CROSSOPERA, из Линца, Модене и Новог Сада, освоjила jе грант Креативне Европе за наjбољу сарадњу проjеката

CrossOpera “Другост: страх и откриће” jе ЕУ проjекат Креативне Европе коjи удружуjе три оперска позоришта - Teatro Comunale di Modena, Италиjа, Landesteater Linc, из Аустриjе и Српско народно позориште из Новог Сада, Србиjа.

http://kultura.kreativnaevropa.rs/lat/2018/10/15/crossopera-otherness-fear-and-discovery/

 

 

Линц и Нови Сад су градови побратими Модене.

Главни циљ проjекта jе да поменута позоришта у копродукциjи направе оперу коjа ће имати три засебна чина, коjа ће компоновати три композитора: Jасмина Митрушић Ђерић (Србиjа), Луиђи Ћинкве (Италиjа) иВалентин Рокебир (Немачка). Тема сва три дела jе "Другост: страх и откриће", и заснива се на проблему интеркултуралног сукоба и интеграциjа, приче везане за недавне миграциjе према земљама Европске униjе.

Уметнички тим певача и музичара имаће музичке пробе сваког чина у свим позориштима ('аустриjски' чин у Линцу, 'српски' чин у Новом Саду, 'италиjански' у Модени) вођене и под надзором локалног композитора. Постављање ће почети у Модени, где ће се одиграти и последњи круг музичких и сценских проба целе опере, те бити завршене премиjером представе, у маjу 2020. године. Након Модене опера ће са целим тимом отпутовати у Линц, а потом у Нови Сад. 

Сваки од чинова изводиће се на матерњем jезику позоришта учесника - српском, немачком и италиjанском, а титлови ће бити преведени на званични jезик државе где се опера изводи. Вокални ансамбл чине 6 певача, по два из сваке државе.

Пратећи упутства Креативне Европе, проjекат ће подстаћи транснационалну мобилност уметника и професионалаца, као и транснационалну циркулациjу културног и креативног стварања, коjима су циљеви да се промовишу културна размена, интеркултурални и међуверски диjалог, разумевање културне разноликости и социjална инклузиjа. Прекогранична стратегиjа мобилности има за циљ изградњу капацитета за културне ствараоце, коjи су укључени у проjекат, да раде транснационално и међународно. Постизање нове и шире публике, интеркултуралног и међуверског диjалога, поштовање различитих култура и културних израза и олакшавање интеграциjе избеглица су приоритети CrossOpere као jедне од основних перспектива Креативне Европе.

Иако jе производња опере средиште проjекта, главни задатак jе ипак да циљано испуни низ предмета од посебног интереса европских културних програма. Сви они ће помоћи да се побољша и развиjе идентитет, културна свест и визиjа партнера и публике у Европскоj униjи, али такође и на локалном и националном нивоу. Активности током боравка у трима различитим земљама  укључиваће и обуку у развоjу публике и интеракциjу са локалним заjедницама, обраћаjући посебну пажњу да се укључе наjчешће недовољно заступљене групе као што су избеглице.

Jелена Лагатор

 

 

Позоришта партнери

CrossOpera удружуjе три истакнуте националне институциjе коjе су вековима активне у оперским и позоришним продукциjама. Свима су добро познате све фазе оперске продукциjе, инсценирање  и представљање нових опера публици.

 


Landesteater Linc

 landeteatar linc.png

Државни театар из Линца (Државно позориште из Горње Аустриjе) има врхунске резултате у продукциjи музичког позоришта, драмског, плесног, театра за децу и младе; позориште се налази на три локациjе (Музичко позориште, Драма и Камерни театар) са неколико сала од 80 до 1200 места у престоници Горње Аустриjе. Он jе jедна од наjвећих културних институциjа у Аустриjи са историjом дугом више од 200 година. Више од 800 људи из 40 различитих земаља су одговорни за 40 премиjера и око 800 реприза одиграних пред више од 300.000 посетилаца сваке године. 

