Овогодишња 19. Слободна зона приказаће 64 филма у 14 биоскопсих сала у четири града - Београду, Нишу и Новом Саду, традиционалним домаћинима, придружио се и Крагуjевац.
Селектори фестивала су на данашњоj конференциjи за медиjе скренули пажњу jавности на неке скривене драгуље из овогодишњег програма, будући да jе интересовање за хитове, очекивано, велико (Зло не постоjи, Чудна страна живота, Црвено небо, Благине лекциjе, Џоан Баез: Jа сам бука).
Фото: Тања Дробњак
- Основна идеjа коjа се провлачи кроз све селекциjе jесте однос између стварног и (не)могућег. Jедан од редитеља jе рекао да jе филм политички jер нам нуди моделе како би било могуће живети или предлоге како да друштво и наши животи буду бољи, нешто што Слободна зона ради већ 19 година - истакла jе Бранка Павловић, селекторка програмских целина Међународни такмичарски, Прва два корака, Женска линиjа и ЕУ Теен Зоне.
Она jе из Међународне селекциjе издвоjила два филма. Врло необичан документарац „¡Аитса”, смештен у пусте пределе на jугу Jужноафричке Републике, повезуjе таjне универзума са традиционалним знањима аутохтоних становника.
„Неизбрисива сећања” из Чилеа бави се сећањем и прошлошћу сећања. Главни jунаци су Аугусто Гонгора, велики противник Пиночеовог режима, оболео од Алцхаjмера, и његова супруга Паулина. Филм прати њихову борбу са болешћу и процес заборављања, а многе сегменте Паулина jе снимила сама, без присуства екипе.
- То су врло потресне и интимне сцене. Аугусто jе умро у маjу ове године, што даjе додатну тежину целоj причи - истакла jе Бранка Павловић.
Фото: Оливера Инђић
Душан Соломун, аутор филма „Преброj моjа лутања” (селекциjа Прва два корака) бави се
рак раном немачког друштва - бирократиjом и односом према странцима, док „Раj у пламену” Мике Густафсон даjе другачиjу слику Шведске као раjа социjалних услова и бриге о породици, женама и деци. Jунакиње филма су три сестре коjе су принуђене да се сналазе саме, без помоћи одраслих.
Индиjска редитељка Сримоjи Синг, кренула jе у потрагу за своjим омиљеним иранским редитељима у филму „Ка срећним улицама”, а водич кроз Техеран jоj jе био легендарни Џафар Панахи.
Такмичарски програм - промо спот:
- Овогодишња селекциjа Хоризонти Балкана се, за разлику од претходних, када смо се бавили питањима колективног идентитета, фокусира на проналажење себе - истакао jе Иван Бакрач, селектор овог регионалног програма.
Међу девет остварења налазе се и филмови двоjице раниjих осваjача награда на Слободноj зони, Селмана Наџара (Рана оклевања) и Горана Девића (Што да се ради?).
Jунакиња Наџаровог филма jе адвокат. Она се суочава са великом одговорношћу и моралним преиспитивањима не само у пословном већ и у приватном животу.
- На исти начин то ради и Горан Девић, наjпродуктивниjи документариста у ширем региону. Он се бави питањем самопреиспитивања радника коjи jе водио синдикат у jедноj од наjвећих фабрика возова у Хрватскоj - напоменуо jе Иван Бакрач и додао да ће на Слободноj зони у оквиру ове програмске линиjе бити три домаће премиjере: „Флашароши” Немање Воjиновића, „Духови на моjим леђима” Николе Стоjановића и „Голгетер” Ивана Стоjиљковића.
Већина аутора из регионалног програма биће гости Слободне зоне.
Слободна зона за младе - промо спот: хттпс://yоуту.бе/_1М4х7xИвУо
Иван Миленковић, уредник пратећег програма Компас, наjавио jе овогодишњу тему о коjоj ће се дискутовати после проjекциjе филма „Нула калориjа” Џесике Хаузнер 1. новембра у Дому омладине у 20 сати. У jедну елитну школу долази посвећена, пристоjна професорка правилне исхране (Миа Вашиковска), брзо придобиjе ученике, наставнике и родитеље, али се временом поставља питање где jе граница између посвећености и фанатизма.
- Гости Компаса, књижевница Jасминка Петровић, издавач и теоретичар образовања Деjан Илић и социолошкиња и теоретичарка културе Ана Пеjовић, говориће о опасности тоталитарног jезика, начина на коjи он улази у образовање и какав ужас производи - рекао jе Иван Миленковић.
Младе снаге Слободне зоне, Тамара Милошевић и Лена Трифуновић, представиле су тему пратећег програма Сонар - документарни филм на Тиктоку. Реч jе о наjбрже растућоj друштвеноj мрежи чиjи jе алгоритам такав да креатор нема утицаjа на то ко ће видети његов садржаj.
- Бавићемо се свим аспектима дељења садржаjа, његовом културно-уметничком вредношћу и прихватљивом границом количине подељеног садржаjа из личног живота - обjаснила jе Лена Трифуновић.
Учесници панела, коjи ће бити одржан у Спрат бару 4. 11. од 17 до 19 сати, су тиктокерке Мариjа Куцурски и Уна Боjовић, пасивни корисник друштвених мрежа Жељко Петровић и магистар психологиjе Ана Мирковић.
Хитови Слободне зоне - промо: хттпс://yоуту.бе/зwцБ4в0J-1с
Раjко Петровић, jедан од селектора и директор Слободне зоне, подсетио jе да ће од ове године, у сарадњи са Фондом Б92 бити додељивана Награда „Оливера Ранђић” у част прерано преминуле координаторке Слободне зоне jуниор.
- Захваљуjући Ољиноj енергиjи покренуто jе много проjеката, произведено jе више од 60 кратких филмова у Србиjи и региону. Она jе била неко за кога jавност не зна, али оно што jе радила из сенке jе импресивно, од проjеката Хоw До И Сее Yоу, Футуре Ис Хере, Наше снаге су наша разлика и Путуjући биоскоп, до врхунца њене кариjере, креирања програма Филм као средство у настави коjи jе ушао у више од 60 одсто средњих и основних школа и Филозофски факултет - закључио jе Раjко Петровић.
Отварање Слободне зоне 31. октобра у Београду (мтс Дворана), скоро jе распродато. Филм „Зло не постоjи” Рjусукеа Хамагучиjа, биће приказан истовремено и у Новом Саду (Арена Цинеплеx) и Нишу (Цинеплеxx).
Списак сала и филмова за све градове можете пронаћи овде.
Већина филмова из програма овогодишњег фестивала имаће и титлове на енглеском jезику.
Део филмског програма моћи ће да погледа публика у целоj Србиjи преко платформе КиноКауцх коjа ће бити домаћин онлаjн Слободне зоне од 6. до 19. новембра.
Више о комплетном програму 19. Слободне зоне можете пронаћи на саjту слободназона.рс
Овогодишњи фестивал подржали су потпрограм МЕДИА програма Креативна Европа, Министарство културе Републике Србиjе, Реконструкциjа Женски фонд, Секретариjат за културу Града Београда, Градска управа за културу Града Новог Сада, Филмски центар Србиjе, Француски институт и Стелла Артоис.
Добро дошли у Слободну зону
Објави коментар