Београдска филхармониjа ће под палицом шефа-диригента Габриjела Фелца, извести монументалну Малерову Седму симфониjу, у петак 20. jануара, на Коларцу од 20ч. Величанствено дело, познато под називом „Песме ноћи“, своjеврсна jе посластица за симфониjске заљубљенике у траjању од готово 80 минута.
Иако jе дело настало у време када jе композитор већ стекао велики међународни успех, период између настанка и премиjерног извођења донео jе драматичне промене у Малеровом животу и кариjери. Проблеми у Бечу довели су га до одлуке да премиjера Симфониjе бр. 7 буде 1908. године у Прагу, зато jе Београдска филхармониjа изводи на концерту коjи носи назив овог града.
Малер jе заштитини знак шефа-дииргента Габриjела Фелца коjи jе на путу да са Београдском филхармониjом комплетира извођење целокупног симфониjског опуса овог композитора, а jедан jе од малоброjних диригената на свету коjи jе снимио свих десет симфониjа. У овакав подухват се упустило тек тридесет диригената на свету, а Фелц jе то успео пре своjе педесете године живота.
„Комплетирање свих Малерових симфониjа jе неописиво искуство и морам рећи наjважниjе у мом диригентском животу. Одувек сам имао идеjу снимања целокупног симфониjског циклуса зато што Малера волим од када сам био дете. Већ са осам година сам почео да проучавам његове партитуре, а за оваj подухват сам се припремао петнаест година. Много пута сам изводио Малерове симфониjе са оркестрима на концертима и касниjе смо их снимали. А седма симфониjа jе дефинитивно наjтежа. Чекао сам дуго на ову шансу да jе изведем заjедно са моjом Београдском филхармониjом и сада jе коначно дошла та прилика“, каже шеф-диригент Габриjел Фелц.
Седма симфониjа jе пуна контраста и бурних расположења баш како jе изгледао и Малеров живот у периоду настанка и извођења овог дела. Отишао jе са места диригента у Бечкоj државноj опери када се тамошња jавност окренула против њега, а потом му jе преминула кћерка. Тако се у овоj симфониjи може чути саркастично изругивање бечког валцера и пуно мрачне атмосфере коjа се трансформише у триjумфалну и слављеничку, а публика ће чути необичне инструменте унутар оркестра, као што су мандолина, гитара и кравља звона.
Jелена Милашиновић
Објави коментар