Од 2013. године, Линц jе добио импресивно ново културно средиште: зграду Музичког позоришта, наjмодерниjу европску оперску кућу. Идеално место за продукциjу опера, оперета, мjузикала и плесних представа Landesteater Linz(Државно позориште Горње Аустриjе), као и наступе  Брукнер оркестра из Линца. Нова зграда комбинуjе максималан квалитет акустике, врхунску удобност за публику и наjмодерниjу сценску опрему.

Landesteater Lincje moderna pozorišna kuća koja ne postavlja samo kulturno nasleđe na pozornici. Она такође усмерава пажњу на нове ствараоце опера и драма, и улаже велике напора у постављању савремених опера и драма из 20. и 21. века, укључуjући и копродукциjе са различитим европским оперским кућама и позориштима.

 

Српско народно позориште, Нови Сад

 

snp.png

Корени Српског народног позоришта сежу до 1861. године, када jе, на састанку Српске читаонице, одржане 16/28. jула у Новом Саду, са Светозаром Милетићем, као председником, донешена одлука о оснивању Српског народног позоришта. Нови Сад jе постао колевка српског позоришта и био jе са добрим разлогом називан "Српска Атина".

Глумци позоришта били су истовремено и културни мисионари, коjи су направилитемељан утицаj на културни идентитет и свест нациjе. 1868. управника  и део глумаца Српског народног позоришта су позвали да оснуjу Народно позориште у Београду.

  1. jе основана Опера Српског народног позоришта, а 1950. основан jе Балет Српског народног позоришта. Године 1956. СНП jе био инициjатор и jедан од оснивача наjвећег позоришног фестивала у земљи, Стериjиног позорjа. Дана 28. марта 1981. позориште се преселило у нову зграду, и таj дан jе установљен као СНП дан.Главни циљеви Српског народног позоришта су да промовише и очува национално и међународно позоришно и културно наслеђе, и да представи наjвредниjу савремену продукциjу. Због тога постављаjу велике и амбициозне представе у три уметничке jединице: Драма, Опера и Балет.

Српско народно позориште промовише српску културу широм земље, као и у иностранству, са више од стотину наступа у Немачкоj, Мађарскоj, Пољскоj, Чешкоj, Словачкоj, Румуниjи, Украjини, Русиjи, Бугарскоj, Италиjи, Холандиjи, Белгиjи, Луксембургу, Ираку, Египту, Словениjи, Македониjи, Хрватскоj, Босни и Херцеговини, Jужноj Кореjи. Позориште jе представило своj рад - и освоjило броjне награде - на наjзначаjниjим фестивалима у Србиjи, као и на многим европским фестивалима такође.

 

Teatro Comunale “Luciano Pavarotti” di Modena

teatro comunale.png

 

Саграђено 1841. године, Градско позориште Модене jе од тада jедно од водећих оперских кућа међу италиjанским Традиционалним Театрима. Од друге половине двадесетог века изводе Плесне и Концертне сезоне, од класичних до савремених стилова, позиваjући компаниjе и музичаре из целог света. Позориште продуцира многе сопствене оперске представе, све у копродукциjи са другим позориштима, углавном из Региjе. Новиjе међународне копродукциjе су са Maderna Satyriconса  Ускршњим фестивалом из Салцбурга и Semperoper-om из Дрездена (2018), Puccini Fanciulla del Vestса  њурошком опером (2017) и Don Giovanni  2015. са ОперомТенерифе. Поред своjе основне делатности, Teatro Comunale представља завршне испите студената музике, сериjале савремене поп музике, и води дечjи хор. 2007. године jе назван по Лучано Паваротиjу, коjи jе рођен и живео у Модени. Teatro Comunale di Modena i Landestheater Linc су остварили сарадњу марта 2006. године поводом обележавања  годишњице два града побратима копродукциjом Моцартове опере Отмица из Сараjа, коjа се одиграла у Модени и Линцу у сарадњи са Brucknerоркестром из Линца и хором Landesteatra, диригент Денис Расел Деjвис.

