Габриjел Фелц и Београдска филхармониjа спремни су за грандиозни подвиг сезоне – петосатно извођење Вагнерове музичке драме „Тристан и Изолда“ у петак, 7. фебруара (Коларац, 17ч). У насловним улогама наступаjу реномирани „Вагнериjанци“ Хаjко Бернер и Кели Гад, заjедно са Томасом Леманом, Михаелом Зелингер и Николаjем Елсбергом, а учествуjе и Хор Опере Српског народног позоришта.
Непосредни подстицаj за настанак музичке драме “Тристан и Изолда”, била jе романса између ожењеног Вагнера, коjи jе тада био ожењен и супруге његовог тадашњег покровитеља. Написао jу jе према келтскоj легенди из XИИ века о несрећноj љубави између племића Тристана и принцезе Изоте. Остварење коjим доминираjу лирика и снага осећања, конципирано jе у три чина, а музички га заокружуjу два наjпознатиjа одломка, Прелудиjум и Љубавна смрт, као кулминациjа дела.
Након две недеље интензивних припрема, Београдска филхармониjа jе спремна за петосатни концерт уз две паузе између чинова, а због своjе маратонске дужине концерт почиње у поподневним часовима. Поред тога што интерпретациjа ове монументалне музичке драме представља нови уметнички врхунац Београдске филхармониjе, за публику ће бити jако узбудљиво не само да прати 110 извођача на сцени, већ и да ослушкуjе музику коjа долази ван бине у осликавању раскошне радње.
Музичка драма “Тристан и Изолда” jе несумњиво капитално дело светске музичке литературе и jедно од наjзначаjниjих остварења целокупне историjе музике. Београдска филхармониjа jу jе први пут извела у jуну 1968. године, под управом Оскара Данона и Д. Фрекмана, а затим и на пет извођења 1976. године, под палицом Живоjина Здравковића. Заjедно са садашњим шефом диригентом Габриjелом Фелцом, искусним “Вагнериjанцем”, оркестар jе поново спреман за маратонску интерпретациjу овог ремек-дела након готово 50 година.
Због велике комплексности “Тристан и Изолда” се не изводе често, али су зато делови ове партитуре веома познати И ван оквира класичне музике, jер су их у своjе филмове уврстили познати режисери попут Алфреда Хичкока, Били Ваjлдера, Фрица Ланга, Луиса Буњуела, База Лурмана и Ларса фон Трира.
Jелена Милашиновић
Објави коментар