Драги тата...

44427389_308184006436421_2699447805222584320_n.jpg 

О ПРЕДСТАВИ:

Драги тата" jе комад о пропадању средње класе, о урушавању свих вредносних система у Србиjи, током деведесетих и после. То jе комад о друштву, о одсуству ауторитета, о разарању породице, о немогућности да се место звано дом сачува од улицеТо jе комад у ком улица улази у кућу, прелази преко ње, асфалтира jе и глача. То jе комад о друштву.

Ипак, у центру тог комада налази се jедна девоjчица у потрази за идентитетомЗато jе "Драги тата", пре свега, комад о одрастању. Комад о младима и за младе, реалан, истинит, личан, написан на основу неколико истинитих причаАко у "Драгом тати" има бруталних елемената, они ту нису да би се постигао некакав ефекатк од публике. Они су ту jер постоjе у друштву, jер jе друштво брутално и jер нас jе оно научило да своjу нежност сакривамо, као да jе слабост, а не снагаЗло постоjи и оно jе свуда око нас, на улици, парку, хаустору...На нама jе да учинимо све да, по закону поетске правде, добро победи.

"Драги тата" jе позив доброти. Позив да се врати, док не буде прекасно, док нежне клинке не одрасту у неке црне жене, док одговорни клинци не заврше на робиjи.

 

Милена Миња Богавац, писац текста “Драги тата”

Након што ми jе десетак људи, од чега шест колегиница и колега, казало да извесни омладински #Театар011 кида како изводи моj комад "Драги тата", синоћ сам наjзад успела и jа да их видим.  Био jе то екстремно срећан сусрет! Група енергичних, преталентованих младих људи и сjаjна драмска педагошкиња, али и врло маштовита редитељка Наташа Радоњић, вратили су ми веру у позориште као омладински рад.

 Заиста: jедна од наjбољих и сигурно наjнежниjа инсценациjа до сада. Браво, девоjке и момци!Не само браво, него и ХВАЛА! 


Радован Зубац
, глумац (Кула, 59. Републичко такмичење аматерских представа Србиjе)
 

Синоћ сам на фестивалу у Кули гледао представу „Драги тата“ по тексту Милене Богавац у извођењу Театра 011 из Београда. Ни преспавана ноћ ниjе од мене одагнала мучнину коjа у мени и далје стоjи, а коjа jе настала као производ онога што сам синоћ видео. Може се синоћноj представи замерити неколико ствари из позоришне теориjе, али jоj се не може замерити оно наjважниjе, да jе публику оставила равнодушном. Само то не! Била jе то представа коjа jе публику добро уздрмала у емотивном смислу. Прича не само да jе допрла до гледаоца, већ jе гледаоца претворила у актера приче, саучесника и сведока. Ниjе то била прича о некоме тамо, него о нама овде и сада. Наjвише заслуга за то имаjу глумци коjи су невиђеном енергиjом на сцени и вером у игри допринели томе. Ниjе то била она стерилна игра коjа се укалуплјуjе у клише позоришне естетике, већ игра коjа jе настала као производ истинског уживања на сцени. Глумци су на длану понудили своjа осећања. Велики jе то поклон! Драго ми jе што сам представу гледао.

 

Љилјана Павловић, новинар (“Пркос”, Књажевац)

Уверлјиво до бола, потресно, изазиваjући тишину, коjа се могла сећи и, зашто не рећи – сузе саосећања у пуноj дворани Дома културе, Милицу, Малу, или Малог, како год, маестрално jе дочарала Jована Петровић, заслуживши салве аплауза и награду за глумицу вечери. 

Ако jе задатак позоришта да изазове емоциjе, онда их jе у случаjу ''Драгог тате'' Театра ‚011 било итатако. Ако вам се учинило да jе радња брутална, угасите телевизор и осврните се око себе. Видећете да, како каже ауторка представе, зло постоjи свуда око нас. На нама jе да учинимо све да добро победи, док не буде касно.

 

Жељко Хубач, драмски писац (Требиње)

Представа jе у редитељскоj поставци и игри младих лјуди на сцени била „нокаут“. Публика jе реаговала емотивно. Редитељка се трудила да потцрта све емотивно jаке елементе филмском музиком. Ова представа има jедну кохерентну глумачку екипу коjа добро функционише, што се види и на сцени. Издвоjио бих Jовану Петровић. Ово jе у глумачком смислу jедан од два врхунца овогодишњег Фестивала фестивала. И ово jе комад коjи се реферише на садашње вриjеме. Врста пропасти средње класе jе одлика свих затворених, аутистичних простора, а ми смо, нажалост, постали перифериjа самих  себе и због тога представа функционише и данас. Овакву врсту енергиjе, глумачког умиjећа и театарског ангажмана треба подржати, jер  превазилази аматерске оквире и улази у простор озбилјног промишлјања позоришног чина.

 

 44514579_283439185831084_8958997622756999168_n.jpg

 

 

УЛОГЕ:

 

 

Jована Петровић        Мали(Милица)

                       Алекса Ђорђевић             Бане

                ВладимирJоргић          Филип

                        Jелена Михаjловић             Марина

                 Деjан Клисарић               Црни

                Jана Стоjчић                        Аjа

                 Лука Воцовник                  Иван

         Анђела Станковић           социjална радница/сенка

                 Илиjа Благоjевић                   поштар

                 Ћира                                     Ћира

 

 

 

 

ТЕХНИЧКА РЕАЛИЗАЦИJА:

 

 

Дизаjнер светла       Матеjа Бугарин

                Дизаjнер звука       Зорана Пеjић

                Инспициjент                  Боjана Ђуричић

 Видео продукциjа     Мариjана Ђурић

      Кореограф               Анђела Станковић

Костимограф          Илиjа Благоjевић

 

Tagovi

Komentari (0)