 

Cross Opera: Другост, страх и откриће           

Композитори  

 

Валентин Рокебир

 Screen Shot 2018-12-04 at 8.42.49 PM.png

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Валентин Рокебир jе рођен 13. новембра 1997. године у Вуперталу. Као син два музичара, он jе био у контакту са музиком веома рано и имао jе прве часове виолине са четири године у Ремшаjду. Од 2006. године, похађа часове клавира; у исто време ствара своjу прву аутодидактичку композициjу. Од 2007. до 2009. године учи компоновање код проф Томаса  Холанд-Морица у Ремшаjду; 2009. прелази код проф Давида П. Грахама у музичку школу Клара Шуману Дизелдорфу. Рокебир постаjе студент композициjе 2014. на универзитету Роберт Шуману Дизелдорфу код проф Манфред Троjана. Због пензионисања проф Троjана, Рокебир наставља студиjе код проф Оливера Шнелера од 2018. године.

Његове композициjе су награђене првом наградом на Савезном такмичењу младих композитора 2009-2015, конкуренциjа Аугсбуршке Филхармониjе 2016, Интернационалном такмичењу композициjа Тимо Корхонен  2016, на Међународном такмичењу за композициjу "Уметници Ен Хербе“ Луксембурга и друге. Добитник jе награде за композиторе Ваилант 2012 и стипендиjе за музичаре дизелдорске фондациjе за младе 2018.  Његови комади су премиjерно изведени на реномираним фестивалима и у извођењу познатих музичара, као што су оркестар MusikFabrikiz Kelna, оркестар Нотабуиз Диселдорфа, E-Mex ансамбл, Аугсбуршка  ФИлхармониjа, ансамбл Хоризонте, Сузан Кесел, проф Удо Фолкнер, Никола Милтон, Кетрин Ларсен-Магир, Раjнска Филхармониjа из Кобленца, вокални солисти Келна, Танзхауси многи други. 

Од 2017. године Валентин Рокебир упоредо студира певање код проф Лудвига Грабмеjера на Универзитету Роберт Шуману Диселдорфу.

 

 

Jасмина Митрушић Ђерић

Screen Shot 2018-12-04 at 8.41.47 PM.png

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Jасмина Митрушић Ђерић (1964) рођена jе у Београду, а од 1969. живи и ради у Новом Саду. Дипломирала jе на Академиjи уметности у Новом Саду, на катедри за композициjу и дириговање. Похађала постдипломске студиjе из области музичке теориjе – семиотичке анализе на истоj академиjи. Током 80-тих свира у култним новосадским бендовима „Ла страда” и „Луна”. Њено стваралаштво обухвата солистичку и камерну литературу, примењену музику (позоришне представе и тв филм „Пеjзажи амнезиjе”РТВ Нови Сад и Комуна, 1998) и духовну хорску музику. Писала jе музику за позоришне представе: „Магична цуцла“,„Мjао, каква фрка“, „Црвенкапа и вук“, „Пепељуга“, „Алегориjа“ - Позориште младиху Новом Саду,  и друге. Међу камерним ансамблима за коjе jе писала по наруџбини су: Метатониjа,Мусица Вива, Денсити, Qуатернион, Верс ла Фламмеи дуо Пенезић-Перовић. Њену музику изводили су на многоброjним концертима у земљи (Номуси Бемус) и иностранству (Холандиjа, Белгиjа и Шведска) реномирани музичари, међу коjима: Лаура Леваи Аксин, Соња Антунић, Радмила Ракин Мартиновић, ТАJJквартет, Милан Поповић, Софиjа Перовић, Jасна Туцаков, Наташа Пенезић, Васа Вучковић и Хор Саборног храма Свети Георгиjе под диригентском управом Богдана Ђаковића. Са песмом Владаj, Божеучествуjе на албуму Песме изнад Истока и Западаи од тада се занима за духовну музику. Њена композициjа Богородице ђевоизведена jе на Номусу2004. године. Од 1987. године предаjе теоретске предмете у Средњоj музичкоj школи „Исидор Баjић”у Новом Саду.

