Романтична драма „Бонар, Пjер и Марта” сценаристе и редитеља Мартана Провоа, коjа прати скоро пет децениjа дугу, нераскидиву везу између „сликара среће” Пjера Бонара и његовог модела, музе, љубавнице и животне сапутнице Марте, стиже у четвртак, 6. jуна у домаће биоскопе.
Француски редитељ Мартан Прово (67) већ jе имао биоскопски хит код нас пре три године, захваљуjући комедиjи „Како бити добра супруга” са Жилиjет Бинош у главноj улози.
Пре тога jе снимио остварење о самоукоj сликарки Серафини Луj, коjе му jе донело награду Цезар за наjбољи филм 2009, а четири године касниjе и причу о књижевници Виолет Ледук, па се наметнуо као идеалан избор за филмску биографиjу Марте де Мелињи, недовољно признате музе Пjера Бонара, и саме сликарке аматерке. Тако jе, барем, сматрала Пjерет Вернон, унука Мартине рођене сестре, коjа jе контактирала са Провоом и представила му ову идеjу. Међутим, он jе имао нешто боље на уму.
Треjлер – „Бонар, Пjер и Марта”: хттпс://yоуту.бе/-иИвтПАри2w
Пjер Бонар (1867 – 1947), рођен jе у имућноj породици и, на очево инсистиранjе, уписао права, чак jе годину дана радио и у државноj служби. Међутим, упоредо са правима похађао jе и уметничку академиjу, да би, испоставиће се, „заувек изменио сликарство”, како су оценили поjедини ликовни критичари. Иако Бонара, уз Анриjа Матиса, данас сматраjу jедним од наjвећих колориста раног 20. века, он jе у своjу ликовну кариjеру упловио без подршке породице и много самопоузданjа.
Негде у то време упознао jе лепу девоjку на улици и упитао jе да ли би му позирала. Представила се као Марта де Мелинjи, убога племкинjа италиjанског порекла, сада продавачица цвећа. До смрти jе остала нjегов модел и наjвећа љубав.
Раднjа филма „Бонар, Пjер и Марта”, снимљеног у француско-белгиjскоj копродукциjи и подржаног од стране МЕДИА програма Креативне Европе, прати успоне и падове нjихове везе током живота проведеног у кући ушушканоj уз обалу Сене, у Горнjоj Нормандиjи. Пjер, називан и „сликаром светлости”, често jе преносио призоре из нjихове интиме на платно. Од 2000 слика коjе су остале иза нjега, на трећини jе Марта.
„Током пандемиjе, коjу сам провео у породичноj кући, схватио сам да живим на пет километара од места где су Пjер и Марта имали кућу. Моj поглед на башту и шуму као да jе оживео са неке Бонарове слике. Почео сам да истражуjем детаљниjе нjегов опус. Приметио сам да Марта на свакоj слици има другачиjе лице, а да су jоj очи увек умрљане, неjасне. Мартине лажи о пореклу и породици пренете су и на Пjерове портрете, као да jе читавог живота покушавао да разреши нjену таjну. Тада сам рекао себи да нећу да испричам само Мартину, већ причу нjих двоjе као пара. Био сам фасциниран нjеговим односом према нjоj и нjеним према нjему. Унутрашнjи свет сваког пара jе нешто мистериозно, свето, чак. Овим филмом сам покушао да продрем у ту мистериjу”, изjавио jе Мартан Прово.
Ово ниjе класичан биографски филм о jедном уметнику, већ прича о томе како изгледа када с jедним уметником проведете цео живот, „од страсти без љубави до љубави без страсти”, преко уласка неког треће у таj свет и начина на коjи се носите с тим. Марта jе поново пронашла себе тако што jе и сама почела да слика.
„Уместо детаљне историjске или историjско-уметничке реконструкциjе нjиховог живота, jа сам ушао у нjихова срца, покушавши да схватим каква jе то љубав коjа припрема себе за нешто jош веће након смрти”, поручио jе Прово.
Главне улоге у филму, коjи jе светску премиjеру имао на 76. Канском фестивалу, а домаћу на 52. Фесту, маестрално су дочарали Венсан Макенj и Сесил де Франс.
Филм стиже у биоскопе широм Србиjе захваљуjући дистрибутерскоj кући Фиве Старс Филмс.
На програму jе од 6. jуна у салама ДКЦ, Арт биоскопа Коларац, Цинеплеxx-а Ушће, Туцкwоод-а, затим УК Пароброда (6 – 19. 6), Културног центра Врнjачка Банjа (10 – 12. 6), Еуроцинема Суботице (10 – 12. 6), Центра за културу Пожаревац (7. jун) и Културног центра Новог Сада (средином jуна).
Објави коментар