Пише: Огњен Војводић
Иван IV Васиљевич Грозни, књаз московски и владимирски, први православни руски и свесловенски цар, крунисан је 16. јануара по јулијанском православном календару 1547. године круном ромејског Цара Мономаха, коју је ромејски Цар Константин IX Мономах даровао своме унуку Великом Кнезу Кијева Владимиру Мономаху. Величанствена церемонија крунисања цара је извршена у Успенском сабору Московског Кремља. Митрополит је на Ивана Васиљевича положио знамења царског достојанства: крст Животворног Дрвета, скиптар и капу Мономахову, помазао га миром, а затим благословио цара. Крунисање словенског православног цара се догодило скоро сто година после погибије последњег Ромејсог Цара у Константинопољу, Константина IX Палеолога Драгаша. Промислом Божијим, православним, повјесним и политичким правом, крунисан је руски Цар као нови Василевс, наследник ромејских царева, а Москва проглашена трећим Новим Римом, успостављено је православно царство, православна вјера и православни народи су добили заштитника, прекинут је једнополарни папски поредак крунисања католичких краљева који је римокатолицизам наметао после османске окупације Новог Рима и апостолских патријаршија Истока. Исте године 3. фебруара, цар Иван Васиљевич се после крунисања вјенчао са Анастасијом Романов, кћерком Романа Юревича Кошкина, родоначалника династије Романов.
Хијерархија хришћанске монархије је симбол божанске хијархије. Цар је симбол Божијег благослова на Земљи, на народу и држави којима влада. Преко помазаника божијег Бог благослови краљевство, а Краљ устројава државу у Славу божију. Краљевством влада богомдани Краљ као богомдана установа власти, крунисан по вољи Божијој, а не само по људској, промјенљивој и грешној, влада руковођен вјечним вриједностима, не само земаљским законима по праву јачег и Богатијег, цар вјерује у Божију промисао, а не само у глас народа попут републиканца, краљ поступа не само према политички могућем, него и према испуњењу воље Божије.
Цар Иван IV Васиљевич је владао од 1533. до 1584. године. Прозван је Иван Грозни, због своје неустрашивости у одбрани отачаства од непријатеља. Поразио је Татаре и ослободио Казањ 1552. и Астрахан 1556. године, а потом православној царевини припојио Сибир. Цар Иван је основао прву штампарију у Русији 1553. године. Ради јачања трговине са западном Европом саградио је 1584. године град Архангелск. У славу Богу због ослобађања Казања и побједе над Казањским Ханатом по наредби Цара Ивана саграђен је Покровски саборни храм Василија Блаженог 1555-1561. године, најпознатији споменик староруске и православне архитектуре у Русији, најљепши и најзначајнији симбол Москве.
Цар Иван IV Васиљевич је имао посебну сарадњу са манастиром Хиландаром на Светој Гори. Сусрет Цара са светогорским монасима догодио се 1550. године. “Тада су у Москву стигли игуман Хиландара Пајсије са тројицом монаха. У опширној грамати коју је игуман Пајсије предао цару, хиландарски калуђери називају руског владара царем свих православних хришћана (“…царю…всъм православным христъіаном…”), сунцем хришћанским (“…слънцу христъіянскому…”) и другим Константином (“…второму Константину…”), што је представљало директно признање његове императорске титуле.“ Монаси су молили Цара Ивана да их заштити од муслимана и заустави отимање манастирске имовине.Цар Иван IV је услишио молбе хиландарских монаха и упутио писмо султану Сулејману I Величанственом (1520-1566), у коме је тражио од турског владара да узме у заштиту манастире Хиландар и Св. Пантелејмон (“…монастыря стго Пантелеимона и монастыря Хилондара…от тебя защищение и дани твоеи облегченіе въспрімут нас для…”), што је био први дипломатски контакт двије царевине на таквом нивоу.
Иван IV Васиљевич је рођен трећег септембра 1530. године у мјесту Коломенскоје, а упокојио се у Москви 28. марта 1584. године. “Баба по оцу Ивана Грозног, Софија Палеолог, била је чукунунука деспота Дејана и Теодоре Немањић, сестре цара Душана”. “Преко Немањића Иван Грозни се генеолошки може повезати са Лазаревићима и Бранковићима, јер је Кнегиња Милица (у монаштву Евгенија), супруга Кнеза Лазара, била кћер Кнеза Вратка праунука великог Кнеза Вукана, рођеног брата краља Стефана Немањића Првовјенчаног”. Такође, баба по мајки Цара Ивана била је Српкиња Ана Јакшић, кћер војводе Стефана Јакшића, а унука војводе Јакше, родоначелника ове знамените српске породице. Ана Глински (Јакшић) имала је значајну улогу у васпитању Цара Ивана Васиљевича, јер је рано остао без оба родитеља, Јелене и Василија, и бригу о њему преузела је баба по мајки.
“Иако, по мерилима модерног доба, Цар Иван Грозни није дуго живео, свега 54 године, од свих царева он је најдуже владао – 37 година (1547-1584). Његова амбиција била је да од Русије створи најмоћнију државу у Европи и у томе је успео”, пише историчар Дејан Танић. Иван Васиљевич IV није једини владар у руској историји који је назван Грозни. Тако су звали и његовог дједа, великог Кнеза Ивана Трећег. На гроб Цара Ивана Васиљевича Грозног у Кремљу, све до Социјалистичке октобарске револуције, долазио је православни народ и владари да покажу поштовање према првом православном цару и ујединитељу руских кнежевина и руског народа, и да моле непобједивог Цара за духовну помоћ у судбоносним државним одлукама.
Објави коментар