Српска академија наука и уметности у 2020. години обележава 90 година од смрти академика Владана Ђорђевића (Београд, 1844 - Баден код Беча, 1930), првог школованог српског хирурга, књижевника и политичара.
Образован у Бечу, Прагу и Берлину, Владан Ђорђевић је након краткотрајне приватне праксе радио као шеф Хируршког одељења Војне болнице у Београду. За време Првог и Другог српско-турског рата постављен је на место начелника санитета Јужноморавске дивизије (1876) односно Врховне команде (1877). Након што је напустио лекарску струку, био је градоначелник Београда (1884-1885), затим министар просвете и црквених послова, посланик у Атини (1891-1894) и тадашњем Цариграду (1894-1897), председник Краљевске владе и министар иностраних дела (1897-1890).
Написао је више стручних монографија и књига, као и романа, приповетки и драма. Укључујући публицистички рад, његова биографија броји преко 260 референци. Уз то, био је оснивач неколико књижевних часописа, као и удружења међу којима су, између осталих, и Српско лекарско друштво (1872) и Српско друштво црвеног крста (1876).
Тим поводом, планирано је објављивање његових успомена у три тома, и то по први пут, као и књиге „Владан Ђорђевић, живот, дело, време“. Такође, у Галерији САНУ биће постављена изложба посвећена академику Владану Ђорђевићу. У децембру 2020. одржаће се и начни скуп, а излагања са скупа ће бити штампана у зборнику „Владан Ђорђевић, животни пут и дело“.
Драгана Младеновић
Односи с јавношћу САНУ
Објави коментар