследиће jош jедно регионално гостовање и то почетком jула - у Копру, на тамошњем Летњем фестивалу.

 

Уjвидекова "Гробница" наjнеобичниjи jе Киш коjи jе икада изведен на сценама у Србиjи. Чиста поезиjа ума. Духовита, Оштра. Деликатна. Опомињућа. Коjа се дуго памти. Чувени текст драматизовао jе Ерне Веребеш. У представи играjу: Габриела Црнковић, Емина Елор, Агота Ференц, Атила Гириц, Даниел Гомбош, Даниел Хуста, Силвиа Крижан, Иштван Кереши, Jудит Ласло, Арпад Месарош, Атила Немет, Габор Понго и Золтан Ширмер. Кореограф jе Иста Степанов, композитор Марjан Нећак, сценограф сам редитељ а костимограф Снежана Пешић.

 

„И револуциjа више неће jести своjу децу, само их редом рађа, како би писац рекао, раскречена над гробом, зато су потребни новиjи и новиjи гробови, и душа плаче ако их нема, jер онда више нема за шта да се боре, онемоћаjу ноге, уморно висе наоружане руке, и не ори се песма, само се чуjе крештање врана, на славном гробљу револуциjа.“, цитат jе из представе...

О раду на представи редитељ Поповски каже: „Нећемо да се деремо на публику. На њу се сви већ довољно деру... Тражимо атом, затурени атом жеље за правдољубљем, атом људскости... Jер то нас држи људима. Он нашу биографиjу чини нашом. Питамо се, колико данас могу да прођем кроз оваj свет а да се не окаљам, да на моjим чизмама не буде блата... Проћи живот без пуно блата на ципелама или изабереш да обуjеш чизме па прођеш кроз живот... Избор jе твоj... Лимб између jе таj атом за коjим трагамо... Моjа лична биографиjа...“

Драматург Ерне Веребеш поставља питање и истовремено даjе могући одговор: „Ко jе Борис Давидович? И свако, и нико. Таман кад помислиш да си га „ухватио“, препознао, испостави се да он ниjе таj. А револуциjа тече... Жарко сам желео на краjу да спознам како изгледа  таj лик, али нисам успео у томе.“

 

Фото: Елвира Какуси

 

Tagovi

Komentari (0)