 

 

Луиђи Ћинкве  

Screen Shot 2018-12-04 at 8.41.10 PM.png

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Инструменталиста и композитор класичне музике, народнеи џеза, дугогодишњи сарадник авангардног позоришта, визуелних уметности и новогЕвропскогплеса, Луиђи Ћинкве jерепрезентативанмузичар и композитор савремене европскепозорнице. Од краjаседамдесетих година радио jе на пост-jезикуи пост-испитивањима између етничке, популарне,  џез и савремене музике, са више од двадесет албума и живих перфоманса. Између осталихрадио jеса ПиномБауш, Џенис Кунелис, ЖиванГаспараjаном, ЛучаномБериом, Армандињом, вокалним саставомНепала, Пако Таjбо ИИ, Нани Балестрини; писаои режираонаступеу Риму, Рио де Жанеиру, Џакарти, Сиднеjу, Токиjу, Наjробиjу, Дакару, Тел Авивуи Москви. Радио jе рекламне кампање заCRAMPS, Memories, BMG, MRF, Fandango, EMIi Warner.

У 2003. години, диск Мандарина кафеосвоjио jе награду the International Critics' Awardза наjбољи светски музички албум. Тренутно изводиживи музички проjекатсаХипертексторкестром. Режирао jе проjектезa Raii Arteu Francuskoj, као иу Канади и Шпаниjи. 

Ауторjеи редитељ филмаТрансеуропахотел,2012. То jењегов први играни филм. Његов други филм Fabulous Triksterjе завршен 2018.

Kunzertu 7718jе његов последњи есеj и роман посвећен његовим музичким сусретима. 

Као песник наступао jе и читао своjу поезиjунанаjважниjим фестивалимапоезиjе у целом свету.

 

 

Уметнички директори проjекта    

 

Живимо у времену великих промена: економских и еколошких криза, глобализациjе, медиjа, миграциjа. Друштво и поjединац су у потрази за одговорима. Али одговора нема, нарочито не оних jедноставних, иако доста политичких партиjа и покрета широм света и Европе указуjу на њих. То jе привилегиjа и обавеза уметности, позоришта да створе отворен простор, у коме се као у пророчиштима древних времена може игром приказати како живимо и како желимо да живимо - на естетски начин и кроз искуство. Стога, наш проjекат CrossOperajе веза између наших култура, између земаља, генерациjа. CrossOpera ниjе само утопистичка идеjа, већ постаjе стварност. 

Херман Шнаjдер 

Уменички директор Државног театра из Линца

 

 

ПроjекатCrossOperaчини своjеврсну синтезу истока и запада, изражен универзалним jезиком музике. Као такав, представља непресушан извор нових информациjа и искустава како за уметнике коjи ће у проjекту учествовати тако и за публику коjа ће дати своjе импресиjе после извођења све три опере у нашим градовима.

Изузетна нам jе част да станемо раме уз раме са Градским театром из Модене, Италиjа (Teatro Comunale di Modena) и Државним театром из Линца, Аустриjа (Landestheater Linz) и покажемо квалитет и висок ниво извођачких способности наших уметника. Оваj проjекат изнад свега чини дугорочно улагагање у будућност, напредак уметности, афирмациjу младих и што jе наjважниjе гради мостове између народа.

Александар Станков

Директор опера Српског народног позоришта

 

У свету у коме jе поjедностављивање jезика у моди, а где не можемо више анализирати и носити се са сложеним проблемима путем традиционалне комуникациjе, ослањамо се на уметнички jезик, где су метафора или алегориjска нарациjа алати коjима ћемо анализирати дубока осећања коjа су одраз не само рационалног, него су последица проблема садашњости. Међу њима, постоjи компликована интеграциjа између различитих култура. 

Међутим, желимо да истакнемо како су путовања и миграциjе, од почетка историjе, карактеристике наше цивилизациjе. Само помислите на путовање Енеаса према Западу, или ширење фламанске уметности и музике у периоду ренесансе. То jе у овоj перспективи начин на коjи  желимо да се рефлектуjе, путем лирског рада, остваривање европског контекста, а кроз тачку гледишта и искуства три различита народа.

 

Алдо Сисило  

Уметнички директор Градског театра Модене

 

 

 

 

Tagovi

Komentari (0)